МЛАДИ И ПСИХОСТИМУЛИРАЈУЋИ НАПИЦИ

Примена фармакостимуланаса, као и разних стимулативних напитака који смањују умор и повећавају степен будности може довести до фаталних ефеката – каже професор др Томислав Јовановић.

+++

Некада су била резервисана само за елиту и љубитеље адреналина, али су веома брзо енергетска пића, разни стимулативни напици доживели такав бум да их данас млади испијају у огромним количинама, често комбинују с другим стимулативним пилулама да би што брже „добили крила”, или да би им гуарана, таурин, кофеин и други стимуланти помогли да остану што дуже будни, да одрже концентрацију и да боље уче. Посебно су ови напици и такозване „таблете за учење”, које утичу на будност, памћење и мишљење, у последње време популарне међу нашим академцима, а ове додатне изворе енергије млади могу да набаве у свакој апотеци, киоску, кафићу.

Да ли су уопште корисна и колико ставрно могу да буду штетна оваква стимулативна средства за Виву објашњава физиолог професор др Томислав Јовановић.

– Животни век човека карактеришу облици-обрасци понашања у дневном, месечном, сезонском и животном ритму. Онај незаобилазан и један од најважнијих је дневни ритам – будност и спавање који се ритмички смењују. Сваки је са својим фазама и дужином трајања у оквиру животне доби и дневних потреба, а прати их ритмичност лучења појединих хормона, попут хормона раста, сексуалних и хормона надбубрежне жлезде. На пример, хормон раста се дневно највише излучи у првој фази спавања (спороталасно) због чега од вајкада деца слушају речи старијих „’ајте рано на спавање да би могли да порасетете”.

Дневне осцилације телесне температуре у значајној мери утичу и на функционалне и психофизичке способнсоти људског организма. Најниже температуре су између три и пет сати и тада су и најслабије психофизичке способности, а до периода између 17 и 20 сати ове способности су најизраженије. Ако се томе дода и секреција мелатонина онда биолошки ритмови и психофизичке способности долазе до посебног изражаја.

Лоше утиче на психу и здравље

У последње време, посебно млади када желе да постигну неки резултат ту везу покушавају да остваре разним фармаколошким средствима. Међутим, на психофизички статус сваке јединке утичу примарно два фактора – наслеђе и фактори средине. Сваки период живљења има своје психичке и физичке каракеристике. Дозираном физичком активношћу уз адекватне животне услове, који подразумевају и организовани образовни систем, обезбеђује се нормалан раст и развој јединке.

Образовна стимулација са низом нових информација потенцира систем учења који представља основицу памћења, а заједнички воде ка интелектуалним функцијама, које су везане за највише делове централног нервног система и чине мерило људске вредности и могућности. Значи, интелектуалност је биолошки условљена, а степен искоришћености зависи од способности да се научено и запамаћено сврсисходно усмери ка одређеном циљу. Вековна тежња сваке индивиде је да што раније и што лакше искаже како своје физичке тако и психичке способности. Међутим, у жељи за остваривањем одређених циљева примарно млађи и најпотентнији, у условима неадекватно распоређених временских обавеза и жеље да скрате време стицања знања, прибегавају различитим методама, од који највећи број не даје очекиване резултате. Напротив, често утичу негативно како на психу тако и на укупно здравствено стање.

Ремећење ритма спавања и будности на рачун скраћења времена сна и спавање изван биолошког часовника је најчешћа појава. Млади људи веома често примењују и различите методе за продужавање фазе будности, очекујући да скраћењем сна надокнате недостатак или изгубљено време за стицање неопходних знања. Наравно, одмах треба рећи да је сан феномен који се може одложити, али никако избећи. Непреспавана ноћ се низом следећих циклуса спавања надокнађује. А свесним и присилним ремећењем биолошког часовника ремети се и биолошки часовник низа функција унутрашње средине организма, које доводе до ремећења како физичких тако и психичких функцја и способности. Примена фармакостимуланса без јасних медицинских индикација може довести до фаталних ефекта, као уосталом и примена разних средстава које смањују осећај умора и повећавају степен будности.

Супротно од очекиваног

Биљни препарати и низ такозваних ергогених напитака, у које спадају кафа и одређени типови чајева, својим саставом на различите начине утичу на мождану активност. Наравно, очекивано је да повећавајући степен будности повећавају и способност нервних ћелија за акцептирањем новог, да помажу бољем учењу. У великом броју студија утврђени су незначајни ефекти ових супстанци на обим протока крви кроз централни нервни систем и његову регионалну дистрибуцју, али су истовремено доказале да поједини састојци који пролазе кроз крвно-мождану баријеру директно учествују у промени нивоа поједних неуротрансмитера. То у значајној мери ремети мождану фунцију са последичним изменама у психофизичком понашању такве особе. Поред тога, такве супстанце мењајући однос међу нормалним неуротрансмитерима директно утичу на понашање повећавајући степен будности, уз повећану агресивност са измењеном моториком и тонусом мускулатуре.

Главни ефекат примене таквих додатака је смањена сазнајна способност, што је управо супротно од очекиваног, уз измењено понашање, смањену критичност и може се рећи уз деструктивне ефекте по нервне ћелије. Ако се зна да је свако од нас родио са одређеним бројем нервних ћелија и да се са животним веком њихов број смањује, онда је јасно да ови препарати, поред ремећења билошког часовника, у крајњем потенцирају и убрзавају смањење броја нервних ћелија, повећавајући њихову апопоптичку активност.

Не реметите биолошки часовник!

Зато је препорука – не реметите свој биолошки часовник, а у оквиру њега правилно распоредите своје обавезе. Уз то, као и уз пресудно присуство мотивације као главног покретача човекове активности могу се обавити сазнајне функције и постићи жељени резултати. Низ је доказа о штетном деловању разних препарата, па и о оном са фаталним ефектима, а мало је доказа о позитивним деловањима.

Нужно је напоменути да деприивација – лишање спавања много пре и много више него лишавање хране доводи најпре до тешких психичких проблема, а на крају и до фаталног исхода. Човек може да остане значајно дуже без хране него без сна. Примарно сан служи и да се мозак одмори и опорави. Што је особа млађа дужина спавања је већа јер поспешује и сазревање мозга. Показано је да особе које су из неких разлога у младости често реметиле спавање имају и поремећаје интелектуалних функција. Код старијих особа спавање у континуитету је скраћено, али у току дана више пута поновљени сан у краћем временском периоду збирно се своди поново на нормалних 6 до 8 сати, колико је потребно да се мозак и читав организам опораве и одморе.

На крају, уз биолошки потенцијал, који обухвата често и посебну надареност за неку активност, поштовање биолошког часовника, правовремено усклађивање радних обавеза и расположивог времена, уствари, усклађивање амбиције са кондицијом, уз мотивацију најчешће су, по систему награде и казне, кључ добрих резултата.

Све друго, фармако средства и разни стимулативни напици који су и раније били у тренду, били забрањивани и дозвољавани, а данас су посебно у тренду и масовно се користе, ремети унутрашњу средину организма може да резултује чак тренутно и честим нежељеним ефектима било по психу или читаво тело.

И на крају, с разлогом, навешћемо само савет једног програмера: „Пуно парадајза преливеног маслиновим уљем, па да видиш шта је концентрација и меморија”.

Преузето из магазина „Вива“