Знате л` причу о Беку Барону

Ја је нисам тек ономад чуо

После Ђеда сунце грије

Преузо га Порфирије

Кажу – шлихтерска је био права сорта

Из Краљева Беко ситнеж беше

У школи га прозвали Бароном

Волео је тај да лаже

И да фарба и да маже

Лагао је кажу врло вешто

Студиро је права за фишкала

Ал је зато требало запети

Схватио је шта му треба

Печења би, а не леба

Беко Барон тражи много више

Желео је доброг џипа

Да у њему скаче, рипа

Парохије добре, крупну лову

После смрти славног Ђеда

Заокругљен као меда

Одазва се београдском зову 

Црна Гора лепа, ал сирота

Тамо више крупне кинте нема

Порфирије позва проту

Подари му добру квоту

Синодска је прорадила шема

Послали га у Њујорк далеки

Да он реши финансијску кризу

Из Њујорка јавио се

Џелатлуком бавио се

Беше лепше него у Паризу

Опет има доброг џипа

Да у њему скаче, рипа

Опет прима за услуге лову

Умро Ђедо жив је Бачки

Прави власник шериф – значки

Не одоле Порфиноме зову

После Ђеда није прошло много

Порфирију душу он је продо

Добра клопа и препуна чаша

Увек су уз мајстора лакташа

Тај ће увек путић да пронађе

Кажу – спреман за сваки задатак

Џеп му препун ал тражи додатак

Идеја још има мудра глава

Да се шлихта да не спава

Још се памти шта је реко Беко

Џаба било старог Ђеда

Са Цетиња који гледа

Џаба било црногорског стења

Џаба било Јанићија

Сад из Бачке светлост сија

Млад патријарх на престолу седа

Када лову ја толико волем

За комфором кад је мој бол голем

Када неко баш џипове воле

За образ га и уво заболе

(Да простите, што би рекли Бачвани)