Страсна седмица – то су шест најважнијих дана у години у животу хришћанина. Сваки дан је посебна служба и посебан смисао. Старци кажу како проведеш ову недељу, таква ће ти бити цела година: хоћеш ли наставити да се препушташ страстима, будеш лењ, водиш површан, безбрижан живот, само се споља представљајући као хришћанин, или ћеш почети да живиш у покајању и уздржање, мењати се, и духовно се развијати.

Велики понедељак освећује све понедељке у години – ако се проведе у храму, молитви, покајању, читању Светог Писма.

Велики уторак – сви уторци у години, па тако и сви дани Страсне седмице. Зато је толико важно наћи времена да присуствујете Богослужењима, да читате Јеванђеље код куће, да ових дана у мислима будете са Христом и Мајком Божијом.

 „Баћушка Гаврил... током Страсне седмице није јуродствовао, није се шалио, није се смејао, био је замишљен. Преживљавао је грех који је починило човечанство – Христово Распеће. На Велики петак, тако уплашеним, громким и жалосним гласом, повикао је: „Помозите… Упомоћ… Христос носи крст по Голготи…“ У цркви није било човека који не би пустио сузу, парохијани су гласно клицали и плакали…

Во время Литургии он с амвона со слезами на глазах говорил: «Не оставляйте… Не оставляйте Пресвятую Богородицу! Она сейчас страдает! Сейчас все православные рядом с Богоматерью, кто посмеет оставить Её?! Мы должны быть рядом с Ней… Она же Мать! Страдает за муки и смерть Своего Сына!» После всего увиденного и услышанного прихожане думали, что собственными глазами видели Распятие Иисуса Христа» (Из книги «Диадема Старца»).

Током Литургије, са амвона, са сузама у очима, говорио је: „Не остављајте... Не остављајте Пресвету Богородицу! Она сада пати! Сада су сви православни поред Мајке Божије, ко се усуђује да оде од Ње?! Морамо бити близу Ње ... Она је Мајка! Страда ради мука и смрти Сина њеног!“ После свега што су видели и чули, парохијани су мислили да су својим очима видели Распеће Исуса Христа“

Из књиге „Старчева дијадема“

Превод са руског: „Борба за веру“