Ексклузивно за читаоце "Борбе за веру, у нашем преводу, са сајта расколничке "Македонске православне цркве", доносимо говоранције архирасколника Вартоломеја и његовог расколничког брата Стефана из Скопља, које су одржали поводом примања македонских  расколника у општење са "својом Мајком, Великом Црквом Христовом са њима, а од ње и преко ње са осталим помесним, светим Божијим Црквама...", како се изразио Вартоломеј...

+ + +

КОНСТАНТИНОПОЉСКА МАЈКА ЦРКВА ЈЕ ПРГРЛИЛА У ЈЕДИНСТВО ОХРИДСКУ АРХИЕПИСКОПИЈУ

Константинопољ, Богородичин град, око света, престоница ромејске цивилизације, Нови Рим, који је Божанским учењем и спасоносним догматима напојио целу васељену и просветио свет вишњом и земаљском мудрошћу, наставља да сија и данас јеванђељском и духовном светлошћу, преко првопрестолне Мајке Цркве, Васељенске Патријаршије. Из њезиног седишта на Фанару, она наставља да светли као прави светионик за целу православну екумену.

Од ње је, из Свете Константинипољске Патријаршије, возглављене мудрим Васељенским Патријархом, Његовом Свесветошћу Архиепископом Новог Рима г. г. Вартоломејем, данас нашој славној Охридској архиепископији засијао благослов јединства са свом пуноћом једне, свете, саборне и апостолске Цркве.

Наиме, данас поподне у древном и светом патријаршијском, ставропигијалном манастиру Пресвете Богородице, посвећеном њеном Живоносном Источнику „Балаклији“, служена је вечерња служба поводом сећања на Свете апостоле Вартоломеја и Варнаву и празник иконе Мајке Божије „Достојно јест“.  У исто време на данашњи дан Његова Свесветост Васељенски Патријарх г. Вартоломеј слави свој имендан. Вечерњом службом је началствовао архимандрит г. Агатангел, а међу многобројним присутним гостима, црквеним великодостојницима, друштвеним делатницима и верницима, окупљеним  да одају част Патријарху г. г. Вартоломеју, био је и наш Архиепископ, Његово Блаженство г. Стефан, митрополити г. Петар Преспаско-пелагонијски и г. Тимотеј Дебарско-кичевски и Епископи г. Климент Хераклијски и наш старац г. Партеније антанински.

На крају вечерње службе, Васељенски Патријарх г. г. Вартоломеј свечано је уручио архиепископу Стефану Патријаршијски и Синодални акт за примање Охридске архиепископије у богослужбено и канонско јединство, након што је пре четири године наш Синод поднео молбу за апелацију Васељенској Патријаршији, као Првопрестолној Мајци Цркви у Православљу.

На овом свечасном торжеству, Васељенски Патријарх г. г. Вартоломеј је у свом свештеном  и пригодном говору нагласио:

Високопреосвећени Архиепископе охридски Господине Стефане, са Вашом часном пратњом,

Пречасни представници братских Цркава Јерусалима и Кипра,

Свештена и Богољубива браћо Јерарси,

Возљубљена у Господу чеда,

Данас, браћо моја, када ће се ускоро испунити велики дан Педесетнице, дошао је многострадални час за решење дугог и болног раскола у Телу Једине, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

Данас међу нама стоји овде, у свезнајућем и свевидећем Католикону нашега света, патријаршијском и ставропигијалном манастиру Живоносног Источника, Балаклији, Најсветији брат у Христу, Архиепископ охридски г. Стефан и његова часна пратња, да из наших руку приме Патријаршијски и Саборни акт за васпостављање црквеног општења са својом Мајком, Великом Црквом Христовом са њима, а од ње и преко ње са осталим помесним, светим Божијим Црквама, кроз везу љубави, јединства и евхаристијског зближавања кроз међусобно поштовање.

Данас бива велика радост на небу, јер се иглом Светога Духа обнавља, цела и неповређена, давно поцепана риза Господња.

Данас се мноштво православних радује повратку хришћанског народа у наручје Мајке Цркве.

Данас Велика Цариградска Црква радосно кличе: – Дођите и видите Мајку како се радује својим чедима.

Данас се овде увек радују душе покојника, наших прешественика Атинагоре и Димитрија, јер у Цркви Небеској уживају у овом тренутку, који чекају педесет пет година.

Данас смо се уверили у исправност наше вере, јер се најјасније показује вредност црквеног двојства и нераскидиве везе између њених Ороса и Канона.

Данас се, дакле, још једном показује вредност не само Ороса Светог IV Васељенског Сабора у Халкидону, већ и канона који чувају јединство и целовитост Тела Господњег, полажући тешке и свештене одговорности на плећа сваког архиепископа константинопољског. Сетимо се речи које нам је о томе писала Ваша љубав пре четири године: „онај који влада над Седумридниотом (Град) и надзире све редовне и ванредне, свете ствари Саборне цркве“ (22.10.2018).

Одговорност Цариграда за Еклитон, којег сте се и Ви, Свети Охридски, сетили у својој недавној захвалници Вашој Мајци Цркви, коју су потписали сви часни Архијереји око Вас, није привилегија, већ жртва и преданост, за спасење верних...

Ваша Светости Архиепископе Стефане, мајка Константинопољска је боловала, молила се, дуго патила, чекала, надала се, саветовала и спремала се да пронађе решење за проблем који је захватио вашу помесну Цркву…

Разумемо ваше потешкоће, искрсле дилеме, унутрашње ствари, променљива различита мишљења; али решења захтевају жртву и храброст. Овако осећамо радост свих вас због насталог развоја. Од данас, када добијете положај и службу у свесвештеном Телу Цркве, надамо се да ћете се и ви показати једнако достојни благовољења Велике Цркве Христове према вама…

Благосиљамо народ Пресвете Архиепископије Охридске. Поздрављамо видљиво, добро и братско расположење најсветије Цркве Србије према Вама. Од вас очекујемо и званично обавештење о напретку дијалога између вас. На крају, представљамо вам Патријаршијски и Синодални акт којим се успоставља црквено општење, и предукушамо саслуживање са вама у предстојећу недељу Педесетнице, и нека је са свима вама Бог мира, амин (Рим. 15, 33).

+ + +

Његово Блаженство, пак, Архиепископ г. Стефан је у свом обраћању васељенском патријарху, између осталог, рекао:

Свесвети и Божански Архиепископе Константинопољски, Новога Рима, и Васељенски Патријарше, г.г. Вартолемеј,

Радосна срца и испуњени усхићењем дошли смо у Царски Константинов град из нашег древног Охрида, који је у својим славним годинама имао 365 олтара, колико дана у години...

Дошли смо к Вама, верујемо у испуњено време, време у коме сте Ви чули вапај нашег срца и осетили чежњу наших душа! Дошли смо код Вас и веома смо срећни због тога. Дошли смо да изразимо своју чежњу за Христом, коју ми као православни хришћани имамо, и да искажемо своје поштовање, част и захвалност пред Вашим троном – да их гласно објавимо, овде, испод куполе Константинопољске Цркве, пред свечесним Васељенским престолом, и нашу љубав према целој Васељени.

Стога, стојећи данас пред Вама и са привилегијом да стојимо са Вама, дошли смо да Вам кажемо једно велико хвала! Овде, управо у ово благословено вече, у које су сабрана многа благодатна добра: празник апостола Вартоломеја и Варнаве и сабор прве светогорске иконе „Достојно јест“; ова ставропигија у којој налазимо живу воду рођену од Живоносног источника; мртви у гробовима и мртви из којих смо васкрсли; еклиптон који смо Вам упутили и чијим сте нас оправдањем примили у заједницу са Вама и целим православним светом; и Ви, Архиепископе константинопољски, Ваше привилегије и Ваше срце пуно љубави...

Патријаршијски и синодални акт је за наш повратак из страдања у усамљености, а ми ћемо се старати да буде темељ на коме ћемо градити своју будућност – увек се придржавајући мудрих савета Мајке Цркве Константинопољске, што се показало испуњењем послушања на које сте нас упутили да превазиђемо неспоразуме са сестринском Српском православном црквом, што је потврђено заједничким светим литургијама.

Али, девети мај остаће за нас дан духовне и народне успомене, благодат, дан почасти и сећања – празник духовни и народни.

На многаја љета, Ваша Свесветости! Ваша чеда из Свете Охридске Архиепископије, архијереји, свештенство и народ, предвођени мојим смирењем, преклоњених колена у знак благодарности, признања и поштовања, молимо се да Вам Пресвета Богородица дарује још много година на челу првопрестолне Цариградске Цркве и њеног града, да се радује христоименити народ, да и ми са њим кличемо: такав нам архијереј требаше! Амин!

На многаја љета, Свесвети Владико!

Поред тога, Његово Блаженство Архиепископ Стефан је, у знак захвалности, служио Трисагију испред гроба блаженопочившег патријарха Димитрија, за све упокојене цариградске пастире сахрањене на истом гробљу.

Превод са македонског: "Борба за веру"

Извор: http://www.mpc.org.mk/vest.asp?id=7643