Недавна изјава америчких званичника да ће САД дозволити продају оружја Украјини балтичким државама (Естонија, Летонија и Литванија – три „балтичке сестрице“) које су од 2004. г. у НАТО пакту говори да САД покушавају да геополитички манипулишу државама које деле границу са Русијом у покушају да изазову војни сукоб са Русијом и директно увуку те државе у исти. У истом контексту је и најновија одлука Лондона да у Естонију пошаље додатне трупе ради одбране од потенцијалне „агресије“ Русије.

Узимајући у обзир балтички и прибалтички геополитички простор и око њега како на западу тако и на истоку, јасно је уочљиво да Русија, Украјина и још више балтичке земље не желе нити планирају никакав рат. Разумљиво је да Русија не жели НАТО базе на својим границама нити непријатељске ракете кратког домета тј. са врло кратким временом летења. Русија ради решавања тренутне геоплитичке кризе око Украјине и својих западних граница предлаже Вашингтону добијање писаних гаранција о даљем неширењу НАТО пакта на исток као и да све државе на њеним западним границама буду војно неутралне. Међутим, за опцију ратних тензија је најзаинтересованији онај ко о њима сада највише прича и шири русофобичну пропаганду представљајући Русију као агресора и окупатора али заборављајући да управо САД имају највећи број војних база широм света.

Медији масовних (дезинформационих) комуникација у западним земљама, укључујући и оне на Балтику (који здушно „играју“ уз западну реторику русофобије) у последње време несметано шире ратнохушкачку пропаганду са циљем да припреме друштво за потенцијални рат НАТО пакта против Русије. У томе им свестрано помажу домаћи политичари владајућих коалиција као и универзитетски политиколози. Познато је из историјског искуства да је од давнина пре избијања самог рата друштво било психолошки и ментално припремано, тј. програмирано, за рат што се потпуно исто дешава и сада на Балтику.

Из реконструкције свих догађаја у Украјини и око ње од времена државног преврата у Кијеву у зиму/пролеће 2014. г. (у коме је Литванија логистички увелико учествовала) јасно је да НАТО на челу са САД није никаква организација за изградњу мира (ни ЕУ није много боља по истом питању у пракси). Да није тако, НАТО не би продавао оружје нити би наоружавао читаву једну државу већ седам година већ би радио на томе да се све стране у потенцијалном сукобу доведу за преговарачки сто. Русија се од стране НАТО пакта оптужује да је лоцирала на својим границама са Украјином 100.000 војника али се заборавља да се на граници са Донбасом налази 200.000 одлично од стране НАТО пакта наоружаних украјинских војника спремних на „Blitzkrieg“ на територију Донбаса уз 90.000 мобилисаних у резервни састав украјинске војске који би засигурно довео до планираног етничког чишћења руске мањине у Источној Украјини по шаблону хрватске „Олује“ из августа 1995. г. када је из РСК протерано око 250.000 Срба.  

Сигурно је да ће се многи питати кога занима рат (тј. чија ће мајка да шаље синове у исти). Одговор је једноставан. Многе војне сукобе у последњих двеста година, као нпр. Други светски рат, изазвале су исте оне структуре на западу које и данас подгревају нови рат након Хладног рата јер се од рата могао стећи велики профит на овај или онај начин уз окупацију нових територија и природних ресурса укључујући и јефтину радну снагу. Да се подсетимо у овом контексту да је Русија једна од најбогатијих земаља на свету по питању залиха природних ресурса.

На Балтику, Литванија је водећи русофобски агент и НАТО пакта и ЕУ. Недавно је Литванија отворила (по налогу Вашингтона) дипломатско представништво Тајвана (не Тајпеа) у Вилњусу и тако изазвала оштре економске санкције Кине на своју сопствену штету. Вилњус већ одавно отворено подржава независност Тајвана као што отворено заговара наводну окупацију Тибета од стране Кине. Јасно је да Литванија води већ тридесет година политику против интереса и Кине и Русије али у интересу САД правећи се „већи католик од папе“. Тако се Литванија одрекла јефтиног руског гаса зарад троструко скупљег природног гаса са запада иако фактички њени грађани плаћају најскупљу цену овакве марионетске политике.

Да на Балтику ратна психоза није само пропагандни материјал за масовне медије комуникација говори и то да ће се ускоро у Литванији увести служење обавезног војног рока и за жене. За мушкарце је тај рок уведен одмах након руске „анексије“ Крима. У исто време, САД упућују додатне војне снаге у Источну Европу и на Балтик где ратни бубњеви увелико брује у јавној пропаганди. 

Др Владислав Б. Сотировић

Вилњус, Литванија