На основу учења апостола Павла у Православљу је опште прихваћено да Црква јесте Тело Христово. И као што Апостол упоређује Цркву са човечијим телом, тако и ми морамо да упоређујемо Цркву са човечијим телом.

По учењу медицине, имунитет је најважнији за здравље и опстанак сваког тела, и то јак имунитет. А тако исто и за Тело Христово – Цркву најважнији је имунитет, јак имунитет. Шта је заправо имунитет? Колико сам успео да сазнам, управо имунитет разликује у телу: шта је наше, а шта је туђе, и који су пријатељи, а који су непријатељи. А то исто треба да разликује и имунитет Цркве: шта је наше, а шта је туђе, и који су пријатељи, а који су непријатељи. 

Ради имунитета Цркве били су Васељенски Сабори, на којима су анатемисани сви јеретици, ради имунитета Цркве и данас, као и увек, морамо да анатемишемо све јеретике.

Као што је имунитет најважнији за тело, тако је он најважнији и за Цркву, и то Бог увек показује. Због чега је Бог допустио усташке злочине, нарочито у Другом светском рату? Усташки злочини су најјача "вакцина" за подизање имунитета Цркве. Та "вакцина" је подигла имунитет Српске Цркве, и Црква зна да римокатолици нису наши и нису нам они пријатељи, него напротив они су јеретици и они су нам смртни непријатељи. Тако је после рата порастао имунитет Српске Цркве у односу на следбенике Ватикана, и он се држао у време богомољаца и трајао је непуних педесет година.

Почетком 90-тих појављују се новотарци који руше богомољачко Предање и тада нагло пада имунитет Цркве. Због тога Бог од 1992. до 1995. године даје још једну јаку "вакцину", против римокатолика и против муслимана, а ради подизања имунитета Цркве. Затим Бог даје Србима још једну "вакцину" 1999. године, када нас је НАТО 78 дана бесомучно бомбардао, а та "вакцина" је била против целог јеретичког Запада. 

И сада да видимо после неколико јаких "вакцина" шта је сада са имунитетом Цркве? Данас ми видимо да је у великом паду , а када је нагло почео да пада имунитет Цркве? Са новотаријама 90-тих година прошлог века, тада је почео да се губи страх Божији у Цркви, и на све у Цркви гледа се релативно, више се не зна ни који су наши ни који су туђи, и ни који су пријатељи ни који су непријатељи, све се своди на неко лажно лично спасење, а о спасењу Цркве брину политичари у Цркви и у држави. Или боље рећи, о спасењу народа унутар Цркве више нико на земљи не брине.

Данашњи јеретици говоре да су сада пуне Цркве, да се многи причешћују, и то на свакој литургији. Тврде да је сада боље стање него у време богомољаца, кад се ретко причешћивало.

Без црквеног суда не може се одржати имунитет Цркве

Ради имунитета Цркве обавезно је потребан црквени суд. Кад је Бог оснивао старозаветну Цркву, најпре је основао црквени суд, као што је описано у Библији. У Старом Завету тачно се наводи природан избор судија почев од Мојсеја, првог законодавца (2Мојс. 18 глава):

"И сутрадан седе Мојсеј да суди народу, и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечери. А кад виде [Јотор, таст Мојсијев,] све, што он чини с народом, рече: шта то чиниш с народом? зашто ти један седиш, а сав народ стоји пред тобом од јутра до вечери? И рече Мојсеј тасту својем: зато што народ долази к мени да проси суд од Бога; јер кад имају расправу они долазе к мени, и ја расуђујем свакоме и казујем [им] заповести Божије и закон Његов. Тада рече таст Мојсијев к њему: ти не твориш право тај глагол (ти не чиниш право): (мором ћеш изморити) ти ћеш измучити и себе и тај народ, који је с тобом, тежак ти је тај глагол (тешко је за тебе то дело): ти сам нећеш моћи то чинити; и сада послушај ме и даћу ти савет, и биће Бог са тобом: буди ти народу (посредник) у томе што је ка Богу и приноси речи њихове ка Богу; сведочи им заповести Божије и закон Његов, и казуј им пут Његов, којим ће ићи, и дела, која ће чинити; а ти види себи (нађи себи) од свега народа мужеве силне, који се Бога боје, мужеве праведне, који ненавиде гордост, и постави их над народом за хиљаднике и стотинике и педесетнике и десетнике и писмо-водитеље, и да суде народу у свако време: а слово тешко решиво (тежак предмет) нека доносе теби: док мале судове нека суде они, и олакшаће ти и помоћи ће ти: ако овај глагол учиниш, укрепиће те Бог, и ти ћеш моћи начелствовати, и сав овај народ ће доћи на своје место с миром. И послуша Мојсеј глас таста свога и учини све, што му рече; и изабра Мојсеј мужеве силне из целог Израиља, и постави их над народом за хиљаднике и стотинике и педесетнике и десетнике и писмо-водитеље, и они су судили народу у свако време: а свако слово тешко решиво доносили су Мојсеју, док свако слово лако судили су сами" (2Мојс.18:13-26).

Према томе, кад је основана старозаветна Црква одмах је основан и црквени суд, као што је описано у Библији. А главне судије је постављао сам Бог, док су ниже судије бирали сами људи. 

Прелазак од судија на цара

После четири стотине година јеврејски народ тражи од Бога да им постави цара и да цар суди народу уместо црквених судија и да царски суд буде уместо црквеног суда. Ево како је то описано у Библији:

И сабраше се сви људи израиљеви и дођоше к Самуилу у Раму (Арматем) и рекоше му: ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе по путу твојем: и сада постави над нама цара, да суди нама као што је то и у другим народима. И беше то лукав глагол пред очима Самуиловим, како рекоше: дај нам цара, да суди нама. И помоли се Самуило Господу. И рече Господ Самуилу: послушај глас људи као што говоре теби, јер (они) нису тебе поништили (понизили), него су Мене поништили (понизили), да Ја више не царујем над њима (него земаљски цар); по свим делима (њиховим), како Ми чинише од оног дана, кад их изведох из земље египатске све до данашњег дана, и како Ме оставише и послужише боговима другим, тако они чине и теби. И сада послушај глас њихов: али ипак сведочећи посведочи им и објави им правду цареву, који ће царовати над њима. И рече Самуило све речи Господње народу, који је просио од њега цара, и говори (им): ово ће бити оправдање царево, који ће царовати над вама: синове ваше ће узети и поставити их да служе колима његовим и коњима његовим и да трче пред колима његовим, и поставиће их себи за стотинике и хиљаднике (војно – капетане и пуковнике) и да жању жетву његову и да беру грожђе његово, и да творе оруђа ратна и оруђа колесница његових; и кћери ваше узеће да припремају миро (мирисна уља) и да буду куварице и хлебарице; и поља ваша и винограде ваше и маслињаке ваше добре узеће и даће рабима својим; и узимаће десетак од семена ваших и винограда ваших и даће евнусима својим (ушкопљеницима) и рабима својим: и рабе ваше и рабиње ваше и стада ваша добра и магарце ваше узеће у десетак на дела своја; и стоку вашу узеће у десетак и ви ћете бити раби њему. И завапићете у онај дан од лица цара вашега, кога изабрасте себи, и неће вас услишити Господ у онај дан, јер ви сами изабрасте себи цара. Али народ не хте послушати Самуила, и рекоше му: не, него да буде цар над нама, и ми да будемо као и сви народи (језичници): и нама ће судити цар наш и исходиће пред нама и ратоваће рат наш. И саслуша Самуило све речи народне и каза их у уши Господу. Тада рече Господ Самуилу: послушај глас њихов и постави им цара. И рече Самуило људима израиљевим: да иде свако у свој град (а Господ ће им указати на цара. И први цар је био Саул, па затим пророк Давид, па Соломон и тако даље)" (1Књига о царевима (8:4-22).

Закључак

Ако нема црквеног суда, а нема ни православног царског суда, онда је неизбежно безакоње и у Цркви и у држави, онда је неизбежан долазак антихриста. Без црквеног суда не може се одржати имунитет Цркве, и ми то видимо данас очигледно. Имунитет Цркве и државе спао је на нулу, па као што никакво тело не може да постоји без свог имунитета, тако и Црква и држава не може да постоји без свог имунитета. 

Јеромонах Дамаскин