Ових дана се у штампи и на интернету појавила жестока полемика између на једној страни владике Иринеја Буловића, а са друге локалног политичара Ненада Чанка. Тешко је човеку од оваква два лика да се определи који му је дражи или што би љубитељи спорта рекли, за кога да навија. Наизглед они су веома различити, али кад се мало више проучи постају у ствари све сличнији један другоме.
Полемику је започео владика Иринеј подужим обраћањем на две стране у листу „Новости“, а који води његов дугогодишњи пријатељ Милорад Вучелић, а које га је исти на згражавање јавности наградио орденом Светог Саве. Реакција владике Иринеја је настала, како и он то објашњава, подом интервјуа који је његов епархијот дао бошњачкој телевизији. Онај који је имао стрпљења и воље да прочита овај подужи памфлет може свакако и да се сложи са већином критика које је владика упутио, али се поставља питање над питањима: зашто? Оно што је у интервјуу изјавио и о чему је говорио несрећни Чанак нажалост имали смо безброј пута прилике да слушамо или прочитамо и тако се нешто појављује готово на дневној бази у „другосрбијанској“ медији. Како то да то до сада никада није испровоцирало владику Иринеја да се огласи подужим ауторским текстом, а сада јесте. Шта је то изјавио господин Чанак а да то и раније нисмо чули или прочитали? Ништа! Одакле онда ова ипак неочекивана реакција? У питању је, како се то стручно у психијатрији каже „нарцизам малих разлика“. Иако ова двојица на први поглед имају различите ставове о Вери, нацији, историји … ипак им је заједничко нешто што им је у животу изнад свега, љубав према новцу или сребољубље, а на чему су се обојица много пута доказали. Обојица као образовани и паметни људи су схватили да новца, а до којег им је веома стало, има на само једном месту, у државним јаслама. У овим тешким временима на њихову жалост има превише конкурената на тај колач, а који ипак има ограничену количину, па ко откине више. Обојица опет рачунају на исте касе, републичку, али и ону из аутономије, а пара је све мање и зато једноставно као и код обрачуна мафијашких картела конкурент мора да се ликвидира. Зато од свих многобројних жена у црном ,либерала, еврозаљубеника, бораца за људска права … Иринеј је баш издвојио Чанка за одстрел. Искусни Ненад је одмах схватио о чему се ради па је по владици оплео, што би у Црној Гори рекли: “да пас са маслом појео не би“, али то њему некако и приличи, а и легло му је у ове предизборне дане и била му је одлична прилика да себе представи у оном светлу какав јесте. У том одговору га чак све време ословљава са поп Б. Не пада снег да покрије брег … па нам ова гломазна полемика лепо и сликовито показује каква нам црква и какви су нам политичари, мада смо то руку на срце знали одавно. Из подужих реакција обојице да издвојим мишљење једног о ономе другоме. Иринеј Буловић: „ Српски народ, међутим, има данас, како ја то видим, и планетарно првенство по броју оних који се истичу у самопорицању, аутошовинизму и производњи тројанских коња у Србији. Под том призмом посматрам и улогу грађанина Чанка на домаћој јавној сцени, где ипак има јаку конкуренцију међу осталим “случајним Србима”. Ненад Чанак: „Све у свему, када се неко ко искрено верује у Бога три пута кандидује за патријарха и три пута уђе у три најбоље пласирана и три пута не буде изабран, морао би да се дубоко замисли шта то Бог хоће да му поручи“. Ипак су ова двојица понекад у праву! Предраг Вучинић Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|