Дефинитивно више него што сада читамо. Знатно чешће. На крају крајева, деценијама видимо веома тужну слику у Цркви: ми православни заправо не познајемо Свето писмо, мало нас занима и ретко га читамо.

Да будемо оптимисти, можемо претпоставити да већина наших верника познаје Библију у обиму библијске историје, коју је у Закону Божијем изнео Серафим Слободски. Има хришћана, иако их је знатно мање, који редовно читају Библију. Међутим, њихово знање углавном није тако дубоко. Односно, када и зашто је Аврам постао Авраам, они ће, можда, рећи, али их питање о Јефтајевом завету или садржају Посланице Филимону лако гура у напето ћутање. Има, наравно, оних који заиста редовно и пажљиво читају Библију, али колико њих? Стога, наравно, треба се подстицати на читање Светог писма, не плашећи се претеривања. На крају крајева, уопштено, читамо толико мало да је мало вероватно да бисмо могли превише да читамо Библију.

Са практичне стране, Библију треба читати свакодневно. Обим библијског одломка за сваки дан свако може сам да одреди. Вреди почети читати Библију не од самог почетка, већ из Новог завета. У овоме нећемо нарушити никакву логику. Наравно, могуће је узети Стари завет са нашом савременом свешћу, међутим, као што искуство показује, такав приступ је препун толико питања и збуњености да многи имају жељу да оставе Библију по страни, а да нису ни прочитали до краја ни књигу постања. У међувремену, према блаженом Августину, Нови завет се крије у Старом, а Стари завет се открива у Новом. Другим речима, Стари завет је бољи и лакши за разумевање у контексту Новог и вреди прочитати први након читања другог. Међутим, почевши од Јеванђеља по Матеју и прочитавши Нови Завет скоро до краја, вреди стати пред Књигом Откровења. Чињеница је да је Апокалипса једина новозаветна пророчка књига коју је написала особа која је размишљала искључиво у терминима Старог завета. Апостол Јован Богослов, како и доликује дубоко религиозном Јеврејину, васпитаван је у синагоги, а такво васпитање заснивало се на „Закону и пророцима“, односно на старозаветном писму. Оцртавајући оно што му је Бог открио, од њега виђено и уочено, апостол Јован користи појмове, слике и симболе Старог Завета. Стога ће ова, свакако тешко разумљива књига, читаоцу бити јаснија што читалац боље познаје Стари завет. Дакле, понављам, прочитавши до Откровења, вреди се зауставити и вратити се на сам почетак – на Књигу Постања, јер је сада време да почнемо са упознавањем Старог Завета. Тек након што је прочитате до краја, има смисла вратити се Откровењу.

Негде у младости, када сам први пут открио Библију, прочитао сам је у целини од почетка до краја. У то време нисам био ни дубоко религиозан, чак ни црквен. Више сам читао из чисте радозналости. Неких се сећам, неких не. Следећи пут сам отворио Библију са жељом да је прочитам у целини, већ као богословац, а онда сам је прочитао управо онако како је горе описано. Морам признати да ми је Нови завет који сам прочитао (до тада неколико пута) помогао да „отклоним“ многа питања која су се у почетку јављала читајући Стари завет. И иако бих без тумачења тада мало разумео у Откривењу, у сваком случају, упознавање са старозаветним текстом ми је помогло да први пут сагледам ову књигу као холистички наратив уједињен једном логиком, а не само скупом застрашујућих откривења. Односно, на себи сам тестирао шему читања Писма коју сам предложио и могу рећи: оправдао се.

Истовремено, не могу да не приметим да библијски текст сам по себи тешко да читалац може да разуме у целини. Принцип који најдиректније функционише са Библијом је - да би се разумео текст, мора се знати контекст у коме је написан. Контекст је историјски, политички, верски, културни, свакодневни. Покушајте да читате материјале о историји старог Истока (када читате Стари завет) и Старог Рима (када читате Нови завет) у исто време када и Библију – и сами ћете се уверити да ћете имати мање питања на Свето писмо. За оне који остају, постоје патристичка тумачења готово свих библијских књига. И ово је, наравно, принцип рада: Библија је књига Цркве, формирана у оквиру одређене верске традиције и, сходно томе, правилно схваћена у оквиру исте традиције.

То је, можда, све што се може укратко рећи о читању Библије хришћанину почетнику. Остаје само да пожелимо да се наш православни брат, ушавши у Цркву, не задржи дуго у редовима почетника Писма.

Превод са руског: "Борба за веру"