Кондак 1.

Господе, Ти који својим недостижним промислом припремаш свет за вечно добро и који си одредио свима време и начин краја живота, опрости грехе свима умрлим од постанка света и милостиво их прими у обитељ светлости и радости и милостиво им рашири очев загрљај. Чуј нас који њима дајемо помен и певамо: Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Икос 1.

Да би спасао палога Адама и сав људски род од вечне погибије, Ти си, благи Господе, послао у свет Сина Твога, чијим нам је крстом и васкрсењем засијао вечни живот. Уздајући се у Твоје неизмерно милосрђе, очекујемо Твоје нетрулежно царство славе и молимо Те да га дарујеш нашим умрлим. Још Те молимо, Господе, да развеселиш душе свих намучених животним бурама како би заборавили земаљске муке и уздахе.

Пригрли их у наручје Твоје као што мати грли децу своју и кажи им: Опраштају вам се греси ваши.

Прими их, Господе, у Твоје блажено и тихо пристаниште; отвори одаје анђела и светитеља, како би се и они зарадовали Божанској слави Твојој.

Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Кондак 2.

Преподобни Макарије, озарен просвећењем Свевишњега, чуо је глас незнабожачког кипа: „Када се ви молите за оне који страдају у аду, тада и незнабошцима бива олакшање“. О, дивна сило хришћанских молитава: њима се и подземни ад осветљава са верницима и неверни примају утеху, када ми за цео свет певамо: Алилуја.

Икос 2.

Понављају се речи Исака Сиријанскога: „Срце које воли људе и све што је живо, свакога часа са сузама приноси молитве за сва створења, да би се сачувала и очистила“. По томе и ми смело молимо Господа да помогне свима умрлим од постанка света, вапијући: Господе, дај нам дар пламене молитве за умрле;

Господе, сети се свих који су заповедили да се ми, недостојни молимо за њих и избриши њихове грехе;

Господе, помилуј све који су без молитвеног опела сахрањени;

Господе, прими у Твоја насеља све који су изненада у жалости и радости умрли.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 3.

Ми смо одговорни за беде у свету, за страдања неразумних створења, за болести и муке невине деце, јер су падом људи и грехом разрушени блаженство и лепота створења. О, највећи међу невиним страдалницима, Христе Боже наш, Ти једини имаш власт опростити свима; опрости дакле свима све; поврати свету пређашњу срећу, тако да и мртви и живи нађу мир, вапијући: Алилуја.

Икос 3.

Тиха светлости, Искупитељу васељене, Ти, који љубављу обухваташ сав свет; гле, чује се са крста Твој вапај за непријатеље Твоје: „Оче, опрости им!“ У име Твога свепраштања, ми се усуђујемо молити Небескога Оца за вечни мир Твојих и наших непријатеља:

Господе, опрости онима који су проливали невину крв, који су засипали мукама животни пут наш и који су стварали своје благостање на сузама својих ближњих;

Господе, немој судити онима који су нас прогањали клетвом и злобом; милошћу узврати онима који су било кога окривили или из незнања ожалостили и нека наша света молитва буде за њих тајна измирења.

Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Кондак 4.

Спаси, Господе, оне који су окончали у тешким мукама, који су убијени, који су живи сахрањени, који су затрпани земљом, које су прогутали таласи и огањ, које су звери растргле, који су умрли од глади, мраза и буре или од пада са висине и мученички окончали. Даруј им Твоју вечну радост, како би благосиљали време својих страдања као дан искупљења, вапијући: Алилуја.

Икос 4.

Свима који су отишли у гроб у цвету младости, којима је на земљи припало трновито страдање; свима који нису доживели земаљску срећу, подај Ти сам, Господе, по милосрђу Твоје безкрајне љубави.

Награди, Господе, оне који су умрли под тешким бременом свога рада;
Прими, Господе, у рајске станове младиће и девојке који су умрли и удостој их да ликују на вечери Сина Твог;

Ублажи, Господе, жалост родитеља за изгубљеном децом;
Упокој, Господе, све који немају деце, који су сами и нема ко да се моли за њих, и нека нестану њихови греси у зрацима Твога свепраштања.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 5.

Као последње средство да се људи уразуме и покају, Ти си, Господе, даровао смрт. При њеној страшној појави разоткрива се земаљска сујета, утишавају се земаљске страсти и страдања, смирава се горди разум, открива се вечна правда, због чега и окорели грешници безбожници на самртној постељи исповедају Твоје вечно постојање и вапију Твоме милосрђу: Алилуја.

Икос 5.

Оче сваке утехе, Ти осветљаваш сунце, наслађујеш плодовима и веселиш лепотама света и пријатеље и непријатеље Твоје. Верујемо да се и иза гроба не умањује Твоје милосрђе, које милује чак и све одбачене грешнике. Ми бринемо и за окореле и безаконе хулитеље Светиње:

Господе, нека буде и над њима Твоја спасоносна и блага воља;

Сажали се њима, јер су изранављени погибељним неверовањем;

Нека Те они, који Те нису познавали овде на земљи, познају и љубе на небу;

Господе, опрости онима који су окончали без покајања;

Спаси оне који су погубили себе у помрачењу ума, да се пламен њихове безбожности угаси у мору Твоје благодати.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 6.

Страшан је мрак за душу која је удаљена од Бога; грижа савести, шкргут зуба, вечни огањ и црв који стално нагриза. Дрхтим пред таквом судбином и као што бих се за самог себе молио, ја вапијем: О страдалници у аду, нека сиђе на вас као прохладна роса наша песма: Алилуја.

Икос 6.

Христе Боже наш, Твоја светлост је заблистала онима који седе у тами и сенци смртној. Ти, који си сишао у подземни ад, изведи на слободу оне који су у аду и који се не сећају Тебе јер су одвојени од Тебе гресима, али се нису одрекли Тебе.

Господе, твоја чеда страдају, смилуј се на њих; они су згрешили и пред небом и пред Тобом и њихови греси су безмерно тешки, али је Твоја милост безкрајна;

Посети сироте душе које су се удаљиле од Тебе;

Господе, смилуј се на оне који су из незнања одбацивали истину;

Нека им Твоја љубав буде не као огањ него као рајско освежење.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 7.

Желећи да умрлима пружиш руку помоћи, откриј им се, Господе, у тајанственим виђењима. Јави се живима и надахни их да у молитвама спомињу умрле и чине за њих добра дела и подвиге вере, кличући: Алилуја.

Икос 7.

Црква Христова по читавој васељени свакога дана и часа узноси молитве за све умрле. Пречистом крвљу Божанског венца перу се греси света. Силом молитве за умрле пред Божијим олтаром, усходе душе умрлих из смрти у живот и од земље на небо.

Господе, нека ово посредништво Цркве буде умрлима лествица ка небу;

Господе, помилуј их заступништвом Пресвете Богородице и свих светих;

Опрости им ради незлобивих младенаца помилуј њихове родитеље, а сузама матера искупи грехове њихове деце;

Молитвама невиних страдалника и крвљу мученика, поштеди, Господе, грешнике и помилуј их;

Прими, Господе, наше молитве и милостиње као њихове врлине.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 8.

Цео свет је заједничка света гробница; на сваком месту је прах наше браће и отаца. Христе Боже наш, једини који нас неизмерно љубиш, опрости свима умрлима од почетка света до данас, да ти безмерном љубављу запевају: Алилуја.

Икос 8.

Гле, као ужарена пећ изгледаће велики и страшни дан последњега суда. Обелоданиће се људске тајне, отвориће се књиге савести. Зато вапије апостол Павле: „Помирите се са Богом, помирите се пре тога страшнога дана“.

Помози нам, Господе, и сузама живих допуни оно што недостаје умрлима;

Нека им звук анђелске трубе буде весник спасења и у час Твога суда удостој их радосног помиловања;

Господе, овенчај славом оне који су пострадали за Тебе и Твојом благошћу покри грехе немоћника;

Господе, знајући све по имену, сети се оних који су се у монашком и иночком чину спасли;

Сети се благословених пастира са њиховом духовном децом.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 9.

Благосиљајте време које пролази брзо, јер сваки час и сваки тренутак приближава нас вечности. Нова брига и нове седе власи су весници пролазности света; оне су сведоци земаљске трулежи, оне јављају да све пролази и да се приближава вечно царство, где нема ни суза ни уздаха, него радосна песма: Алилуја.

Икос 9.

Као што дрво постепено губи своје лишће, тако и наш живот из године у годину нестаје. Празник младости нестаје. Гаси се жижак радости, приближава се удаљена старост, умиру пријатељи, одлазе ближњи. „Где сте ви млади, радосни и срећни? “ Безгласни су њихови гробови, али су њихове душе у Твојој десници: осећају се њихови погледи из загробнога света.

Господе, Пресветло Сунце, осветли и загреј насеља умрлих;

Господе, нека заувек прође горко време разлучења, и удостој нас радоснога виђења на небу;

Господе, учини да сви будемо једно с Тобом;

Господе, поврати умрлима дечију чистоту и младићску добродушност и нека им вечни живот буде пасхални празник.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 10.

Проливамо тихе сузе на гробовима наших сродника, молимо се са надом и вапијемо са уздањем: „Кажи нам, Господе да си им опростио“, дајући о томе нашем духу тајанствено откривење, како бисмо запевали: Алилуја.

Икос 10.

Гладајући на пређени пут живота од првога дана до данас, видим мноштво умрлих, који су послужили на добро. Узвраћајући им дуг љубави, ја вапијем:

Господе, удостој небеске славе моје родитеље и моје ближње, који су бдели над мојој колевком и који су ме подизали и васпитали;

Господе, наслади небеском храном оне који су ми послужили у тешким данима;

Све који творе врлине и чине добра, награди и спаси.

Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Кондак 11.

Смрти, где ти је жалац, где ти је пређашњи мрак и страх? Ти си одсада жељена, јер сједињујеш нераздвојно са Богом. Ти си велики мир и тајанствено славље. Апостол кличе: „Желим да умрем и будем са Христом“. Зато гледајући на смрт као на пут који води у вечни живот, ми кличемо: Алилуја.

Икос 11.

Васкрснуће мртви и устаће они који су у гробовима и развеселиће се живи на земљи, јер ће устати тела духовна, светла и нетрулежна. Суве кости, чујте реч Господњу:

Обуците се жилама и покрите се кожом;

Устаните из седих времена прошлости, јер сте искупљени крвљу Сина Божијег и оживљени Његовом смрћу;

Над вама је светлост васкрсења;

Господе, отвори им сада цео извор твојих савршенстава;

Ти си им сијао светлошћу сунца и месеца, како би видели и славу светлошћу озарених ликова анђелских;

Ти си их наслађивао лепотом изласка и заласка небеских светила, како би видели и вечну светлост Твога Божанства.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 12.

Тело и крв не наслеђују царство Божије. Докле живимо у телу, одвојени смо од Христа, а ако умремо оживећемо за вечност. Потребно је да се наше трулежно тело обуче у нетрулежно, и смртно да засија бесмртношћу, да бисмо у вечној светлости запевали: Алилуја.

Икос 12.

Очекујемо сусрет са Господом, очекујемо јасну зору васкрсења, чекамо буђење из гробова наших ближњих и обновљење у божанственој лепоти живота умрлих. Свечано славимо и наступајуће преображење свих створења и Створитељу нашем кличемо:

Господе, који си саздао свет да се весели у радости и добру, који си нас из дубине греха повратио у светост, дај умрлима да царују у новоме свету, да као светила на небу засијају у дан њихове славе и нека Божанско Јагње буде вечна светлост;

Господе, дај и нама да са њима празнујемо васкрсење у вечности и сједини умрле и живе у безкрајној радости.

Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 13.

О премилостиви и безпочетни Оче, желећи да се сви спасу, послао си залуталима Сина свога и излио Животворнога Духа. Помилуј, опрости и спаси наше умрле сроднике и ближње и све који су од памтивека умрли; и њиховим заступништвом походи нас, те да заједно са њима певамо Теби, Спаситељу Богу победну песму: Алилуја. (трипут)

Икос 1.

Да би спасао палога Адама и сав људски род од вечне погибије, Ти си, благи Господе, послао у свет Сина Твога, чијим нам је крстом и васкрсењем засијао вечни живот. Уздајући се у Твоје неизмерно милосрђе, очекујемо Твоје нетрулежно царство славе и молимо Те да га дарујеш нашим умрлим. Још Те молимо, Господе, да развеселиш душе свих намучених животним бурама како би заборавили земаљске муке и уздахе.

Пригрли их у наручје Твоје као што мати грли децу своју и кажи им: Опраштају вам се греси ваши.

Прими их, Господе, у Твоје блажено и тихо пристаниште;

Отвори одаје анђела и светитеља, како би се и они зарадовали Божанској слави Твојој.

Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Кондак 1.

Господе, Ти који својим недостижним промислом припремаш свет за вечно добро и који си одредио свима време и начин краја живота, опрости грехе свима умрлим од постанка света и милостиво их прими у обитељ светлости и радости и милостиво им рашири очев загрљај. Чуј нас који њима дајемо помен и певамо: Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Молитва

Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти сам, Господе, упокој душе умрлих чеда твојих: најсветијих патријараха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље овога светога храма, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаџбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене, изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедали и молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба а за њих се неко од верујућих молио (овде спомените имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као добар човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти једини без греха и правда је твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти васкрсење и живот и покој умрлих чеда твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са безпочетним Твојим Оцем и пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.