Пре седам дана дали смо аутокефаклију и Томос Македонцима, а они данас се добровољно самоукинули, тотално. Kод нас су имали митре и жезлове, као симболе власти и части, и Стефан истоветну столицу са Патријархом, што им се очито није допало, јер у Цариграду… снимак литургије говори све.

Необично ме је обрадовало да је Бог преко Свесветог Вартоломеја одлучио да им да лекцију да су били расколници и да морају да буду понижени због тога, и то су и добили. Стефан је прво био без митре, без крста, био је један од обичних владика који служе са Вартомејем. Скупљени Македонци нису добили ни Господе помилуј, а камоли тропар на словенском језику. Додуше, по типику и из великодушности Вартоломеја, добили су једно ”Јелици во Христа” из олтара да отпевају, и то су отпевали по Мокрањцу (требамо их тужити за ауторска права).

Током помињања на литургији, Стефан не само да није поменут као поглавар аутокефалне цркве, него чак ни као саслужитељ, зато је уредно поменут неки деда Димитрије, шеф Патријаршијских канцеларија итд.

Оно што је имао Епифаније 2018, Стефан мученик није могао ни да сања, Епифаније је имао митру, имао почасти, а овај је у покајању примљен, по расплакани богослов. Добио је фасциклу са папиром да му је поправљено влaдање у школи. Сутра ће да служе Македонци сами на Таксиму, можда им Татко да Томос, а можда и не. Занима ме да ли ће се Стефан усудити да помене Епифанија, и тиме се закопати код Руса, во вјеки, или ће служити опет покајно литургију као обичан поп, без да помиње поглаваре аутокефалних цркава јер он то није па на то нема право?

Иначе, Стефан нема право да служи у Саборној цркви, него на црквеној слави и сеоском вашару, ван зидина Града на данашњем Таксиму. Нико од Грка неће служити са њима. Проповед Вартоломеја после је била чиста и јасна, полупретња, сад сте сами пазите шта радите (можете да настрадате), неке нове цркве гурају нову еклисиологију, а Цариград је канонска потреба и нужност. Ромејство је оно што вам црква нуди јер оно није национализам, а ви сте националисти… Уживао сам у свакој речи, Стефану је било видно тешко, није се осмехнуо ни једном, само је тешко уздисао, можда од дебљине.

Онда као да све то понижење Стефану није било довољно, његова проповед је била пуна покајања, деце која се враћају мами итд. Никад га раније нисам слушао, али ових пар пута што је причао, показао је теолошки ниво неког проте који врти пар излизаних фраза, и на крају каже: Хвала добровољним приложницима. Вартомолеј је за њега добитник Нобелове награде.

Ето, таман смо достигли били број од 15 аутокефалних цркава, ”кад ја тамо а, оно, међутим, није тако” Македонци нису спремни, чак ни 70 после година. Ноћас ће до јуче аутокефална Охридска Архиепископија да заспе као анектирана и мајци Цркви враћена област. Од аутoкефалије нема ни А. Од Македoнске цркве је било и раније јасно да нема ништа. Данас је Стефан само један од архијереја Цариградске Патријаршије. Оно што су нама тражили и што смо им ми дали, Грцима не смеју ни да помену. То ме необично радује, јер то очито тако и треба. Наравно, кад дођу кући, гуслаће се друге приче, али Црква познаје само литургију као једини доказ и мерило било чега црквеног. Онако како стојиш на литургији, такав си и остатку времена. Јасно је како Стефан стоји на литургији и бивша Охридска Архиепископија.

Повлачим све што сам икад помислио лоше о Вартоломеју, он је потпуни геније, овако се поткивају коњи, и зауздавају овце, желим му да поживи на многаја и блага љета!

Једва чекам сутрашњи дан, не би ме изненадило да их Вартоломеј испали потпуно, што би ме бескрајно обрадовало, јер су то искрено и заслужили.

Могу само да певам: Вартоломеју свесветоме и васељенском патријарху, нашем оцу и пастиру, многаја љета!

Бy др Мачак, "Васељенска"