Помажемо да се Србија брже интегрише у ЕУ 

У Србији сада има девет ложа и уз Шпанију то је највећи број масонских ложа Великог Оријента Француске у једној иностраној земљи

Током протеклог викенда делегација Великог Оријента Француске у Београду обавила је чин афилијације тзв. Уношење светлости којим је пет бивших слободно-зидарских ложа Велике Националне Ложе Србије, (Обедијенција проистекла из Велике Ложе Француске), колективно прешла под заштиту Великог Оријента Француске.

Француске слободне зидаре предводио је Патрис Био, први заменик Великог Мајстора Великог Оријента Француске, а у присуству Данијела Келера, председника Регије Париз IV, административне секције Великог Оријента Француске која окупља 54 ложе међу којима и ложе из Србије, Бугарске, Пољске, Чешке, Русије и Македоније.

Био је по занимању правник, запослен у ОЕБС-у у Паризу, а за НИН је говорио о активностима ове организације за коју се каже да "није тајна организација, али јесте дискретна организација са тајнама". Непосредни разлог мог боравка у Београду је афилијација, тј. у овом конкретном случају - колективно примање пет слободнозидарских ложа у Велики Оријент Француске, а које су претходно изашле из заштите из Велике Националне Ложе Србије (ВНЛС). Велики Оријент Француске има у свом окриљу 1.200 ложа и преко 60.000 браће у свету. У Србији сада има девет ложа и уз Шпанију то је највећи број ложа Великог Оријента Француске у једној иностраној земљи. Значи, Србија и Шпанија су барјаци Великог Оријента Француске у иностранству.

С обзиром на то да Велики Оријент Француске и Велика Ложа Француске тесно сарађују већ више од сто година, шта је конкретна последица овог чина на масонски покрет у Србији? Са друге стране, ту је и Регуларна Велика Ложа Србије?

Важно је рећи да је ово акт хомогенизације масонске мисли и покрета на тлу Србије јер је афилијација урађена на братски и високо толерантан начин. Сматрам да ће конституција два пол масонског покрета у Србији – Великог Оријента Француске и Регуларне Велике Ложе Србије, која ужива све наше признање, допринети да се формално различити приступи, а суштински слични, обједине у једну конструктивну и надасве братску слободнозидарску мисао у Србији. Интерес Великог Оријента је одржавање добрих односа са сваком Обедијенцијом у свету, било са онима које се називају регуларним, било другим, а посебно је важно да српско искуство буде приказано као једно од најбољи могућих. У Великом Оријенту Француске нема никаквог ликовања ни тријумфализма поводом ове афилијације. Никакво конкурентство и надметање нам не пада на памет. Пружамо руку свој браћи добре воље подједнако, и наравно веома по штованој браћи из ВНЛС-а.

Колико Велики Оријент Француске окупља слободних зидара у Србији?

По обављеној афилијацији овог викенда Велики Оријент Француске броји одсада између 250 и 300 браће.

Да ли су ваша браћа интегрисана у политички естаблишмент Србије?

Улазак у слободно зидарство је лична одлука, акција појединца која одговара његовом филозофском ставу и потреби даљег усавршавања. И поред тога што постоје разни митови о масонерији могу да вас уверим да наш утицај није уопште ни у свету ни у Србији толико велики како се то често мисли. Наша оријентација у деловању превасходно је базирана на деловању на хуманитарним начелима. Наравно, бити слободни зидар не искључује право да свако има своје занимање и друштвену и политичку активност и позицију на профаном нивоу. Самим тим, можемо да наиђемо и у Србији на браћу која су и политички активна. Значи, најконкретније што могу да кажем: не искључујем да у оквиру одређених сегмената политичког живота не постоје наша браћа која преко својих опредељења врло озбиљно утичу на укупан развој друштвеног и политичког живота у Србији.

Да ли сте се током посете Београду сусрели са неким политичким званичницима?

Не, нажалост овог пута не. Стигао сам у Београд поводом афилијације и нисам имао времена за друге активности.

У којој су мери српски званичници спремни и заинтересовани за подршку утицајних људи из масонског покрета?

Генерално, наша улога далеко је од уплитања у унутрашње односе неке земље, а још мање спровођење лобистичких акција било ког вида које би имале примисао принуде и притиска на неку групацију, народ или институцију. Међутим, нашом личном акцијом у оквиру слободнозидарског покрета, посебно на међународном плану, помажемо да се Србија брже интегрише и што пре дође до равноправног чланства у ЕУ.

Конкретан пример?

У могућности смо да пренесемо наше ставове високим европским званичницима. Ове године, 26. јуна, имали смо састанак са Мануелом Барозом у Бриселу који је окупио око себе либералне „недогматске" обедијенције да би чуо њихово мишљење о одређеним конкретним питањима. На том састанку, који је био један у низу оних које имамо са званичницима Европе и света, разматрали смо више тема. Разуме се, једна од важнијих, биле су последице економске кризе и начини њеног хуманог решавања и маргинализације на светском нивоу. У оквиру разговора о генералном стању људских права и слобода у Европи, на иницијативу Великог Оријента Француске Барозу смо детаљно изнели наш став о стању у југоисточној Европи и наравно посебно о ситуацији у Србији, Македонији и Бугарској где су присутне наше ложе. Имамо и писмене доказе да смо указали на то да се стање људских права у Србији за само неколико година неупоредиво квалитативно побољшало. То су отворени разговори, а не лобирање, али ми смо указали да је Србија на правом путу европских интеграција.

Господине Био, с обзиром на то да је једна од кључних идеја либералног правца  у масонском покрету  била уједињење Европе, многи сматрају да су масонерији понестале велике идеје. Да је потреба за масонским организацијама потрошена и превазићена?

Ваше питање у једном делу, стоји. Ми смо били једни од носилаца процеса    остварења идеала конституисања Европе без граница и у контексту глобализације чињеница је да постоје одређени сегменти који су ту основну идеју потврдили али на неки начин и потрошили. Глобализација је учинила да једном делу наших идеја морамо поново дати нову енергију. Мислим ту на она начела на којима Велики Оријент Француске почива већ 282 године. То су идеје које у центар наших стремљења, анализа и интереса стављају човека и потребу да се кроз њега хуманизује и друштво. Принципи братства, једнакости, слободе за нас су неприкосновени, али ће начини на које ми људско биће стављамо у центар интересовања свакако доживети одређену метаморфозу.

Искуство показује да јавност већини тајних или полутајних организација приписује митске моћи кад је у питању доношење важних одлука. Колико је истина да је Велики Оријент преко својих веза утицао на Жака Ширака да 1999. године осујети бомбардовање мостова у Београду?

Љубав између француске и српске нације није од данас, већ иде уназад од времена краља Бодина и првих крсташких похода, преко Наполеоновог присуства на Балкану, а посебно је потврђена током Првог светског рата и савезништва које су братски поделиле српска и француска војска. Тај континуитет снажних осећања према Србији у Француској рефлектован је и током распада социјалистичке Југославије и бомбардовања СРЈ. У Француској је и данас, посебно међу старијим људима, много оних који су срчано везани за Србију. Уверени смо да је велики број људи из нашег миљеа утицао на један број одлука које су биле доношене за време бомбардовања 1999. године. Желим поново да поновим да је Велики Оријент Француске јавно осудио бомбардовање Србије, а да су многа браћа из наше Обедијенције долазила на тло Србије и у том периоду и на различите начине се солидарисала са српским народом.

Избегавате конкретан одговор о Шираковој одлуци...

Одговорићу вам најдиректније што могу. Жак Ширак није масон али је у свом окружењу увек имао одређени број слободних зидара и увек је био осетљив на њихово мишљење. Значи, није особа која је ретко сретала а још мање избегавала слободне зидаре. Да направимо паралелу са данашњом ситуацијом. Ален Бауер, бивши Велики Мајстор Великог Оријента Француске данас је специјални саветник председника Николе Саркозија и то за безбедносна питања, антитероризам и криминалистику.

Хоће ли Саркози ускоро у Београд?

Све је могуће, ради се на томе.

На који начин ваша организација може да утиче на боље разумевање Београда и Париза. Како ви видите француско - српске односе данас?

То је однос набијен емоцијама. Базиран на историјским чињеницама које су потврђене неколико пута, а са друге стране не можемо да заборавимо да су грађански ратови на овим просторима изазвали код одређеног броја француских грађана недоумице, и несхватање шта се овде тачно догађало. Наш је задатак да радимо у циљу смањења тих недоумица и да поново Французима објаснимо ко су Срби, шта је њихова култура и на чему се заснива њихо ва везаност за Француску. У Србији са друге стране, треба радити на томе да се насиље које је продукт грађанског рата, ако не искорени а оно смањи на најмању могућу меру.

Мислите на убиство Бриса Татона?

Да, важно је смањивати било какве облике нетолеранције и насиља какво се недавно догодило. То је дело екстремиста и било би некоректно за овај злочин везивати било какву колективну одговорност Срба. Ми смо на иницијативу српских масона који су одмах упутили телеграм саучешћа масонима Тулуза, одмах ступили у акцију да путем масовних медија објаснимо француској јавности да је у питању изолован акт насиља.

Постоји мишљење да је грађански рат у бившој Југославији био поприште сукоба не само завађених народа него и најмоћнијих светских обавештајних служби кроз које се преплитао и утицај масона и да је у крајњој линији био и одмеравање снага утицаја ложа које су овде деловале?

Мислим да би то значило да се даје превелика снага слободном зидарском покрету у целини јер су улози политичког и стратешког типа на светском нивоу много агресивније брањени и заступани од интереса масона. Слажем се да је на профаном нивоу сигурно било огромног утицаја великих сила, обавештајних служби и других утицајних група које су само пратиле свој политички и стратешки интерес. Али сам потпуно убеђен да обедијенције као такве било које провенијенције нису имале никакву улогу и утицај на стратешко сучељавање на Балканском полуострву.

           Атентат у Марсељу

Према неким тумачењима, историографски непотврђеним, француски масони били су умешани и у атентат на краља Александра Првог Карађорђевића у Марсељу 1934?

- Тешко ми је када чујем такве изјаве, чак и када су толико (не)стране духу слободног зидарства уопште. И уопште тешко ми је да причам о тој тешкој и жалосној теми, насилничкој смрти и злехудој судбини једног великог европског државника, а уз то и без сумње највећег пријатеља Француске у 20. веку. Но подсећања ради, уз краља Александра, друга жртва усташких терориста био је и ондашњи министар спољних послова Луј Барту за кога, ако не могу да потврдим да је био слободан зидар, могу са сигурносћу да кажем да је био министар у свим владама Треће Републике која је била најмасонскија у француској историји по броју браће у владама и парламенту у периоду од 1877. до 1946.

ДАНИЈЕЛ КЕЛЕР, ПРЕДСЕДНИК РЕГИЈЕ ПАРИЗ IV:

Одлични односи са православним црквама

Да ли је однос Великог Оријента и Српске православне цркве задовољавајући?

Наши односи са религиозним институцијама су одлични, а посебно добар однос имали смо и имамо са Српском православном црквом. Митрополит гроф Стратимировић био је слободни зидар и неке ложе на територији Србије носе његово име данас. Никада православне цркве па ни српска нису из својих редова екскомуницирале наше чланове, већ су својим члановима толерисали и допуштали да буду слободни зидари јер је борба за слобођење српских земаља и народа ишла упоредо са борбом масона за заштиту људских права у целини а посебно у Србији.

Стога је веома важно увек подсећати да слободно зидарство није никада имало ни трунку атирелигиозне компоненте, а како многи инсинуирају. Али у неким друштвима где се црква превише уплиће у световне односе, ситуација је много тежа, да не кажем комплекснија. Ми у Великом Оријенту Француске се већ више од једног века залажемо за тзв. „лаицизацију" тј. један процес раздвајања црквених и државних интереса, који је сигурно у интересу свих а који ћу илустровати цитирајући Арагона: „Они који верују у небо и они који не верују у небо ће ипак моћи да се сложе и живе заједно."

Каква је позиција Великог Оријента Француске у Русији?

За сада у Русији имамо једну ложу. Слободно зидарство је у Русији присутно одавно. Једно од писаних сведочанстава присутности је „Рат и мир" Лава Толстоја. Масонерија има велику перспективу у Русији под условом да се Русија врати својим културним и духовним коренима из 17. и 18. века.

Где је у Европи најризичније бити слободни зидар?

Нема ниједне земље у ЕУ у којој је проблематично бити слободни зидар. Не бих користио термин „ризичан", али рецимо у Пољској иако је формално дозвољено, није најлакше бити слободни зидар.

Претпостављам да је то због односа Католичке цркве према масонерији?

Има неких земаља у којима је теже бити масон из разних верских, историјских и културолошких разлога, а има и земаља у којима просто нисмо присутни. Великог Оријента Француске нема на пример у Словенији и Хрватској.

Да ли је у питању јачи утицај Немачке, односно Енглеске ложе?

Делимично, али за то постоје много више историјски и културолошки разлози, истоветно као што је то случај Србије и француског утицаја на њу.

         Интервију Стојан Дрчелић

         Недељник ,,НИН”, број 3070, 29.октобар 2009.