Грешни Милоје

"БОЉЕ МЕ СПАЛИ НЕГО МЕ ПОХВАЛИ"

Поштована у Христу сестро Милојка,*

Мислим да сам се једном приликом већ позвао на поуку једног Светог старца „Боље ме спали, него ме похвали“. Твоју похвалу не заслужујем ја, већ моји учитељи, па би праведно било да се њима хвала вазнесе.

Хвала најпре припада нашем духовном праоцу Стефану Немањи, који нас је научио да гробови чине народ; да они који не знају за гробове сличе вуковима и лисицама; да народ не чини један нараштај, те да су наша гробља најсветији биљези рода нашег и најсветији међаши отачества нашег. Од Стефана Немање сам научио да тражим кости и гробове, и Богу Свемилостивом слава и хвала, тражих их и нађох их. И они су ми истину каз'ли!

Хвала припада Светом Владики Николају Жичком од кога сам сазнао да су гробља чуваоница највећег блага на земљи, чуваоница блага Божијега. Од њега сам научио да је гробље Божија њива у коју је посејано најдрагоценије семе, прах предака нашијех. Њива на којој ће бити најрадоснија жетва у дан онај. И сазнавши то ја сам само пожелео да будем један незнатан, један сићушан слуга који би да напабирчи шачицу класова на тој њиви Господњој.

Хвала припада прецима мојим: мојему оцу Светолику, ђеду Радосаву, прађеду Милоју Првом, а нарочито чукунђеду Сретену Првом који је оставио предивну камену књигу над гробовима мојих праотаца.

Ето, дакле, сестро Милојка, уместо лепих речи које си неправедно мени упутила имам два предлога:

Прво, молим Те, прочитај пажљиво ове речи из Завештања Немањина, које се проламају над родом нашим и над гробовима минулих поколења:

„Завјештање гробова и костију

Гробови, чедо моје, гробови и кости чине народ.

Они који не знају за своје гробове и кости никада неће постати народ. Они су сличнији вуковима и лисицама, који не знају за своја гробља.

А гробља су, чедо моје, тиха сеоца у којима још увијек бораве под земљом наши покојници. Гробови су тихе постеље у којима заувијек спавају, у миру непробудном, тијела наших предака.

Народ не чине само они живи на земљи, што по њој ходе и творе, него и сви мртви, сваки на броју који у њој почива. Јер без онога под земљом, чедо моје мило, онога најнезнатнијег и безименог, не би било овога на земљи, сада знатног и именитог.

Ни њиву не чини једна љетина, па ни народ не чини један нараштај.

Ливаду не чини један откос, нити може уништити једна косидба. Што је за ливаду један откос, то је за народ једна битка или морија.

Народ ниче у таласима и пада у откосима смрти као трава, али опет прораста све гушће земљу и буја у новим нараштајима.

Запамти, чедо моје, наша гробља су најсвјетлији биљези нашег народа и најсветији граничници наше домовине.

Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове, и мртви ће ти истину казати.“

И друго, молим Те, сестро драга, отиди на гробље отаца и матера својих. Оплеви им гробове и завири у камене белеге. Они ће ти рећи много више него што бих ја могао да ти речем. Из тих знакова спознајећеш да је гроболомље сатанско богогрђе.

Јутрос су, сестро, освануле Задушнице. Запалимо воштанице прецима нашим. Дако би се Твоја и моја молитва (иако смо веома, веома удаљени) сусреле пред Престолом Творца, едаби Он прецима Твојим и мојим опростио сагрешенија њихова и подарио им рајско насеље у Царству Својему.

Нека би тако било, да Бог да!

На Михољске Задушнице                                      са доброжељењем

                                                                                  Грешни Милоје

____________

 *Ово је одговор Грешног Милоја на писмо које се налази на следећој адреси: http://borbazaveru.info/content/view/1532/47/