На редовном мајском заседању СА Сабора СПЦ који почиње 15. маја највероватније у Сремским Карловцима, биће бурније него икад до сад.

Македонско питање

Питање македонских расколника ће бити централна тема наредног Сабора. Наклоност садашњег патријарха СПЦ Порфирија Македонцима, виђено је од стране државних служби као прилика да се коначно „реши“ то питање једном за свагда. Тајни договор је „случајно“ на Ђурђевдан открио владика Фотије Сладојевић, наговестивши да би ускоро Македонци могли бити враћени у окриље СПЦ. Наравно ово је само прва фаза у коначној реализацији аутокефалије Македонске цркве. О Српским светињама у Македонији нико ни речи. Сву имовину заједно са Немањићким задужбинама СПЦ је предала Македонцима за време Тита 1958. Но ни ова издаја српских интереса од стране екуменистичког епископата СПЦ неће проћи без понижења српског народа. То је већ најавио патријарх цркве Турске Вартоломеј, улазећи у евхаристијско јединство са македонским расколницима и пре него су им српски екуменисти дали аутокефалију и томос.

Нови епископи и стари епископи

 Што се тиче постављења нових или пензионисања старих епископа извесно је већ сада да ће Сабор послати у пензију Атанасија Ракиту и банатског Никанора. Као наследник Никанора виђен је игуман Петар Драгојловић. Док за Ракиту још нема адекватног заменика, па ће Милешевска епархија највероватније бити стављена под администрацију неког од млађих патријархових епископа.

Игнатије Браничевски се понадао да му нико неће нарушити његову идилу, док му румунски попови вршљају по епархији несметано, а домаћи на јутјуб каналима праве ријалити од цркве. Игнатије је мислио до пензије време провести угодно и без трзвица не мешајући се у свој посао. Владики браничевском Игнатију Мидићу је било понуђено да иде у Загреб за митрополита али је он то енергично одбио. Зато ће Мидић добити Стефана Шарића, прво као испомоћ да би се решили многи нагомилани проблеми епархије, а затим да га у догледно време замени на месту епископа Браничевског. Место Игнатија у Загреб ће бити постављен Сава Бундало у својству администратора.

ЦИА владику Григорија Дурића нико не помиње ни у ком контексту, пошто је он заштићен као бели медвед и изнад је свих канона и Устава СПЦ. Иако је патријарх забранио јавне наступе свештенству и монаштву, поготово оне са политичком позадином, Григорије се оглушио на све, па ипак неће сносити никакве последице.

Патријархов викар Јеротеј је виђен за епископа у Шапцу. Нектарије из Шведске прелази у Париз. Док је Кирило из Аргентине договорио премештај негде у Европу, могуће уместо Нектарија. Кирило има подршку епископа бачког Иринеја за премештај из Јужне Америке где је православна мисија доживела неуспех.

Централизација цркве

Регрутни центар манастир Ковиљ ће и ове године дати неколико нових викарних епископа. То је нова стратегија новог патријарха да преко себи оданих монаха/викарних епископа попуни што већи број епархија и тако промени састав Сабора СПЦ. С једне стране у овако турбулентним временима овај потез патријарха и не делује лоше јер су велики напади на саму цркву и у региону и у Србији али с друге стране тако централизована црква под јаким утицајем државе губи ону слободу коју је имала чак и у комунистичко време.