"Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца".

(Из ,,Окружне Посланице ” Источних Патријараха 1848.год.)

У циљу подсећања на почетке борбе против новотарија у СПЦ, ево и једног писма СА Сабору СПЦ верног народа Епархије жичке из 2007. године, који је увидео опасност новотарства у Цркви и устао да брани веру својих отаца. Писмо је, иначе, потписао један од некадашњих сарадника “Борбе за веру“, први председник УГ "Законоправило" из Чачка, Небојша Шеровић, који је трагично настрадао у саобраћајној несрећи 2009. године (овде:).

 + + +

Пошто немамо друге могућности да искажемо своја верска осећања, ставове и мишљења поводом увођења“новотарија” у нашу Свету литургију, ми верни народ Чачка, Ужица, Ариља, Пожеге, Лучана, Гуче смо принуђени да се обратимо на овај начин.

Наиме, поред бројних покушаја да се редовним процедурама преко својих надлежних архијерејских намесника обратимо Његовом Преосвештвенству Епископу Жичком Хризостому ми то нисмо успели.

Толико тога би смо желели да питамо, јер се број питања сваки дан повећава, а одговора нема. Ми смо хришћански, православно и смерно како су нас и васпитавали у нашим светим манастирима и храмовима, покушавали да добијемо одговоре на наша питања од надлежних парохијских свештеника.

На наше велико изненеђење на иста питања, а у вези литургије, од једне групе свештеника смо добили задовољавајуће одговоре, који гласе:

– У литургији не треба ништа мењати, да је она оваква каква је, плод динамичног хришћанског живота потврђеног предањем наших Светих отаца, 7 Васељенских сабора, а ако и треба нешто мењати то може бити само саборно на сабору СПЦ, а не никако појединачно како који Епископ хоће (као што је урадио наш Епископ Хризостом или још горе Епископ шумадиски Јован који је чак издао и акт о новом начину служења Свете Литургије).

Од друге групе свештеника која заговара новотарије нисмо добили одговоре на постављена питања, али смо добили нешто друго. Е, то друго што смо добили је разлог да смо били принуђени да се дубоко замислимо, да као лаици добро пручимо из разних летература Свету Литургију, да постанемо приучени теолози иако имамо толико својих мирских обавеза на пословима које радимо и у нашим породицама.

Дубоко смо се замислили и дефинитивно закључили да овде суштински нешто није у реду. Одговори ове друге групе свештеника (“новотараца”) били су следећи:

да ми незнамо ништа, да смо нешколовани, да није наше да размишљамо о литургији, да неће тамо неке бабе и деде (коју су узгред буди речено цео живот провели у цркви и одлично познају црквени живот и литургију и заиста живе побожно) да их уче како се служи иста.

Од оваквих одговора још нас је више изненадио оштар и агресиван приступ свештеника према нама верницима. Ми нисмо могли препознати те свештенике, те људе који до јуче нису били такви. Ко је и какав утицај на њих извршио? Зашто се они понашају према нама верницима крајње нехришћански, а у крајњем случају нечовечно (као да смо ми једна неразумна маса)?

Зашто неће или избегавају да нам дају адекватне одговоре (а ми само то тражимо)? Зашто нас називају погрдним именима, зилоти секташи, кад свако може да провери ко смо ми, како живимо хришћански побожно. Свако може да провери наше адресе становања, наше матичне бројеве и наша занимања. Све је то био повод да ми кренемо у дубља истраживања ове деформације у животу наше црквеи да дођемо до закључака, наравно уз Божију помоћ који су нас запрепастили.

Па да кренемо редом: Прво, до појаве одлуке са задњег сабора СПЦ, а у погледу богослужбеног поретка, на основу које су сви архијереји издали актове о обавезном придржавању устаљење праксе у литургији ми као верни народ били смо у некој врсти недоумице. Наиме до овог сабора неке врсте објашњења увођења новотарија у нашу литургију је било. Чак је и епископ једном долазио и објашњавао теолошку основу новотарија. Ми као народ нисмо хтели да дубље улазимо у ову проблематику, јер до сада и нисмо имали и потребу за тим, јер у основи то и није наш посао. Али, после свега што се догодило и догађа у нашем црквеном животу, ми смо принуђени да се бавимо и овим питањима. Зато се ми и бавимо и бавићемо се тим питањима, јер смо схватили да су она од суштинског значаја за нашу веру и за опстанак нашег православног, Светосавског пута којег су нама оставили наши преци, наши светитељи.

Постало нам је јасно да се ова теологија новотарија служи заменом теза, истргавањем из контекста речи Светих Отаца, јеванђељских речи и поука, да би се оправдало тобожње враћање на „такозвано” првобитно хришћанство, раслојавањем IV И XIV века који су битни за надоградњу црквеног живота, што нас све неодољиво подсећа на слична догађања у Русији 1920. Године и 1992/1993 године, када се појавила „такозвана” обновљенска жива црква, (па не може се живот враћати уназад). Испада да су сви људи који су до сада имали црквени живот, почевши од светитеља (Светог Саве, Светог Владике Николаја, преподобног Аве Јустин Ћелијског) , па до духовника и верног народа били у заблуди и узалудно живели свој хришћански живот, а то је признаћете — бесмислица.

Пажљивим проучавањем новотарских литургија дошли смо до неодољивог закључка да црквено раслојавање треба да иде до тог степена где би била могућа нивелација са римокатоличким служењем (причешћивање без припреме, без поста, без исповести – у сваком случају није православно). На овакве опаске многи свештеници и монаси (Студенички) који преферирају за новотарије се само „кисело” насмеју, не дају одговоре и пуни су ироније.

Друго – Било је страшно када смо преко браће и сестара из других епархија (Шумадијске, Браничевске, Бачке) дошли до видео записа неких догађања из њиховог црквеног живота. Несто од тог материјала је приказано на задњем сабору што смо ми и дознали. На тапету је био владика шумадијски Јован. Када смо видели његово понашање према верном народу у селу Венчани, па касније сукоб са свештеником Небојшом, који је касније се испоставило апсолутно бранио веру, ми смо били затечени. А када се још појавио и владика Атанасије Јевтић са онако безскрупулозним нападом на свештеника неистинитим и неутемељеним, ми смо схватили да је „враг однео шалу”.

Његов наступ је неодољиво подсетио на наступе политичких комесара који су требали да убеде народ у оно што није логично, истинито и здраворазумско. Ту смо доживели шок као верни народ, јер нисмо васпитани да од оних који су били наши најмилија, најпожељнији – наших владика доживљавамо да они иду толико далеко да искривњују истину. То је већ изазвало дубоку сумњу да се нешто крије од народа и да хоће протуре „рог за свећу”. Али, ипак нас је тешила мисао да се ближи сабор и да ће наши Архијереје са пуном Божијом и људском одговорношћу уз садејство Светог Духа ипак православно решити ове недоумице. Сабор је прошао, одлука је донешена појединачним изјашњавањем Архијереја.

Треће – После донешена одлуке које знамо какве ми смо наивно веровали да је проблем решен. Међутим, ток догађаја нас је демантовао. То је тек било круцијлно изненађење за све верне људе, па чак и за оне људе који нису толико црквени. И ако су по одлуци Сабора СПЦ и следствено актовима Архијереја сви намесници били дужни да ову одлуку прочитају после литургије свим свештеницима и верном народу, они то нису учинили. Онда смо одлучили да видимо да ли ће се владика Хризостом придржавати одлуке сабора. Отишли смо тамо где је она служио: манастир Клисура. Служио је по своме новотарски, а ми смо одговарали по устаљеној пракси из одговарања на литургији Светог Јована Златоусти. Одмах смо запазили да нас није прекидао, за разлику од неких догађаја пре сабора где је одлично одиграо улогу ауторитарног епископа и прекидао певање народа. Овога пута то није био случај. Очигледна да је тактика промењена. Не треба се конфротирати са народом да то не би био материјал за сабор. Жалосно је нашта је личила та литургија (имате материјал на снимку). Очигледо је да је таква стратегија саопштена и свештеницима који су одлучили да следе пут владике те су и они почели да избегавају сукобе са народом на литургијама. У то смо се уверили на још неколико места где смо били. У селу Прилипац код свештеника Милана (имате материјал) где видимо како се понаша тај свештеник. Он се заклињао епископом, а на питање о акту, он је глумио да не зна за њега. И та служба је била мешовита — почео је новотарски, а завршио како треба.

Затим – имате материјал из Ужица. Погледајмо каква је црква – беле свеће на лустеру. Свештеник Милић Драговић, један од првих новотараца, скратио је иконостас који личи на неку пречагу — са којег је скинуо крст. Он је најдаље отишао у новотаријама. За певницом више непевају, него рецитују. У задње време унео је и клупе у цркву где држи веронауку. Зар вас то не подсећа – за римокатоличке цркве. О масовном причешћивању да и неговоримо (без припреме).

Затим погледајте једно такозвано духовно вече у сали општине Чачак. Поред осталих гостију говорили су Отац Прота Љубодраг Петровић из Београда и Отац архимандрит Студенички Тихон. Тема је била – Светост и Светитељи. Уместо да се говори о теми, Отац Тихон говори о њима омињеној теми причешћивању. Он говори врло млако, неубедљиво — чита са некаквих папира о томе како је било у време Светог Саве, па долази до тога да се треба причешћивати једном седмично. Нигде не помиње правилну и достојну припрему (пост, молитву, исповест, покајање). Нигде не помиње део молитве пре причешћивања ( „Нека ми причешћивање овим светим тајнама не буде на суд или осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин”). Прота Љуба као искуснији свештеник мало искусније говори о томе, мада недовољно прецизно, а онда следи питање једне сестре која врло прецизно и правилно подсећа на проблеме Богослужења у нашој епархији, на однос свештеника према народу, на непоштовање саборске одлуке од стране владике Хризостома и одређеног броја свештеника. На се то прота одговара да не треба ићи у дубину, да ће се то решити – у једном тренутку признајући да је то „талас који ће проћи”. На примедбу да се ближимо римокатолицима отац Тихон се иронично и „кисело” смеје итд.

После задњег сабора ми верни народ смо читали списе Владике Јефрема Бањалучког и Владике Канадског Георгија. То су по нашем мишљењу одлични текстови. На њих је реаговао, ко би други него Владика Атанасије Јевтић у Православљу (где је уредник и Владика Хризостом). Како је реаговао знамо. Језуитски – напао их је да они нису никакви теолози (у недостатку аргумената најлакше је некога дискредитовати).

Праву комуникацију смо остварили с Његовим Преосвештвенством Владиком Банатским Никанором. Заиста смо се лепо осећали са тим побожним човеком и правим народним владиком како га и називају неки духовници и старци. Били смо срећни када смо од њега узели Благослов, за разлику од нашег владике Хризастома, који нерадо даје благослове и не воли народ. Са Владиком Никанором смо провели око два часа у разговору о горућим црквеним темама. Он није ништа крио из прве руке нам је рекао како је протекао тај сабор и шта је ко причао и радио од Архијереја (имате и тај материјал). Рекао је да је ово борба за очување православне вере и да се треба борити правилно и хришћански.

Драги наши Архијереји!!!

После свега овога постало нам је савршено јасно о чему се овде ради. Ми поручујемо и пре свега хришћански и људски молимо све Архијереје да се заједно помоле Богу и сви врате једној Светој Саборној и Апостолској цркви. Свесни смо да ми нисмо клир, али и клир треба да зна да нас је са својим понашањем натерао да се детаљније упознамо са литургијом и црквеним животом, Стога Молим да се ове појаве зауставе и врате тамо где треба. У противном и ми као део Цркве, као део тела Христовог нећемо „седети скрштених руку”. Бранићемо своју веру, бранићемо Српство, Светог Саву, Светог Владику Николаја, Свете Српске Мученике, Свете Српске Земље (Косово). Свесни смо да ове новотарије нису од Бога, већ су плод људског мудровања и филозофије. Тешко нам је и жао што је дошао овај тренутак да ми као лаици бранимо веру од појединих епископа и свештенослужитеља, уместо да буде обратно. Али очигледно да је Бог и то допустио. Знамо и да је стратегија епископа новотараца да школују младе кадрове за своје учење (наше време долази).

Замолили би Архијереје да верују да иза овога нико не стоји (којој демагогији је склон Владика Атанасије Јевтић) већ је овај текст израз душе и срца верног народа.

ПАПУ НЕЋЕМО У СРБИЈИ!!!

Небојша Шеровић
Др вет. Медицине
бр. Л. К. 297432
јмбг 0708963782813
Скопска 8/4
32000 Чачак

23 Децембер 2007,

Извор: agh2o.com

Преузето са: „Новинар.де“