Сваки пут када хришћанин осењује себе крсним знамењем, он се клања спасоносним мукама Господњим и призива силу крста, која је сила крсне смрти нашег Христа. Говорећи: Крсте Христов, спаси нас силом својом“, ми призивамо силу крсне жртве Господње. Дакле, крст има велику силу.

- Старче, ја стално носим крст којим си ме благословио. Овај крст ми помаже у тешкоћама.

- Знате, крстови сваког од нас су исти крстови. Они су као мали крстови које носимо око врата и који нас штите у животу. Шта мислите, носимо ли неке велике крстове? Само је Крст Христов био веома тежак, јер Христос из љубави према нама – људима – није хтео да употреби Своју божанску силу за Себе.

А после Распећа, Он је узео, узима и узимаће на Себе тежину крстова сваког човека и Својом божанском помоћи и Својом слатком утехом ослобађа нас од бола искушења.

Благи Бог свакоме даје крст према његовој снази.

Бог даје човеку крст не да би страдао, него да би се човек са крста уздигао на Небо.

На крају крајева, крст је у суштини лествица ка Небу.