Одговор на пашквилу „Агиорита“

Синоћ нам се јавило више наших читалаца са поруком: напао вас је „Агиорит“. То је онај што на „Јутјубу“ објављује „пророчанства“ митрополита морфског Неофита. Истина, очекивали смо да се то деси, пошто смо доказали да у својим „прорицањима“ редовно промашује,  и да већ нагиње ка духу погађачком, који Свето Писмо оштро осуђује (ДАп.16, 16-18).

Веза између митрополита Неофита и „Агиорита“ – добитак и папски календар

Догађај који описују Дела Апостолска, итекако има везе са односном митрополита Неофита и „Агиорита“. Жена из Ефеса, из које је Свети Апостол Павле истерао духа погађачког, иако је сведочила да су Свети Апостол Павле и Тимотеј „слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија” – „доносила је велики добитак својим господарима“. Својим „прорицањима“ митрополит Неофит доноси „велики добитак“ Агиориту, који та „пророчанства“ уновчава бројем својих пратилаца и кликова на „Јутјубу“. Тако да је разлог његовог запенушаног напада на „Борбу за веру“ управо то.

Чијега је, и каквога је духа „Агиорит“

Но, не каже наш народ узалуд – не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг. Из „Агиоритове“ пашквиле видимо каквога је он и чијега је духа.

За безмало 14 година постојања овог сајта, нападали су нас многи – екуменисти, новотарци, новокалендарци, квази патриоте... Но, већина од тих полемика је била начелне природе, и имала је своју тежину. Рецимо, полемика са протом Велибором Џомићем око крштавања и венчавања особа које су промениле пол, или полемика са свештеником Милићем Драговићем и др Петром Драгојловићем око новотарија у цркви, или са Димитријем Љотићем... Али, о чему да полемишемо са „Агиоритом“ који се показао као пешадија у новотарском корпусу?

Као и сваки полемичар без аргумената, он у старту пуца етикетирањем. Циљ је – у очима читалаца дискредитовати опонента, тако да потом више нису потребни докази, јер довољно је што је „Агиорит“ ко су „борбоверци“. А по њему „Борба за веру“, њено Уредништво, сарадници и сви истомишљеници (а то је цео корпус правоверних у СПЦ, како клирика, тако и мирјана), су:

  „расколници у канџама страних обавештајних служби“, „парасинагога“, „малициозни у читавом свом деловању“, који „побожност и идентитет граде на пљувању других“, „надути“, „окречени гробови“, „само изледају лепо“, „унутра су пуни трулежи и сопсветних грехова“, „секташи“...

„Агиорит“ – Атанасијево чедо по духу

„Агиорит“, односно Антоније Недељковић панавља оно што је научио од свог оца по духу – Атанасија Јевтића. Родоначелник новотарског покрета у СПЦ – покојни бивши епископ Атанасије Јевтић све српске ревнитеље Вере, па и нас међу њима, називао је овим погрдним именима:

„….Мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни 'духовници' и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени 'типичари', зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком 'непогрешивошћу' који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени 'канонисти', а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови…”

Тако је говорио Атанасије Јевтић, човек за кога је „пророк“ Неофит рекао да је „свет човек“ и „један од највећих епископа у СПЦ“

Антоније Недељковић похулио на Духа Светога

Свакако, све то више говори о Атанасију и Антонију Недељковићу него о онима којима упућују увреде. Међутим, чак ни Атанасије, такав какав је био, никада правоверне (па ни нас) није називао ДЕМОНИМА, што је учинио дотични Антоније. Атанасије је ипак знао, оно што Недељковић не зна - да је човек боголико биће, створено по слици и подобију Божијем, а не по слици и подобију САТАНЕ. Назвавши нас – боголика бића (ма колико лично грешна) -  ДЕМОНИМА, Антоније је похулио на Духа Светога, А ХУЛА НА ДУХА СВЕТОГА НЕЋЕ БИТИ ОПРОШТЕНА ЉУДИМА НИ НА ОВОМ СВЕТУ НИ НА ОНОМЕ (Лк. 11,15).

Још једна „Агиоритова“ хула (која је – изворно - Атанасијева)

Још једна увреда коју нам је Недељковић упутио у рангу је са хулом. То је квалификација „парасинагога“, коју је лансирао већ поменути Атанасије. Синагога је јеврејска богомоља, јеврејска зборница. „Парасинагога“ је, према томе, група отцепљена од синагоге. Уколико је „Борба за веру“ (не само сајт, већ читав покрет борбе за веру, чији је „Борба за веру“ само медиј) „парасинагога“, онда је Српска Православна Црква синагога од које смо се ми, наводно, отцепили. Но, јерес је грех ума, по Светом Максиму Исповеднику. Следствено, сваки јеретик и новотарац губу здраву памет. А то објашљава ситуацију да Атанасије Јевтић, и сада овај Антоније Недељковић који је тобоже бране Српску Цркву, ту исту Цркву називају „синагогом“, што је – опет – хула на Духа Светога.

„У канџама страних обавештајних служби“

Ни инсинуација да радимо за „стране обавештајне службе“, није нова. Њу смо већ чули од Млађе Ђорђевића, бившег сарадника Бориса Тадића и сарадника Драгана Ђиласа, човека који је руководио затирањем Српске Цркве на Косову и Метохији, која је обављена кроз прогон законитог епископа рашко-призренског Артемија и његовог монаштва и инсталацијом квислинга Теодосија Шибалића и Саве Јањића. Тако да се „Агиорит“ овом тврдњом учланио у исту дружину.

Међутим, иако на почетку своје пашквиле каже да су „артемити, „борбоверци“ и остали демони 21. века“ у „канџама сраних обавештајних служби“, он свој текст завршава речима: „Бог Свети зна које стране службе стоје иза њиховог деловања“. Замислите, зна да стоје, али не зна које? А ако не зна које, који је доказ да стоје? Здрава памет и православна вера (да се човек не огреши) најпре би сазнале које, пре неко што би устврдиле да стоје.

О новокалендарском расколу

О новокалендарском расколу, коме припада и митрополит морфски Неофит, од „Агиорита“ ништа начелно нисмо чули. Заправо, нисмо чули да он – по том питању - цитара неког од српских Светитеља и отаца, али цитира новокалендарца Неофита. „Митрополит Неофит је – каже, -  рекао да је календар једно од многих питања која висе у ваздуху и чекају решење, али да ће о томе одлучити саборно оци на великом Светом Васељенском Сабору“. Календар није питање и о коме се било шта треба решавати. Шта би то требало расправљати на „Великом Светом Васељенском Сабору“ о календару (ваљда на неком сабору попут лажног критског, на коме су Фанариоти, Грци, гркофили и панхелинисти усвојили низ погубних одлука по Православну Цркву)? Ваљда да старокалендарске Цркве усвоје лажни папски такозвани нови календар?! Нема се шта решавати, ствар је јасна, и пут је јасан. Новокалендарци су у расколу, изазивачи су највећег раскола у Православној Цркви од отпадања Рима 1054. године, а сваки раскол се лечи тако што се расколник врати у крило Цркве. Дакле, пут новокалендараца јесте враћање Цркви и светоотачком календару. Као што смо већ рекли, веома је чудно да Неофит има многобројна „пророчанства“ – па им се недавно, наводно, Христос јавио на Кипру – али ни у једном пророчанству Грци нису добили Божију поруку да се врате старом календару и зацеле раскол?!

Саборност не рушимо ми који се држимо календара наших Светих Отаца, већ новокалендарци који се држе папиног календара

Антоније Недељковић, алиас „Агиорит“ оптужује и нас и све оне који се држе старог календара, да „шире поделе и раздор, покушавају да уруше Саборост Цркве“ и да „нису добронамерни“. Сваки православни човек би за овакве тешке квалификације привео за сведока неког од Светих Отаца. Ми када неку тему разматрамо, увек приводимо речи Светих Отаца за доказе. О томе ко је нарушио саборност, да ли ми који се држимо старог календара, или новокалендарски расколници, подсетимо се речи Преподобног Оца нашега Јустина Ћелијског.

Преподобни Отац наш Јустин нам је учитељ и путовођа

За оца Јустина, питање промене календара без одлуке Васељенског Сабора било је дубоко и значајно питање, повезано с духом модернизма који је продро у Православну Цркву. И сва пропаст која је дошла у Грчку (и Кипар, наравно, јер и они су Грци), дошла је због стварања раскола у телу Православне Цркве усвајањем папског календара (тако да новокалендарци, па и Неофит, све непокретне празнике славе у један дан са папистима, а не са православнима!) Погледајмо стање у новокалендарским Црквама по питању короне? И Грчка и Кипарска црква подржавају вакцинацију и уводе све корона мере у своје храмове. И Грчка и Кипарска Црква признале су укрофашистичку секту са цркву. То је стање новокалендарског духа.

Али, вратимо се питању – ко руши саборност, ми или новокалендарци. Чујмо оца Јустина:

Представници појединих аутокефалних православних цркава надмећу се смело у опасним новачењима. Заборавља се на свету саборност као на мерило наше садашње делатности, као на чувара наше црквене светости. Зато се недавно у Православљу десио молитвени раскол: Грчка Црква увела је нови календар, док су остале Цркве остале при старом. Молитвена саборност је нарушена; не сливају се више истовремено све православне душе у једну молитву, не иступају више заједнички пред лице Господа славе; најсигурније православно оружје преломљено је, чиме ћемо од сада иступати против заједничког непријатеља, чиме ако не саборном молитвом? О кротко Православље, зашто те тако руже, не зато ли што се душа твоја зове – смиреност?“

Да ли је питање календара – догматско питање?

„Агиорит“, попут свих новокалендараца, понавља као папагај да „календар није догматско питање“. Али, на његову трагедију, и трагедију и духовну штету свих који га прате на „Ју тјубу“ или „Фејсбуку“ - о томе не зна суштински ништа.

Календарско питање аутоматски постаје догматско, када при његовом пажљивом изучавању дођемо до важног закључка: Јулијански календар је на директан начин повезан са Александријском пасхалијом, која је канонски усвојена на Првом Васељенском Сабору. Александријска пасхалија се ослања на Јулијанску сидеричку – звездану годину, која се израчунава и која је оријентисана сасвим другачије од соларног календара, а посебно Григоријанског. Тврђења, чак и са црквених катедри, да је Григоријански календар тачнији су - ненаучна, и представљају отворену демагогију и руше јединство Православне Цркве.

Грчки старци – светитељи

„Агиорит“ је побројао неке грчке старце који су канонизовани, као доказ да су имали Духа Светог иако су били – у неким периодима свог живота – под новокалендарцима. Ми се покривамо онолико колико нам је губер широк, и нећемо ићи даље од оног што је у нашим моћима. Ко је Светитељ пред Богом, а ко не, ми не знамо, али знамо да канонизација није гарант светости. Нарочито није доказ она канонизација коју је извршила јеретичко-расколничка Константинопољска патријаршија.

Још нешто о „Агиоритовим“ објавама, односно Неофитовим „пророчанствима“

Поред промашаја у Неофитовим „пророчанствима“ која смо покали у претходном саопштењу, има их још.

Неофит је рекао да је „2020. година била година страха“, а да ће „2021. бити година ужаса“. Зависи како за кога. За нас православне Србе у Србији 2021. је била боља од 2020., јер се у њој ишло у цркву без икаквих ограничења, за разлику од 2020. Такође, ни по питању вакцинације и затварања била нам је боља него 2020. Тако да би Неофит требао да „прориче“ само за Кипар и Грчку, јер је за новокалендарце Бог – очито - припремио другачији пут него за нас.

Неофитова „пророчанства“ већ личе на писање хороскопа

Око новокалендарске, односно римокатоличке „Нове године“, Неофит је изракао „пророчанство“ за 2022. Медијска популарност, као што смо предвидели, не да му мира, и он срља из „сензације“ у „сензацију“, само да би остао у фокусу. Али, то га већ срозава на ниво астролога – писца хороскопа. Схватио је да је већ више пута омашио, па сада даје нека општа пророчанства у којима ће сигурно да погоди. Елем, рекао је да ће 2022. година бити у знаку крста. Крст је симбол страдања. За православне хришћане земља је долина плача, а Небо је место радости. Њима је свака година у знаку крста.  Тако да ће Неофит сада сигурно погодити. Али, то је већ низак пад...

„Агиорит“ и Новак Ђоковић

Као „Јутјубер“, Антоније Недељковић зна шта доноси лајкове и профит. Зато је избацио клип „како ветар дува“ који – наводно – потврђује да је Новак Ђоковић православац. Елем, он преноси да је Ђоковић рекао својим обожаваоцима испред хотела где је смештен, да им „црква буде спокојно место где ће пронаћи мир и слободу“. Ако оставимо по страни да ова Ђоковићева вербалистика нема везе са духом Православља, већ Њу ејџа, остаје незнање Антонија Недељковића да је теозофија синкретистичка папазјанија, која допушта и препоручује одлазак чак и у цркве, нешто попут масонерије. А нашироко је познато и да врачаре упућују људе да иду у цркву. Али, некима су лајкови духовна храна, а бог им је – новац...

Закључак

Наши читаоци већ добро знају и ко је „Борба за веру“ и ко је  митрополит Неофит и које „Агиорит“, па по слободи и разуму које им је Бог дао, одлучиће да ли ће бити на путу правоверја или на странпутици новотарства, новокалендарства и модернизма...