header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Архиепископ Иларион у Грачаници и Бањској
Архиепископ Иларион у Грачаници и Бањској Штампај Е-пошта
петак, 30 октобар 2009

30. октобар 2009. 10:04

 Архиепископ Иларион у манастиру Бањска

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Image          У среду 28. октобра Архиепископ волоколамски Иларион, шеф Одељења за спољне послове Московске патријаршије, у склопу своје посете Епархији рашко-призренској посетио је манастир Бањску, заједно са својим домаћином Епископом Артемијем.

 

Архијереје је дочекао игуман Бањске протосинђел Симеон са својом братијом, и високом госту пожелео добродошлицу:

«Ваше Високопреосвештенство, веома нас радује да у својој посети Косову и Метохији посећујете манастир Бањску, заједно са својим пратиоцима.

Ово је стародревна светиња српског народа, подигута још у 14. веку. Њен ктитор је свети Краљ Милутин. Он је владао Србијом четрдесет година и био је велики реформатор. Током своје владавине унапредио је српску државу на многим пољима. Проширио је Србију територијално, био је заштитник културе и уопште писмености, а посебно је за њега карактеристично то што је подигао велики број храмова. За четрдесет година своје владавине подигао је четрдесет храмова. Један од тих је Грачаница. Један је црква у Хиландару. Он је првобитну цркву коју су Свети Сава и Симеон подигли - демонтирао и подигао нову. Старо Нагоричино у данашњој Македонији је такође његова задужбина. Његова највећа  и најпознатија задужбина је управо ова где се сад налазимо - то је манастир Бањска. По оцени многих то је највећа и најславнија српска задужбина. Ово је уједно и његово гробно место.

Бањску је свети Краљ Милутин подигао на темељима раније хришћанске богомоље са намером да ту буде сахрањен након смрти. Тако је и било. Његове мошти су овде почивале све док Бањска није разорена од Турака, када је он однет из Бањске. Данас су његове целебне мошти у Софији, у храму Свете Недеље.

Манастир Бањска је још у 15. веку потпуно разорен од стране Турака. У једном периоду своје историје био је претворен у џамију. Обновљен је и оживљен од стране Епископа Артемија пре пет година.

Кад су Косово и Метохија били ослобођени од Турака поред Бањске је био минарет, постоје чак и фотографије на којима се он види. Пред Други светски рат храм је донекле реновиран. Покривен је, и дозидани су неки делови.

Између осталог Бањска је најпознатија била по своме злату. Чувено је такозвано Бањско злато које се помиње у старим списима. Читав храм је био живописан, а позадина на свим иконама била је опточена златом. Данас од тих фресака постоје само остаци. Изнад нас је сада турско кубе, што такође није аутентично.

Мало пре сте видели један храм који је разрушен пре неколико година (црква светог Илије у Вучитрну), а ово је храм који је разрушен пре петсто година. То значи да се кроз историју нашу, кроз векове, храмови са једне стране руше, а са друге стране се обнављају. И заиста, Бањска је пример васкрсења.

Морам да покажем на Епископа Артемија, пошто је пре свега његовом заслугом, наравно уз Божију помоћ, Бањска оживела и поново пропевала, након 520 година. За сада постоји само један конак који је подигут привремено, за смештај монаха, а план је и намера да се обнавља читав комплекс Бањске, наравно са црквом, да бисмо поново имали Пантократора на врху.

За Бањску је карактеристичан и извор термоминералне воде. Тај извор је управо овде, на манастирском комплексу. Температура воде је око шездест степени, количина је око пет литара у секунди и манастир је већ почео са култивисањем тог извора. Овде је функционисала бања још у античком добу. И у доба краља Милутина је бања функционисала, тако да је намера братства данас да обнови и бању. Дакле, наша је визија да се заједно са манастиром обнови читав овај комплекс, и читаво манастирско окружење - бања и насеље.

Велика нам је част и радост да сте Ви овде, у овој великој светињи српског народа. Она је данас у таквом стању, надамо се да ће васкрснути и да ћемо приликом неке Ваше будуће посете моћи да вам покажемо другачију, потпуно обновљену Бањску. Хвала».

Затим је игуман Симеон показао високом госту читав манастирски комплекс, зидове светог Краља Милутина, фасаду од тробојног мермера и привремени конак. Архиепископ је касније посведочио да је на њега посебно пријатан утисак оставио читав амбијент манастира Бањске.

Руски архијереј се заједно са својим домаћином, владиком Артемијем, задржао у манастирском конаку на послужењу и разговору са братијом, након чега су наставили свој пут по Косову и његовим светињама.

http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=3874

+++

29. октобар 2009. 12:27

Архиепископ Иларион служио литургију у манастиру Грачаница

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Другог дана своје посете Епархији рашко-призренској, у среду 28. октобра Архиепископ волоколамски Иларион шеф Одељења за спољне послове Московске патријаршије, служио је архијерејску литургију у манастиру Грачаница.

Литургији је присуствовао његов домаћин Епископ рашко-призренски Артемије са сестринством манастира, службеницима Епископије и верним народом.

Архиепископу су саслуживали отац Ранђел Денић архијерејски намесник приштински, јеромонах Варнава и јерођакон Дамјан.

Посебан утисак на све присутне оставила је литургијска беседа руског архијереја:
   

«У име Оца и Сина и Светога Духа.

Чули смо у данашњем јеванђељском читању причу о томе како су ученици заједно са Спаситељем у чамцу пловили преко језера. То се догађало ноћу и усред ноћи је настала бура. Ученици су видели да чамац може да потоне зато што су таласи били велики, а Христос, уморан од напора, спавао је на крми. Тада ученици почеше да буде Исуса говорећи: Наставниче, Наставниче, погибосмо! Господ се пробудио и питао ученике: "Где је вера ваша". И забрани ветровима, и настаде велика тишина.

Ова јеванђељска прича нам говори о томе да Господ никада не спава, Господ је увек будан. Ако настаје бура и подижу се велики таласи, онда то допушта Господ. И само Господ може да заустави ту буру.

Када се око нас подижу таласи, када око нас настају конфликти, када непријатељство и злоба људска устају на нас, тада може да нам се учини да нас Господ оставља, да Господ спава. Али то је управо онај исти моменат када Господ пита свакога од нас: "Где је вера ваша?" А вера увек треба да буде тако чврста и тако снажна, да можемо одолети било каквим искушењима, да никада никакво непријатељство и никаква злоба не би могли да поколебају нашу веру.

Ви живите овде као на острву окруженом непријатељством иноверних који се према вама опходе са мржњом и одбојношћу. Многи православни хришћани који су живели на овој земљи данас су већ прешли на онај свет, а други су били принуђени да напусте ову земљу и да лутају по другим земљама и другим државама. Вас је Господ овде сачувао да бисте носили подвиг исповедништва, да би сте ви усред велике буре и великих таласа овога света били сачувани у спасоносној барци Божијој, у оном чамцу у коме не спава, него је будан Сам Господ.

Овај храм и овај манастир је тај божански брод, којим Господ Сам управља. Никакви таласи неће моћи да потопе тај брод. Неће моћи да га потопе зато што је овде Сам Господ, и зато што Господ не спава, него је будан. Зато што Он никада неће оставити Своје стадо и никада га неће напустити. И зато што врата пакла неће надвладати Цркву Христову.

Желим вам, драги Владико, драга браћо и сестре који овде живите и носите подвиг исповедништва, да вам Господ увек помаже како се вера ваша никада не би колебала, како Господ никада не би морао да вас пита "Где је вера ваша?", него да ваша вера буде показана вашим делима и самим тим што ви боравите овде, на овој многострадалној земљи. А за сва ваша страдања и за подвиг исповедништва Господ ће вас наградити као што је награђивао многе мученике, преподобне и исповеднике који су током векова носили јеванђељску реч и живели јеванђељским животом, без обзира на све буре и конфликте који су постојали око њих.

Желим вам духовне снаге и духовне чрврстине. Нека вас чувају молитве светитеља и исповедника. Нека вас Пресвета Богородица покрива својим небеским покровом, и нека Сам Господ Својом благодаћу исцељује све ваше ране - духовне и телесне, и води вас у спасоносном броду Цркве Христове кроз таласе и буре овога света ка спасоносном пристаништу Царства Божијега. Амин.

Нека вас све чува Господ».

http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=3873

Последњи пут ажурирано ( петак, 30 октобар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 79 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.