header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Захтев Синоду РПЦ: Прекинути дијалог са Латинима
Захтев Синоду РПЦ: Прекинути дијалог са Латинима Штампај Е-пошта
недеља, 01 новембар 2009

Сачувајте Православље!

         Група од 18 свештеника, удружења и фондација румунске православне цркве (РПЦ) из Трансилваније упутила је Патријаршији пред скорашње заседање Светог синода захтев да „румунска црква одмах обустави теолошки дијалог са римокатолицима који се води ради приближавања двеју цркава“. Они су то образложили „све јачим и до сада незабележеним прозелитизмом - покрштавањем православних, акцијама за унијаћење, оцрњивање и вређање Румунске православне цркве“. Како извештавају румунски медији, затражили су од патријарха РПЦ Данијела и Светог синода да се „одмах прекине дијалог који се већ неко време води на Кипру“.

 

Писмо је, како саопштава букурештански дневник „Гардијанул“, поновљена реакција многих православних верника из северозападног дела Румуније - Трансилваније, који се одавно жале на посебни огранак католичке цркве, Грчко-католичку, посебно активну у овом делу земље. РПЦ ову цркву, у тесној вези са Ватиканом, одавно оптужује да „подржава међуверску мржњу и културно уништавање православних традиција под утицајем Рима“. Најновијем писму претходило је и недавно драматично упозорење 30 високих свештеника из Трансилваније Синоду. Они су поновили свој давнашњи став да „су грко - католици у овом делу Румуније одавно напустили веру, да су за последњих 20 година „препустили“ Риму најмање 170 православних заједница и да су на путу да то учуне са још најмање 106, укључујући цркве“...

Потписници су посебно нагласили да се „њихов став у потпуности поклапа са званичним мишљењима православних цркава Грчке, Србије, Русије па и - монашке државе Свете горе...“.

Румунска православна црква, којој припада већина становника ове карпатске земље, у сталном је сукобу са Грчко-католичком црквом још од њеног настанка у 17. веку коју су основали Хабзбурговци када су освојили Трансилванију, део историјских румунских земаља. Свештеници ове цркве одмах су кренули за рачун нових газда у овом делу Румуније у коме су, поред Румуна живели и Мађари и Немци, да преобраћају православце у католике.

Трансилванија, која је у власти Аустријанаца била од тада па све до распада Аустро - угарске монархије 1918, колевка је робовласничке државе аутохтоног народа Дачана, предака данашњих Румуна. Дакију је заузео и поробио римски император Трајан у другом веку наше ере, а потом су Римљани романизовали домаћи живаљ.

 

Румунска православна црква 

Румуни су примили хришћанство када и већина балканских народа - до краја 10. века. Историјски догађаји су условили да је ова црква, која се после велике шизме определила за православље, постала аутокефална тек 1885. године, а ранг патријаршије јој је признат 1925. године. У Румунији према попису из 2002, од укупно око 22 милиона становника, готово 87 одсто су православци.

 

Грко-Католици

Званично, ова црква је „уједињена са Римом“ и разликује се од римо - католичке цркве, присутне у Румунији, по придржавању литургијским обредима Византије, што је одлика православних цркава. До 1863. све службе и обреде обављала је на црквено - словенском, а потом на народном, румунском језику - исто као и Румунска православна црква. Тврде да имају око 740.000 верника, док званични попис Румуна из 2002. каже да их је мање од 200.000.

http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=13633:2009-11-01-07-08-16&catid=78:globus&Itemid=176

Последњи пут ажурирано ( недеља, 01 новембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.