У овом материјалу ништа се не тврди са сигурношћу, али се гради непријатан логичан низ према могућој судбини коју су снаге мондијализма припремиле за неке регионе Новоросије, па и за целу данашњу „Украјину“.

У чланку „Западни емисари кидају Путина“ он је већ приметио чудну активност израелског премијера Нафталија Бенета по питању ситуације у Украјини, који је, посебно, три сата разговарао у Москви 5. марта са председником Путином. Према израелској страни, разговор се тицао безбедности јеврејског становништва Украјине и међународних преговора о иранском нуклеарном програму. Претпоставио је да је опсег проблема које је Бенет заправо дотакао, очигледно много шири. Не може се искључити да Јевреји ционисти некако и даље утичу на извођење руске специјалне операције на југу Украјине. На нивоу претпоставки, одавно круже информације да је Израел заинтересован за своју контролу над Одеском и Дњепропетровском области, а могуће и над ширим подручјем.

Упадљиво је и то да руске трупе некако превише штедљиво говоре о ослобађању Одеске и Дњепропетровске области. Да, Одеска област је блокирана са Црног мора, али из неког разлога наше формације још нису ушле на њену територију, иако су Херсонска и делимично Николајевска област већ окупирана од стране Оружаних снага Русије. Али Одеса је од посебног значаја, барем у смислу одмазде за убице који су живе спалили Русе 2014. године. Са геополитичке тачке гледишта, Одески регион има трајни значај за руски свет, као територијална веза са Придњестровском Републиком, а дугорочно и са Молдавијом. И Дњепропетровска област, данашња баштина Бења Коломојског, такође је од великог значаја.

Сусрет Нафталија Бенета са руским председником 5. марта протекао је „уз благослов администрације САД“ и у координацији са Немачком и Француском. Наглашавају да је Израел тада обавестио САД о преговорима Бенета и Путина. Довољно је погледати медијске извештаје да се зна да је израелски премијер у сталној, готово свакодневној, комуникацији са Зеленским. А након састанка са Путином, Бенет се састао са лидерима Немачке и Француске и разговарао о резултатима састанка израелског лидера и руског председника.

Олег Анатољевич Платонов у броју 6 за ову годину листа Русскиј вестник у материјалу „Црна сенка Хазарије над Новоросијом“ разборито и, мислим, није нимало случајно што И.Г. Бер-Кута (Гекко), који се представља као шеф партије Велика Украјина, идеолог преноса дела територија Украјине јеврејском народу. Пројекат овог „беркута” носи назив „Нови Јерусалим”. Он предвиђа уређење  на делове садашње Украјине „Новог Израела“, који ће укључивати регионе Украјине као што су Одеса, Дњепропетровск, Запорожје, Херсон и Николајев.

О.А. Платонов пише: „Излазећи са таквим предлогом, Бер-Кут заборавља да каже да су се ове територије до 1917. звале Новоросија као део Руског царства и да су чиниле Новоросијско генерално губернаторство. Главни град Новоросије, њен административни центар била је Одеса. Земље Новоросије су насељене знојем и крвљу руског народа и делимично позвани људи из других словенских земаља, а покрајине у Новоросији су класификоване као великоруске, а не малоруске... После 1917. бољшевици су створили Доњецк- Криворошка републику у великом делу Новоросије, која је прво била укључена у састав Русије, а затим пребачена у Украјину да би повећала број пролетера у њој. Бер-Кут је заборавио на све ово. Али главни аргумент у корист пројекта „Нови Израел“ је да је на овим територијама у VIII веку владао је Хазарски каганат. У ствари, земље Подонцовја и Средњег Дњепра биле су део Хазарије све док руски кнез Свјатослав није уништио ову пљачкашку државу.“

И О.А. Платонов закључује: „Покушај спровођења пројекта, Словени ће сматрати провокацијом. То ће изазвати национално непријатељство и талас антисемитизма. Саветујем кустосима овог суманутог пројекта да размисле о последицама до којих ће, мимо воље милиона Словена, довести стварање „Новог Израиља“!

Могуће је, иако није чињеница да су ционистички идеолози мало сузили бекство Бер-Кутове мисли, вероватно се о Херсонској и Николајевској области као делу „Новог Израела“ не говори у блиској будућности, али о суштини остаје. За њихов могући пројекат довољна су три руска региона – Одеска, Дњепропетровска и Запорошка. Невероватно велики антируски пројекат који ће нанети непоправљиву штету не само руском, већ и јеврејском народу! Иако сам Бер-Кут инсистира: „Управо на територији ових (пет) региона у будућности ће настати Нови Јерусалим.“

Машта јеврејског сањара и заљубљеника у нумерологију је веома велика: „Ми кажемо да Нови Јерусалим треба да се састоји од пет области и да у њега треба да буде укључена Запорошка област. Ако уклонимо Запорошку област, остаће четири региона. Хајде да видимо шта Кабала има да каже о броју "4"! Ово је нестабилна равнотежа, агресија и немогућност развоја. И узмите број "5": ово је развој... Следеће. Ко и шта нам данас може рећи о будућности Крима за 30-50 година? Ако се руска влада врати на питање да руски Јевреји још треба да предају Крим, онда ће Крим врло логично постати шести регион Новог Јерусалима. А шта се каже о броју „6“ у Кабали? Шест је стицање вечног дома.

И Бер-Кут додаје: „У овом Новом Јерусалиму биће два центра: Дњепропетровск и Одеса. Дњепропетровск је синагога Златна ружа, то је највећи јеврејски културни центар на свету, то су најбогатији и најутицајнији људи у региону, ово је највећа заједница Хабада у постсовјетским земљама, а можда и у целој Европи. Одеса је историјски формиран културни и духовни јеврејски центар који постоји генерацијама. Одатле је произашао велики циониста Владимир Жаботински... Политичка и пословна престоница Новог Јерусалима биће Дњепропетровск, а културна и туристичка престоница ове територије биће Одеса.“

Све ово можете третирати као „међупланетарни шах центар” Остапе Бендера у Новом Васјукију. Чега је било више у овим Бер-Кутовим изјавама од 2017: провокација или хајпа и гурање ситуације ка наведеном „сценарију“? Питање је дискутабилно. Али данашњи стварни догађаји наводе на идеју да се, уз неке измене, заиста покушавају да спроведу овај пројекат „Новог Израела“.

О банди хабадоваца у Дњепропетровску коју представља Бења Коломојски, главни рабин Дњепра и Дњепропетровске области, шеф одбора уједињене јеврејске заједнице Украјине Шмуел Каминецки и низ других, поменуо је у чланку „Ој-веј или Куда води Хабад?“

И још један удар. У јучерашњем материјалу анализирао сам више него чудне, тачније, једноставно штетне са свих становишта, изјаве руске „преговарачке групе“ у Истанбулу 29. марта, коју је представљао Медински, усмерене, посебно на одлагање ослобађања територије Украјине од нациста. Несавесним неспоразумом или намерно то се ради - не знам.

У претходном материјалу нисам указао на само учешћње у преговорима Романа Абрамовича. Зато што га званични извештаји не помињу, као да тамо није ни био. Али пишу да његово присуство на преговорима (уз сагласност обе стране) изазива посебан неспоразум. Он је држављанин непријатељске државе – Португалије. И значајно је да скоро сви стручњаци који коментаришу мотиве Абрамовичевог присуства на разговорима наводе свакакве разлоге, осим, ​​вероватно, главног.

Али чак и о „главној ствари“ могу се наћи сасвим одређени судови. Они примећују: „С обзиром да је близак старој породичној групацији Јељцинове олигархије (Александар Волошин, Анатолиј Чубајс, Владимир Потањин, Михаил Прохоров, Аркадиј Дворкович, Алексеј Кудрин, Игор Шувалов и други), који јасно и прикривено веома критички процењују неопходност, ток вођења и циљеве специјалне операције, Абрамовичев утицај на динамику и садржај преговора може бити специфичан и успорити ток операције или довести до ревизије њених задатака. Такође постоји јасна веза и блиска интеракција између Абрамовича и Коломојског, а преко овог са Зеленским.

Олег Царев тврди: „У народним републикама Донбаса, у Русији, као и међу проруским људима на ослобођеним територијама Украјине, активно присуство Романа Абрамовича на преговорима у Истанбулу изазвало је двосмислену реакцију, коју не може развејати образложење да су Абрамовичово учешће у преговорима Москве и Кијева одобриле обе стране, али да он није члан званичне делегације. Није јасно какав статус и овлашћења има Абрамович, у ком својству и у чије име учествује у преговорима, штавише, претходно се састао са турским председником Реџепом Ердоганом, чега није био удостојен ни шеф руске делегације Владимир Медински.“

А ево, по мом мишљењу, размишљања у правом смеру Игора Борисова: „Абрамовичова фигура у преговорима није случајна... Пре неки дан се сазнало да је амерички председник Џо Бајден извео Абрамовича из санкција. И то је учињено, наводно, на захтев украјинског председника Володимира Зеленског... Један од разлога његове кандидатуре за улогу главне везе са западним елитама нису само блиски контакти са Кремљом, већ и дугогодишњи чврсте везе са јеврејским групама утицаја, са којима је Абрамович градио односе практично од самог почетка стварања своје пословне империје. Данас управо ове групе утицаја, говорећи у име и уз учешће Израела и премијера Нафталија Бенета, тврде да су главни посредници у решавању украјинске кризе. А ова иницијатива потиче од вапаја за помоћ Јеврејске заједнице Украјине, чији су „штаб” и главни центри Дњепропетровск и домовина Владимира Зеленског – Кривој Рог... Један од највиђенијих представника и „кумова” украјинске јеврејске заједнице -  олигарх Игор Коломојски ...

И ту се кандидатура Романа Абрамовича – једног од најтешње повезаних руских олигарха са глобалном јеврејском заједницом – показала, у најмању руку, веома успешном. Коломојски, који није дао ниједну јавну изјаву од почетка догађаја од 24. фебруара, ипак активно промовише своју агенду у руско-украјинском сукобу кроз затворене канале. Једна од главних тачака је да руска војска треба да заобиђе Дњепропетровск, а да ни једна граната не погоди комплекс „Менора“. Концепт искључивања Дњепропетровске области из планова за напредовање Оружаних снага РФ активно подржава Израел и, према гласинама, то је један од услова које је Бенет донео Москви током своје недавне посете. Коломојски, са своје стране, може гарантовати да груписање Оружаних снага Украјине у региону, које је сада потпуно под утицајем олигарха, такође неће предузети ништа, и, ако је потребно, створити коридор за пролаз руској војсци, под условом да се обезбеде безбедносне гаранције Коломојском и јеврејској заједници. Други компромис могао би да буде сценарио стварања „Дњепропетровске Народне Републике“, која би прогласила независност од Украјине... Запад се узда у милијардера и његове контакте у Москви, преко које се планира да сачува други најважнији град после Кијева, а можда и најзначајнији – престоницу нове украјинске државе, чије стварање Коломојски лобира уз помоћ Абрамовича. У замену за задржавање свог бизниса вредног више милијарди долара...

И давайте взглянем ещё шире. Интересненькую «картину» могут нарисовать России, блокирующую с геополитической точки зрения объективное восстановление Русского пространства. Про территории Новороссии, которые окажутся под контролем евреев и Израиля – понятно. Про возможные интересы и действия Турции по Украине и Нагорному Карабаху – отдельный разговор. А Западная и часть центральной Украины – может оказаться под контролем или прямым протекторатом Польши (как вариант – Польши, Румынии, Венгрии). Об этом вкратце говорил в материале «На Запад, на Львов». А?! Какова «перспектива»? Кровью и потом русских Солдат кто-то желает оттяпать себе исконно русские территории. Этого ни в коем случае нельзя допустить!

И хајде да погледамо још шире. Занимљиву „слику“ могу да направе Русији, блокирајући објективну рестаурацију руског простора са геополитичке тачке гледишта. О територијама Новоросије, које ће бити под контролом Јевреја и Израела – разумљиво је. О могућим интересима и деловању Турске у Украјини и Нагорно-Карабаху – посебна је прича. А западна и део централне Украјине могу бити под контролом или директним протекторатом Пољске (као опција - Пољска, Румунија, Мађарска). О томе сам укратко говорио у материјалу „На Запад, у Лавов“. АЛИ?! Шта је "перспектива"? Крвљу и знојем руских војника неко жели да себи присвоји исконске руске територије. Ово се ни под којим условима не сме дозволити!

Андреј Витаљевић Сошенко, публициста и јавни делатник

Превод са руског: „Борба за веру“

Извор: „Руска народна линија“