Испричао бих једну причу из мог живота, што би рекао покојни Лане, "можда није корисно, ал неће да шкоди".

Радио сам као уредник и спикер на радио станици "Глас Равне Горе" у Мелбурну. Једном у месецу имамо састанак управе у којој су сви чланови Организације српских четника "Равна Гора", али нажалост имамо и "духовика" оца Мирослава који је ту да брине да програм буде у православном духу.

Елем, на том састанку устане Мирослав и тражи да укинемо музичке жеље за рођендане и објасни нам да то није српски православни обичај неко комунистички и да можемо да честитамо крштења и славе, али рођендане не. Ту се онда развије плодна жустра дискусије, јер, руку на срце, највеће прилоге имамо од рођенадана, две по програму 100 долара. Наравно једногласно прегласамо Мирослављев предлог, он се наравно буни, али шта може...

Вози ме кући брат Ранко, предсједник поменуте организације и каже ми да је Мирослав пролупао, па сви славе рођендане... Наравно да се сложим са аргументима. Дођем кући и не даде ми ђаво мира одем на компјутер да проверим оно лупатанје Мирослава. Укуцам на гугле "православље, рођендан" и излети му текст са сајта неког нашег манастира. То је као нека рубрика, духовник одговара на Ваша питања, о одговарају све ники теолози. Овај јако паметан поп, извињавам се име му заборавих, полако одговори да питање баш оно које би му и ја поставио: "Да ли су прославе рођендана у духу православља?" Овај полако и смирено, на тенане објашњава а православци не просвављају своје рођендане и да Света црква, само три рођења, Спаситеља, Богородице и Јована Крститеља обележава. Онда изнесе теорију да су после рата комунисти који нису смели да крсну славу обележе уместо славе потурали дечије рођендане и славили их ко да су свадбе. 

Окренем телефон и кажем брату Ранку да Мирослав јесте пролупао, али је за рођендане у праву и потрудим се да му то и објаним. И тако се више на "Гласу Равне Горе" нису честитали рођендани.

Јуче је наш Патријарх Порфирије прославио свој 61. рођендан. Сви до једног, без и једног изузетка таблоиди са дну каце, чија насловница без голих сиса не може да прође, објавили су нам радосну вест (или на грчком "еванђеље"), а коју су добили од "Слова љубве"  како је лепо пошла  прослава, деца су певала, слављеник је добио пригодне поклоне, трпеза љубави је била богата какву рођендан патријарха и заслужује, торта ... Mашала! 

Кад мало размислим ипак је Мирослав пролупао.

Е да ми је да опет водим "Глас Равне Горе", за бекграунд (за сељаке у позадини) пуштам Цепелине и то Његов омиљени соло Џима Пејџа,  прочитам вест из Имформера, па кажем док у позадини и даље Пејџ солира: "Најбољим жељама за његов 61. рођендан, и да нам још дуго живи у срећи и весељу патријарху порфирију придружује се и управа нашег програма са Предједником (то обавезно) на челу", па му онда пустим од Смака "Шумадијски блуз", ја бих Дилана али не пуштамо ништа на енглеском.