Две породице које експлоатишу и иживљавају се над Српском Православном Црквом у дијаспори (Ћилерџић и - Милуновић).

Непрестано у задњих 50 година влада хаотично стање у Српској Православној Цркви у расејању, са огромним интезивитетом на цепању јединства у Српској Цркви. Анализирајући детаљно узроке, доћи ћемо до последица које и дан данас осећамо, које треба одстранити.

Тровањем Патријарха Варнаве 1937. године од стране издајника, започето је уништавање СПЦ, које траје и дан данас. Комунистичка УДБа је школовала преко 2.000 свештеника и убацила у СПЦ, који је и данас разурају. Шестдесетих година прошлог века у средњој и западној Европи било је врло мало свештеника. Неки свештеници били су интернирани, неки жељни авантуре а неки су били послани од тадашње Удбе на запад како би цепали Цркву, шпијунирали и разједињавали Србе. И тада са малим бројем свештеника било је несугласица, размирица, са више страна уносили су се клипови раздора, дух свадјалачки владао је и тада медју појединим свештеницима и неким црквеним одборима. У том духу понајвише истицао се свештеник Добривоје Ћилерџић¹ (активни члан Димитрија Љотића) рукоположен од руског Епископа Филотеја (не од стране СПЦ). Том духу нешто касније и свештеник Слободан Милуновић се придружује. Иако је било још таквих свештеника, поменућемо сада само ову двојицу. Да би се осећали што сигурније, константно су уносили немир који је само њима био близак. Период 60-тих и 70-тих година, и ,,мит" о свештенику Ћилерџићу, који шири његов син, нико здравоуман не може да прихвати.

Клан Ћилерџић - Милуновић

Почетак 21. века и време непослушности данашњег Владике Ћилерџић и његовог бекства из Цркве.

Онај који је дао нечастан пример како и на који начин треба бити непослушнан према Владици, јесте управо Андреј Ћилерџић . Не треба заборавити да се у том периоду дешавало доста чудних и турбулентних ситуација у Немачкој. Немачка полиција по ,,анонимној" пријави 2007. године ушла је у неколико црквених општина. Има ли овде улоге Андреја Ћилерџића? Почела је да се ствара вештачка нетрпељивост измедју свештеника и тадашњег Владике Константина. Те исте године Владици Константину забрањен је приступ и улазак у минхенску цркву. Заледјином и подршком, пакленим и злим планом Ћилерџића, онај који је изрекао такву врсту забране јесте свештеник Слободан Милуновић. Деценијски минхенски свештеник, пријатељ свештеника Добривоја Ћилерџића, оца Владике Ћилерџића, и веома добар пријатељ и са Владиком Ћилерџићем. Треба споменути да је сваштеник Слободан Милуновић био рашчињен, а његов синовац (>>рођени брат свештеника Слободана Милуновића звао се Градимир Милуновић био је свештеник у Франкфурту. За време његово купљено је земљиште за Цркву у Франкфурту. О осталим делима нећемо даље износити из хуманих разлога <<) свештеник Филип Милуновић, син је покојног свештеника Градимира Милуновића, ради као секретар Владике Чилерџића.

Тадашњи одбегли монах Ћилерџић који је био под забраном свештенодејства и причешћа, у свом бесу и лудилу, путовао је по Европи и урушавао углед Српске Православне Цркве преко католичких медија. У неколико јавних појављивања без мантије и гитаром у руци, живећи у неморалности јасно је показивао своју одлучност о изласку из Цркве ( Хиторонијом у Епископски чин приступило се пеглању животописа, наводећи да је у то време служио у Грчој Цркви у Минхену - чиста лаж). Тадашња путовања била су незамислива за већину људи из Србије, што из економских разлога што због ограничења визног режима. Одбеглог ,,монаха“ Ћилерџића ништа није спречавало да путује, јер је био финансиран од стране римокатоличке цркве, појединих пријатеља, али опет међу њима и од породице Милуновић. Боравио је у Италији у Риму како би нарушио углед СПЦ. Затим једно време боравио је у Француској код једне жене, учио француски језик и био врло чест гост свештеника Градимира Милуновића², оца свештеника Филипа Милуновића. У Француској је скован план о рушењу са трона тадашњег Владике Константина, како би се Ћилерџић појавио као једини ,,компетентан" кандидат и спаситељ Цркве у дијаспори. После девет месеци проведених у Француској настањује се у Немачкој и од тада почињу проблеми за Владику Константина.

Проблеме које је Црква проживљавала од стране Ћилерџић - Милуновић, поткрепљено необоривим чињеницама потврђују истинитост у рушењу угледа СПЦ у западној Европи. Када су се појавили први проблеми у породици Милуновић, постајао је јасан план да се одмах крене са новцем (поткупљујући) у интригама преко својих веза а све против Владике Константина да би на његово место био доведен Андреј Ћилерџић ³. План им се бар за сада није остварио, да покоре Немачку и ставе у машинерију паклених породица. Из те лудости, бахатости и пакости, проблеме су пренели по Аустрији и Швајцарској. Како би се искупио и бар до некле вратио дуг породици Милуновић, Владика Ћилерџић свештенику Филипу Милуновићу даје апсолутну власт у Бечу. Поменути свештеник мимо свих правила себи је приграбио неколико битних позиција. У исто време Владика Андреј је у једном моменту био старешина друге Цркве у 16. бечком округу, што опет недвосмислено прејудицира да нешто није у реду. Буџет ЦО Беч са три храма мери се у милионским износима (синодска комисија са ПУО хитно треба извршити контролу финансија како Епархије тако и ЦО Беч). Умишљањем и измишљањем функицја и разних позиција, свештеник Филип Милуновић обилази ЦО по црквеним славама у име Владике Ћилерџића као сразмерна замена⁴. Општи хаос и непотизам влада у ЦО Беч. Жена свештеника Милуновића и ташта опет су на положајима која им ни по једној моралној вредности не припадају. Жена је председница кола Српских Сестара, док је ташта од свештеника Милуновића званично главна чистачица у ЦО Беч али и Епархији која на име тога добија плату на црно. Жена и ташта укључене су у сва збивања ЦО, чак су се до те мере мешале у ингеренције да је свештеник Филип Милуновић због њих доносио непримерене и фаталне одлуке по Српску Православну Цркву у Бечу⁵. Ситуација у нашој Цркви у Бечу и Епархији је веома тужна, стање се све више и више погоршава. Свађалачки дух Ћилерџића и Милуновића осећа се у ваздуху на сваком кораку. Оно по чему је Владика Ћилерџић постао познат јесте по непримереним измишљеним анегдотама и неумесним вицевима⁶. Са свим помесним православним Црквама у Аустрији Ћилерџић је заратио. Опседнут манијом величине при том желећи да у своје руке има оружје против сваког ко не дели мишљење са њима, окружио се веома проблематичним и компромитованим свештеницима. Батлер Чилерџића а од скоро и свештеник Андреј Живковић је син од свештеника Томислава Живковића. Свештеник Томислав постао је познат пре пар година када је дошао у сукоб и на крају и у парничном спору са Владиком Никанором. Свештеник Ђорђе Пантелић из Беча такође први се истицао као велики противник Владике Константина. Ради велике глуме коју је маестрално одиграо, и тако представљен као измучен човек од стране Владике Константина, из милости добио је парохију у Бечу. Недуго затим брзо је разрешен те исте бечке парохије ради доказаних преступа, да би доласком Ћилерџића и Милуновића опет га поставили за свештеника у 3. бечком храму. Затим једног Пантелићевог зета свештеника Миљана Антића убрзо и другог Пантелићевог зета свештеника Миладина Вујковића. Нису они толико ни кадри ни способни свештеници, колико су они подобни за манифетлуке породица Ћилерџића и Милуновића. Није тајна да је  Милуновић сам себи уредио поставу у храму да би владао као старешина. Вредно помена јесте и рукоположење у свестенички чин, особе из Чешке, бивши војни аташе.

Проблем из детињства који је преживео са својима, у мањку љубави ближњих, рођењем и одрастањем на западу у мешовитом браку (код Ћилерџића и Милуновића посебно је изражено одсуство емпатије и националне припадности, близак став католичкој Цркви, западњачко размишљање и хладноћа, уношење западњачких правила у нашу Цркву, тиме покушавајући унети и њен дух што се показало веома штетно по Српску Православну Цркву) сведочи готово о никаквом духовном наслеђу (отац православан, мајка римокатолкиња), довело је Српску Православну Цркву и Српски народ да се увек о нама пише у лошем контексту и у најтужнијем светлу.⁷

Свештенство из Аустрије добронамерно му је указивало на његово неразумно и непромисљено понашање. На писање свештеника, као рањена звер осветнички јуриша на своје свештенике, ставља под забрану притом заборављајући своје срамне активности под велом анонимности које су спроводили над Владиком Константином (актуелно дешавање у ЦО Минхен које подсећа на ранији период, одаје рукопис!!!). Породични кланови Беч-Линц, завађање свештеника од стране Владике Андреја, тужно и срамно одбијање братског целива Владике Андреја Владици Сергију у Јасеновцу, довољно говори да Владика Андреј уопште не зна шта значи Света Литиргија. Зато добро зна шта је масонерија где је лично укључен, што су пренела већина медија у дијаспори.

Из горе свега наведеног, јасно и недвосмислено се види активно учешће у рушењу устројства и јединства у СПЦ, ради личног интереса породица Ћилерџић и Милуновић. Српски народ зна да је Андреј Ћилерџић велика лажа и обмана, време је да схвате и они који требају.

Наставиће се ...

Апелујемо на Патријарха Порфирија и чланове Светог Архијерејског Синода, спасите Српску Православну Цркву и народ српски. Андреј Ћилерџић мора одговарати за своја учињена недела, која је извршио скривајући се иза чина. Апелујемо да смените и пензионишете пакосног, осветољубивог  ,,Владику“ Андреја, али при том не заборављајући његову десну руку свештеника Филипа Милуновића као асистента злу које прави Владика Андреј.

------------‐-------‐-----------

¹ писмо из 1962.године упућено Светом Синоду, међу потписницима и свештеник Добривоје.

² свештеник Градимир због несугласица са Владиком Константином, да би избегао рашчињење пребегао у Француску.

³ по личном мишљењу Владике Чилерџића, 30 година неправдано измиче му се столица епархије средње европске (Немачка). Видео послушати привих 5 мин

https://youtu.be/IzR6QfGkj_g

Када је 2011. године неким чудом изабран за Владику и постао Викар Патријарха Иринеја, убрзо је након тога смењен Владика Константин. Указала му се посебна прилика да форсира смену Владике Константина како би могао да сеје зло са својим пријатељима. 2014. године Сабор СПЦ му није дозволио да оде за Немачку. 2017. године као администратор Епархије у Немачкој покушао је опет да постане стални епархијски Владика, али је само пунио новинске чланке са скандалима.

⁴ https://www.pravoslavnacrkva.ch/

⁵ http://borbazaveru.info/

⁶ https://youtu.be/epuTZigxUY8

⁷  https://www.kosovo-online.com/

у тешким тренуцима немачки новинари су се увек нашли при руци Ћилерџићу. Као награду Ћилерџић је повео у излет квази новинаре, који су се душмански хранили и пили о трошку Епархије аустријско-швајцарске. Врхунац свега јесте посета Патријарху Српском Господину Порфирију.

⁸ https://www.vesti-online.com/zoran-

⁹ слика са освећења земљишта за Цркву у Минхену 1995.године. Епископ нишки Иринеј и свештеник Слободан Милуновић који је касније преко потоњег Патријарха ургирао да се одбегли монах Андреј Ћилерџић врати у Цркву и изаберу за Владику.