- Старче, завидим једној сестри, јер видим да има смирење, једноставност, поштовање.

- Ја ћу се помолити да она умре. Хоћеш да умре?

- Не, старче! Могу да завидим на врлини другог, али немам ни у помислима да му се нешто лоше догоди. Ја не желим да други немају врлине, само желим да и у мени буде нешто добро.

- Па, онда ћемо поделити тако да свако има по пола! Не брини. Твоја завист је добра завист. Ревнујеш за „велике дарове“ (1. Коринћанима 12:31)...

- Дакле, постоји добра завист?

– Да, када неко завиди на врлини другог и притом му се радује, онда је ова завист добра. Али ако се човек осећа лоше, ако се узнемири када види успех другог, или се потајно радује када има потешкоћа, онда је ова завист лоша. Рецимо да си љубоморан на своју сестру јер има добар глас и добро пева. Ако сазнаш да је промукла и да не уме да пева, и радујеш се, онда је у твојој зависти зло, постоји отров. Ако си узнемирен, то значи да у твојој љубомори нема зла, само би волео да лепо певаш.

- А како да стекнем добру завист?

- Да те назовемо добро-завидљивим!... Потруди се да своју завист очистиш и осветиш да она постане добра завист. Радуј се успеху сестре и труди се да се угледаш на њу. Тако ћеш се духовно преобразити и у теби ће пребивати Благодат Божија, која ће човеку већ у овом животу подарити небеску радост.

- Старче, може ли се добра завист у човеку претворити у лошу?- Ако човек не ради на себи, онда, наравно, може. Потребна је пажња.

- Старче, не могу увек да разумем шта осећам када видим успехе своје сестре. Каква је то завист: добра или лоша?

– Запитај се: „Када би моја сестра учинила чудо, како бих се ја осећао?“ Или: „Када би пала у искушење и пала у очима људи, да ли бих се радовао или бринуо?“ Одговарајући на ово питање, схватићеш да ли је твоја завист добра или лоша. Па, реци ми, ако чујеш да је сестра којој завидиш постала лења и потпуно престала да испуњава своје монашке дужности, она се не моли, већ ставља касету у магнетофон и слуша: „Господе Исусе Христе...", хоћеш ли бити узнемирен?

- Да, узнемирићу се, али чак и ако чујем да она све више напредује, ни ја, мислим, нећу бити срећан.

 - Знаш, ако тешко ходаш, радуј се ономе ко брзо трчи, и не узнемируј се. Ако желиш духовно напредовати, радуј се успеху сестара и моли Бога да и даље напредују, а ти да достигнеш своју меру. Када сам био искушеник у манастиру, био је још један искушеник, отприлике истих година као и ја. Достигао је велику духовну меру, лице му је заблистало. Био је пример у свему, велики подвижник и ревнитељ. Такође је био веома поштован. Старији монаси су устали у знак поштовања када је пролазио. Више сам имао користи од овог искушеника него од свих књига које сам раније прочитао, јер је он био живи пример.

Једном ме срце заболело. Игром случаја у то време је тај брат дошао у моју келију, и ја сам га замолио да се помоли. Још није успео да оде, а бол је већ прошао. Други пут је у манастир дошао један опседнути човек и замолио оце да га исцеле. Тада игуман рече овом искушенику: „Хајде, моли се, нека демон изађе из овог несрећника“. „Вашим молитвама“, рекао је, „да Христос истера демона“. Чим је отишао, демон је изашао из човека. Таква је била његова смелост према Богу! До какве духовне мере је дошао! Дакле, замолио сам Бога да тај брат дође до мере светитеља чије је име носио, а да ја дођем на његову меру. Уради исто и јасно ћеш видети силу Божију.

Када човек научи да се радује успеху других, Христос ће му дати сав успех других, и он ће се радовати као што се сви други заједно радују, и тада ће његов успех и радост бити огромни.

Извор: "Борба за веру" / "Москва Трећи Рим"