Објављујући, у наставцима, интервју бившег Трамповог идеолошког учитеља, конзервативца Стива Бенона, са римокатоличким надбискупом Карлом Маријом Виганом, стидимо се зато што у СПЦ (а и шире)  нема оваквих смелих сведока хришћанске вере против сатанизма.

Један инославни бискуп, који не зна пуноту православне истине, храбро и смело говори о сатанистима који владају светом и позива човечанство да их не слуша. Као и недавно упокојени доктор Зеленко, јеврејски традиционалиста, који се није плашио смрти говорећи о злочинцима који су смислили корону да би поробили људе, и који је толике ближње излечио својим протоколом, тако и Вигано поручује да су многи станови у дому Господњем, и да ће синови царства (православни), недостојни своје вере, бити изагнани у таму, а да ће за трпезу Авраамову сести они који су спремни да творе дела Авраамова. А код нас, јадних и бедних, само мрмљање, ћутање и слугерањство моћницима овога света, и позивање верних да гледају филм о Томи Здравковићу и слушају сатанистичке „Цепелине“ и „Афродитино дете“. Кукајте, кукавни Срби, јер је Бог, због грехова наших, одузео овом племену пророке какви су били свеци Николај и Јустин, а дао кловнове у мантијама, да причају глупости и срамоте нас.

Нека Бог помене и инославне и друговерце који желе да служе истини и помогну човечанству, и нека их просветли да приђу Цркви коју је Христос основао.

+ + +

Стив Бенон (СБ) : Ваша Екселенцијо, после психопандемије, сада имамо руско-украјинску кризу. Да ли смо у „другој фази“ једног јединог пројекта, или сада можемо сматрати да је фарса ковида завршена и да се бринемо о повећању цена енергије?

Његова екселенција Карло Марија Вигано (МВ): Да смо у последње две године били суочени са правом пандемијом, изазваном смртоносним вирусом за који осим вакцине није постојао други лек, могли бисмо да помислимо да ванредно стање није било вештачки изазвано. Али није то оно што  се догодило: вирус САРС-ЦоВ-2 није ништа друго до сезонски грип који се могао излечити постојећим третманима и ефикасном превенцијом заснованом на јачању имунолошке одбране. Забрана лечења, дискредитација ефикасности лекова који су деценијама у употреби, одлука да се оболеле старије особе хоспитализују и наметање експерименталног генског третмана, наводно вакцине, који се показао не само неефикасним него и штетан и често фаталан – све то  потврђује да је пандемија планирана и вођена са циљем да се направи што већа штета. То је чињеница која је утврђена и потврђена званичним подацима, упркос систематском фалсификовању тих истих података.

Свакако, они који су желели да управљају пандемијом на овај начин нису сада расположени да лако попусте, и зато што иза свега стоје милијардерски интереси. Али оно што „они“ желе не мора се увек догодити.

СБ: Да ли се, по Вашем мишљењу, Ваша Екселенцијо, пандемијом управљало на овај начин због неискуства? Или је то због корупције оних на контролним позицијама који су у сукобу интереса јер их исплаћује фармацеутска индустрија?

МВ: Ово је други елемент који треба узети у обзир: одговор на пандемију био је исти у целом свету, где су се здравствене власти ропски прилагођавале здравственим протоколима који су били супротни научној литератури и медицинским доказима. Они су следили директиве самопроглашених „стручњака“, који су били доказано неуспешни, нудећи апокалиптичка предвиђања потпуно одвојена од стварности и који су се нашли у тешком сукобу интереса. Не можемо да верујемо да су милиони лекара широм света изгубили основна знања о медицинској вештини, верујући да треба дозволити да грип прерасте у упалу плућа, а затим да се лече тахипирином или стављањем пацијената на респираторе. Ако су то урадили, то је због притиска – чак до уцене – здравствених власти на медицинско особље, уз помоћ скандалозне кампање медијског тероризма и уз подршку западних лидера. Већина ових лидера су чланови лобија – Светског економског форума – који их је обучио и поставио на највише нивое националних и међународних институција како би били сигурни да ће они који владају бити послушни. Клаус Шваб се јавно хвалио, у многим приликама, да може да се меша чак и у послове верских вођа. Ово су такође документоване чињенице у свим нацијама које су следиле директиве СЗО и фармацеутских компанија. Јасно је да постоји један сценарио : ово показује постојање злочиначког плана и злочинаштва његових креатора.

СБ: У неким својим другим изјавама говорили сте да је у питању „тихи државни удар“.

МВ: „Тихи удар“ је државни удар који се дешава без употребе силе, а спроводи га влада која врши власт на неуставан начин.

У овом случају пуч је изведен у свим западним земљама готово истовремено, почевши од првих година 1990-их. За Италију, овај пуч је почео дезинвестирањем компанија у које је инвестирано и приватизацијом услуга које су иначе оптерећивале буџет, као што су здравствене и транспортне услуге, према директивама које су високе финансије дале Марију Драгију 2. јуна 1992. на јахти Британија.

Да, у питању је Марио Драги, који је у то време био генерални директор Министарства трезора и кога је тадашњи председник Републике Италије Франческо Косига назвао „кукавички бизнисмен“. 

У другим земљама овај удар се десио на аналоган начин, уз низ преноса суверенитета на наднационалне ентитете попут Европске комисије, Европске централне банке, Међународног монетарног фонда и Светске банке. Са увођењем евра [2002.], монетарни суверенитет је уклоњен из земаља које су се придржавале Уговора из Мастрихта, преносећи то Европској централној банци, која је приватна банка. Ова банка одлучује о стопи којом ће финансирати националне буџете, користећи новац који су јој те исте нације већ дале. У пракси, Европска централна банка каматари, и то под одређеним условима: реформе, смањење јавне потрошње, наметање закона који промовишу равноправност „џендера“, права на абортус, индоктринацију деце, итд. итд. Увођење захтева за уравнотеженим буџетом у [италијански] устав – као да је држава компанија – такође је био део тихог пуча.

Сви чланови ових тела, укључујући и политичаре који су постављени на власт на препоруку неизабвладара из сенке или су успели да победе на изборима захваљујући манипулацији информацијама, истовремено су и службеници група високе финансијске моћи или великих инвестиционих фондова – неки су били њихови запосленици, као што је Драги код Голдман Сакса – други су постали запосленици код „владара из сенке“ након истека мандата. Баш као што су агенције за лекове и здравствене организације састављене од бивших радника мафије фамрацеутских компанија, који често добијају консултантске уговоре и које плаћају управо фармацеутске компаније које би баш они требало да држе на оку.

Све до пандемије, државну власт су, барем формално, бирали народи, а законе су доносили парламенти. Али у последње две године парламенти су лишени овлашћења, а сви они које су Светски економски форум и други лобији успели да поставе на високе нивое влада и међународних институција почели су да доносе законе противно Уставу и интересима нација, поштујући наређења која су им дата са висине – „са тржишта“, кажу нам – коју у ствари чини веома мали број мултинационалних корпорација које гутају конкурентске компаније, снижавају ниво професионалне вештине уз нарушавање квалитета производа и смањивање заштите и плата радника захваљујући саучесништву синдиката и левице.

Укратко, нама управља врховни штаб каматара и шпекуланата , од Била Гејтса који улаже у велике фарме непосредно уочи светске прехрамбене кризе у вакцине уочи избијања пандемије, до Џорџа Сороша, који спекулише о флуктуације валута и државних обвезница и заједно са Хантером Бајденом финансира биолабораторије у Украјини.

Мислити да не постоји однос између покретача ових злочина и оних који их спроводе на највишим нивоима националних влада, ЕУ и УН је знак лоше процене, јер би и дете могло да схвати да смо таоци групе технократа који су идеолошки девијантни и морално корумпирани. Народи света треба да поврате свој суверенитет, који је узурпирала глобалистичка елита.

Подстрекачи овог злочина са поносом се показују на Давос форуму, на састанцима Трилатералне комисије или Билдерберг групе заједно са властодршцима, премијерима, директорима новина и телевизијских кућа, извршним директорима банака и директорима друштвених платформи и мултинационалних корпорација, банкарима и директорима рејтинг агенција, председницима фондација и самозваним филантропима . Сви они деле исту агенду – коју објављују на својим веб страницама – и толико су уверени у сопствену моћ да то некажњено причају – као што су недавно урадили Сорош и Шваб – да је неопходно креирати наратив који ће се преносити мејнстрим медијима, како би њихове одлуке биле прихватљиве за народ. Они прихватају цензуру и масовну манипулацију као инструмент владавине, а за то смо имали доказ како са фарсом о пандемији, тако и са пропагандом Зеленског у Украјини.

Морамо схватити да су наши властодршци издајници народа, и да су су посвећени елиминацији становништва, као и да се све њихове акције спроводе како би грађанима нанели највећу штету. Није то проблем неискуства или неспособности, већ намера да се науди. Поштеним грађанима је незамисливо да они који њима владају могу то да ураде са перверзном намером да их поткопају и униште, толиљуди у то не могу да верују. Главни узрок овог веома озбиљног проблема налази се у корупцији власти уз резигнирану послушност оних којима се влада.

Католичка црква је такође , почевши од револуције Другог ватиканског концила и изнад свега током последњих девет година бергољеовског„понтификата“ (реч је о садашњем папи), искусила исту когнитивну дисонанцу: верници и свештенство су се помирили са тиме да се повинују циничним званичницима – који нису ништа мање корумпирани и изопачени од својих колега у „дубокој држави“ – иако је било очигледно да је сврха наводних „реформи“ увек била систематско уништавање Цркве од стране њених највиших вођа, који су постали јеретици и издајници. И напомињем да је „црква у сенци“ прибегла истим лажним аргументима да би допустила доктринарну, моралну и литургијску распуштеност: пре свега, лажну тврдњу да су реформе тражене од стране народа, а не не да су наметнуте силом одозго. Баш као што реформе које планира Светски економски форум, Билдерберг група и Трилатерала усвајају њихови послушници на највишим нивоима држава и међународних организција, правећи привид да су њихови планови ратификовани уз сагласност народа.

СБ: А шта саветујете, Ваша Екселенцијо, да се изађе из овог ћорсокака?

МВ: Поштовање ауторитета је природно цивилизованом човеку, али је неопходно разликовати послушност и сервилност. Видите, свака врлина се састоји од праведне средине између два супротна порока, а да није компромис, али и као врх између две долине, да тако кажем. Непослушност греши тако што не жели да се потчини добром поретку легитимне власти; сервилност, с друге стране, греши прекомерношћу, подвргавањем неправедним наредбама или наредбама које је дала нелегитимна власт. Добар грађанин треба да зна кад треба да се оглуши о грађанску власт, а добар католик како да учини исто са црквеном влашћу, не слушајући кад год власт захтева послушност неправедном наређењу.

СБ: Зар се такав разговор не чини помало револуционарним, Ваша Екселенцијо?

МВ: Далеко од тога. И анархисти и дворске улизице имају искривљен концепт ауторитета: први га поричу док га други идолатризују. Праведно средство је једини морално одржив начин, јер одговара поретку који је Господ утиснуо у свет и који поштује небеску јерархију. Ми дугујемо послушност легитимној власти у мери у којој она своју моћ примењује у сврхе за које је власт установљена од Бога: материјално добро грађана у случају државе и духовно добро верних у случају Цркве. Власт која намеће зло својим поданицима је управо из тог разлога нелегитимна и њени налози су ништавни. Не заборавимо да је истински извор од кога долази свака власт Бог, а да је земаљска власт – грађанска и духовна – увек заменичка, односно потчињена власти Исуса Христа, Цара и Првосвештеника. Постављање заменичке власти владара на место царске власти Господње је суманут гест и – наравно – револуционаран и бунтован...

 Превод са енглеског: "Борба за веру"

Наставиће се..

Други део: http://borbazaveru.info/content/view/16299/1/