header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Вилијам Енгдал: Почиње глобални финансијски цунами
Вилијам Енгдал: Почиње глобални финансијски цунами Штампај Е-пошта
субота, 25 јун 2022

 Од оснивања америчких Федералних резерви (Фед) пре више од једног века, сваки велики колапс финансијског тржишта био је намерно изазван политичким мотивима централне банке. Ситуација ни данас није другачија, пошто је јасно да Фед користи своје каматно оружје како би разбио оно што представља највећи спекулативно-финансијски мехур у историји човечанства, и то мехур који су саме Федералне резерве створиле.

Светски разорни догађаји увек почињу негде на периферији, као у случајевима аустријског Кредитаншталта из 1931. године или пропасти Лиман брадерса септембра 2008. године. Одлука Феда од 15. јуна да уведе највећи појединачни скок каматних стопа за последњих 30 година (у тренутку када се финансијска тржишта већ урушавају) гарантује глобалну депресију, па и горе од тога.

Обим „јефтиног кредитног“ мехура који су Фед, Европска централна бнка (ЕЦБ) и Банка Јапана створили куповином обвезница, те држањем нултих или чак негативних каматних стопа без преседана већ 14 година, је незамислив. Финансијски медији ово заташкавају свакодневним извештавањем о бесмислицама, док се светска економија припрема за тзв. „стагфлацију“ или рецесију. Оно што следи у месецима пред нама, осим уколико не дође до неке драматичне промене политике, биће најгора економска депресија у историји човечанства. Хвала вам глобализацијо и Давосе.

Како је све почело

Политички притисци иза глобализације и прављења Светске трговинске организације (СТО) из трговинских правила Бретон Вудса и Маракешког споразума од 1994. године, омогућили су да се напредна индустријска производња са Запада, а нарочито САД, пресели преко мора, односно „аутсорсује“ (енгл. „outsource“ – означава премештање производње или пословних активности из матичне земље у неку другу земљу, углавном са нижим пореским, производним и персоналним издацима, прим.прев.) како би се производња створила у државама екстремно ниских прихода. Ниједна држава није пружала више погодности крајем 1990-их него Кина. Кина се придружила СТО 2001. године, и од тада је уплив капитала са Запада у кинеску производњу запањујући. Исто важи и за гомилање доларског дуга Кине. Сада та светска финансијска структура, базирана на рекордним дуговима, почиње да се распада.

Када је Вашингтон намерно допустио финансијски колапс Лиман брадерса септембра 2008. године, кинеско руководство одговорило је панично и омогућило кредите без преседана локалним владама који су умумпани у изградњу инфраструктуре. Нешто од тога било је делимично корисно, попут мреже брзих пруга. Нешто од тога било је тотално траћење пара, попут изградње празних „градова духова“. За остатак света, историјски рекордна потражња Кине за ресурсима попут челика, угља, нафте, бакра и сличних била је добродошла. Тиме су ублажени страхови од глобалне рецесије. Но, потези америчких Федералних резерви и ЕЦБ након 2008. године, као и њихових кореспондирајућих влада, нису ничим допринели решавању проблема системских финансијских злоупотреба од стране водећих светских приватних банака са Волстрита, из Европе и Хонг Конга.

Никсонова одлука из августа 1971. године да светску резервну валуту – долар – одвоји од злата, отворила је капије глобалних новчаних токова. Све пермисивнији закони који су фаворизовали неконтролисане финансијске спекулације у САД и иностранству усвајани су на сваком ћошку, почев од Клинтоновог укидања Глас-Стигола (мисли се на истоимени закон из 1931. којим је комерцијално банкарство било одвојено од инвестиционог банкарства, прим. прев.) на захтев Волстрита новембра 1999. године. То је омогућило стварање мегабанака које су толико огромне да их је влада означила „превеликим да би пропале“. Била је то превара у коју је друштво поверовало, спасавајући их стотинама милијарди долара новца пореских обвезника.

Од кризе из 2008. године, Фед и друге велике светске централне банке створиле су кредит без преседана, тзв. „хеликоптерски новац“, како би спасавале велике финансијске институције. Здравље реалне економије није било циљ. У случају Феда, Банке Јапана, ЕЦБ и Банке Енглеске, за протеклих 14 година у банкарски систем је упумпано укупно 25 билиона долара преко куповине обвезница кроз „квантитативна олакшања“, као и сумњивих актива попут хипотекарних хартија од вредности.

Квантитативно лудило

Овде су ствари почеле да постају заиста лоше. Највеће банке Волстрита, као што су Џеј Пи Морган-Чејз, Велс Фарго, Ситигруп или лондонске HSBC и Барклеј, позајмиле су милијарде својим водећим корпоративним клијентима. Позајмљивачи су заузврат искористили новостечену ликвидност, и то не како би инвестирали у нове технологије за производњу или рударство, него како би надували вредност акција својих компанија. То је тзв. „откуп акција“ (енг. „stock buy-backs“), иначе познат и као „максимизовање вредности власника деоница“.

Блек рок, Фиделити, банке и други инвеститори обожавали су овај бесплатни провод. Од почетка Федових олакшања 2008, до јула 2020, неких пет билиона долара инвестирано је у такве откупе акција, што је направило највећу концентрацију тржишта акција у историји. У том процесу дошло је до финансијализације свега. Корпорације су исплатиле 3,8 билиона долара на име дивиденди у периоду од 2010. до 2019. године. Компаније попут Тесле, које никада нису направиле профит, постале су вредније од Форда и Џенерал моторса заједно. Криптовалуте попут биткоина достигле су укупну тржишну вредност од преко билион долара до краја 2021. године. Како је Федов новац слободно текао, банке и инвестициони фондови улетали су у инвестиције високог ризика и високог профита, попут обвезница најнижег кредитног рејтинга (смеће категорије) или места која су тек доспевала на карту дужничких тржишта, попут Турске, Индонезије и – о да – Кине.

Ера квантитативних олакшања и нултих каматних стопа Феда, која је наступила након 2008. године, довела је до апсурдне експанзије америчког државног дуга. Од јануара 2020. године, Фед, Банка Енглеске, Европска централна банка и Банка Јапана упумпале су девет билиона долара у кредите са готово нултим каматним стопама у светски банкарски систем. Од промене Федове политике септембра 2019. године, Вашингтону је омогућено да увећа јавни дуг за невероватних 10 билиона долара за мање од три године. Онда је Фед поново тајно спасао Волстрит куповином 120 милијарди долара обвезница америчког трезора и хипотекарних хартија од вредности месечно, стварајући тако џиновски мехур обвезница.

Безумна Бајденова администрација почела је да дели билионе долара тзв. стимулативног новца како би се борила против непотребних карантинских затварања економије. Амерички федерални дуг скочио је са управљивих 35 одсто БДП-а 1980. године на преко 129 одсто БДП-а данас. То су учинили могућим Федова квантитативна олакшања, куповине билиона долара америчког државног и хипотекарног дуга и готово непостојеће каматне стопе. Међутим сада је Фед почео све то да демонтира, те да квантитативним затезањем и растом каматних стопа повлачи ликвидност из економије. Не ради се о томе да је смотани Фед погрешно проценио инфлацију; ово је урађено намерно.

Окидач колапса

Нажалост, Фед и остали централни банкари лажу. Подизање каматних стопа нема за циљ да излечи инфлацију, него да наметне глобални ресет контроле светске имовине и богатства, било да се ради о некретнинама, фармама, сировинама, индустрији или чак води. Фед добро зна да инфлација тек почиње да черечи светску економију. Оно што је уникатно је да сада широм индустријског света диктат зелене енергије по први пут узрокује инфлаторну кризу, што Вашингтон, Брисел и Берлин намерно игноришу.

Светске несташице ђубрива, растуће цене природног гаса и губици у снабдевању житом услед глобалних суша, астрономских цена ђубрива и горива, те рата у Украјини, гарантују да ћемо, макар током ове жетве у септембру и октобру имати и додатну експлозију цена хране и горива. А ове несташице су резултат смишљених политика.

Штавише, далеко гора инфлација је извесна, услед патолошког инсистирања водећих светских индустријских економија предвођених Бајденовом администрацијом, на анти-угљоводоничној агенди. Ту агенду илуструје запањујућа будалаштина америчког министра енергетике која гласи: „купујте електричне аутомобиле“ као решење за експлозију цена бензина.

Слично томе, Европска унија је одлучила да постепено избаци из употребе руску нафту и гас, иако нема реалистичну замену за њих, а њена водећа економија – Немачка – гаси свој последњи нуклеарни реактор и затвара све више електрана на угаљ. Немачка и друге економије ЕУ ће за последицу имати рестрикције струје ове зиме, а цене природног гаса наставиће да скачу. У другој недељи јуна, у Немачкој су цене гаса скочиле за још 60 одсто. И немачка влада коју контролишу зелени и зелена агенда „Спремни за 55“ (енг. „Fit for 55“, је назив политике ЕУ која има за циљ да до 2030. године смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за 55 одсто, прим. прев.) коју намеће Комисија ЕУ, настављају да форсирају непоуздану и скупу соларну енергију и енергију ветра науштрб далеко јефтинијих и поузданијих угљо-водоника, што гарантује инфлацију без преседана изазвану ценама енергената.

ФЕД је повукао кочницу

Са Федовим растом каматних стопа за 0.75 одсто – што је највеће једнократко повећање у претходних скоро 30 година – и обећањима о додатним увећањима у будућности, америчка централна банка је загарантовала колапс не само америчког дужничког мехура, него и доброг дела светског дуга од 303 билиона долара акумулираног након 2008. године. Подизање каматних стопа након 15 година значи пад вредности обвезница. Обвезнице, а не акције, су срце светског финансијског система.

Америчке хипотекарне стопе дуплирале су се за само пет месеци на преко шест одсто, а продаја некретнина већ је била у паду и пре овог последњег поскупљења. Америчке корпорације рекордно су се задужиле захваљујући годинама ултра ниских каматних стопа. Неких 70 одсто тог дуга једва да је класификовано мало изнад „смеће“ статуса. Тај корпоративни нефинансијски дуг укупно је износио девет билиона долара 2006. године. Данас премашује 18 билиона долара. Е сад, велики део маргиналних компанија неће бити у стању да покрије старе дугове новим, па ће у наредним месецима уследити талас банкрота. Козметички гигант Ревлон управо је објавио банкрот.

Високо спекулативно нерегулисано крипто тржиште предвођено биткоином распада се јер инвеститори схватају да на њему нема мера финансијског спасавања. Прошлог новембра, вредност крипто света процењивана је на око три билиона долара. Данас износи мање од половине тога, а уследиће даљи пад. Још и пре последњег Федовог подизања каматних стопа, вредност акција америчких мега банака опала је за неких 300 милијарди долара. А како је сада загарантовано да ће тржиште акција бити у режиму паничне продаје због све већег светског економског колапса, те банке су осуђене на нову озбиљну банкарску кризу у долазећим месецима.

Како је амерички економиста Даг Ноланд недавно приметио: „Данас постоји масивна ‘периферија’ пуна трећеразрених крш обвезница, позајмица, купи сада-плати касније аранжмана, аутомобилских кредита, позајмица преко кредитних картица, некретнина, хартија од вредности за соларну енергију, франшизних позајмица, приватних кредита, крипто кредита, DeFi-ja (мисли се на децентрализоване финансије, односно режим употребе финансијских инструмената без ослањања на посреднике као што су брокерске куће, берзе, банке, и томе сл, и то применом дигиталних уговора на блокчејну, прим. прев), итд. Џиновска инфраструктура еволуирала је из овог дугог циклуса како би подстакла потрошњу десетина милиона људи, истовремено финансирајући хиљаде неекономичних предузећа. ‘Периферија’ је постала део система као никада пре. И сада почиње да се урушава“.

Федерална влада ће сада увидети да је каматни трошак држања рекордног федералног дуга од 30 билиона долара далеко скупљи. За разлику од Велике депресије из 1930-их, када федерални дуг готово да није ни постојао, данас се влада, нарочито од Бајденових буџетских мера, налази на граници својих могућности. Сједињене Државе постају економија трећег света. Ако Фед више не буде куповао билионе долара америчког државног дуга, ко ће то чинити? Кина? Јапан? Тешко.

Демонтирање мехура

Како Фед сада уводи квантитативно затезање, повлачећи десетине милијарди долара у облику обвезница и других ефектива на месечном нивоу, и подижући кључне каматне стопе, финансијска тржишта почињу да губе вредност. Ово ће вероватно бити нестабилан процес, јер ће кључни играчи попут Блек Рока и Фиделитија настојати да контролишу овај распад за своје циљеве. Али смер је јасан.

До краја прошле године, инвеститори су позајмили готово билион долара маргиналног дуга (енг. „marginal debt“, означава новац који инвеститори позајмљују од брокера ради куповине хартија од вредности, прим. прев.) како би купили акције. То се дешавало на растућем тржишту. Сада су супротне околности, а маргинални позајмљивачи приморани су да дају већи колатерал или продају своје акције како би избегли инсолвентност. То храни пламен будућег колапса. Са истовременим распадом тржишта акција и обвезница, у долазећим месецима нестаће приватна уштеђевина и пензије десетина милиона Американаца који су у програмима попут 401-к. Аутомобилске позајмице преко кредитних картица и остали потрошачки дугови у САД достигли су током прошле деценије рекордних 4,3 билиона долара на крају 2021. године. Каматне стопе на те дугове, а нарочито оне направљене путем кредитних картица, скочиће сада још више са већ високих 16 одсто. Број инсолвентних у тим кредитним позајмицама добиће астрономске размере.

Изван САД, с обзиром да Швајцарска национална банка, Банка Енглеске, па чак и ЕЦБ морају да прате Федово подизање каматних стопа, видећемо глобално гомилање инсолвентности и банкроте, и то усред дивљајуће инфлације коју каматне стопе централних банака неће моћи да ставе под контролу. Око 27 одсто светског нефинансијског корпоративног дуга држе кинеске компаније, а вредност тога процењује се на око 23 билиона долара. Још 32 билиона долара корпоративног дуга држе америчке и европске компаније. Сада је Кина усред своје најгоре економске кризе за последњих 30 година и показује мало симптома опоравка. Будући да ће се САД – као највећа муштерија Кине – наћи у економској депресији, кинеска криза може само да се погорша. То неће бити добро за светску економију.

Италија, са националним дугом од 3,2 билиона долара  има однос дуга према БДП-у од 150 одсто. Само су негативне каматне стопе ЕЦБ спречавале да то експлодира у нову банкарску кризу. Сада је та експлозија сигурна, упркос умирујућим речима Лагардове и ЕЦБ. Јапан, са стопом дуга од 260 одсто, у најгорем је положају од свих индустријских земаља и налази се у клопци нултих каматних стопа јер јавни дуг износи преко 7,5 билиона долара. Јен озбиљно пада и дестабилизује читаву Азију.

Срж светског финансијског система, упркос популарним уверењима, нису тржишта акција. То су тржишта обвезница – владине, корпоративне и агенцијске обвезнице. Ово тржиште обвезница губи вредност јер су инфлација и каматне стопе набујали од 2021. године, како у САД, тако и у ЕУ. Глобално, ово угрожава неких 250 билиона долара вредну ефективу, што је сума која се топи са сваким Федовим повећањем каматних стопа. Последњи пут смо имали тако огроман преокрет вредности обвезница пре 40 година, у ери Пола Вокера, када су каматне стопе од 20 одсто коришћене да се „потисне инфлација“.

Како цене обвезница буду падале, вредност капитала банака такође ће падати. Најизложеније таквом губитку вредности у ЕУ су водеће француске банке, заједно са Дојче банком, као и јапанске банке. Сматра се да су америчке банке попут Џеј Пи Морган-Чејза за нијансу мање угрожене у условима великог краха обвезница. Добар део њиховог ризика прикривен је ванбилансним дериватима и сличним методама. Међутим, за разлику од 2008. године, данас централне банке не могу да понове још једну деценију нултих каматних стопа и квантитативних олакшања. Овог пута, како су истакли инсајдери попут бившег директора Банке Енглеске Марка Карнија, који је то учинио још пре три године, криза ће бити искоришћена да се свет натера да прихвати нову дигиталну валуту централних банака. Биће то свет у којем се сав новац централно издаје и контролише. То је оно што типови из Давоса имају на уму када говоре о „великом ресету“. Неће бити добро. Планирани светски финансијски цунами управо је почео.

 

 

Извор: "Нови  стандард"

Последњи пут ажурирано ( субота, 25 јун 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 54 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Строго забрањујемо преузимање материјала са „Борбе за веру“ у циљу њиховог публиковања у клиповима на „Јутјубу“ без нашег претходног одобрења.

(Детаљније овде:)

+ + +

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"Борба за веру" на "Рутјубу":

 
На канал ући кликом на слику или овде:
+ + +
 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.