Не чините угађање лењивом телу на молитви – не журите: тело, досадно и оптерећено светим подвигом, радије жури ка крају, да би се успокојило или побринуло за телесне, светске послове.

Избегавајте удовољавање телу на сваки могући начин и поступајте строго према њему зарад Царства Божијег.

Не покоравајте се лењивој, лукавој и грешној плоти: оно је спремно да заувек почива и кроз привремени мир и задовољство уведе нас у смрт вечну. „У зноју лица свога, речено је, јешћеш хлеб“ (Пост. 3,19).

Једна од најјачих превара ђаволских јесте раслабљавање лењошћу срца, а са њом и свих сила духовних и телесних; Вера, нада и љубав пресушују у твом срцу, постајеш неверан, унио, неосетљив према Богу и људима, обљутавела со.

Непрестано треба ослушкивати своје срце, изгонити из њега мрак лењости и окамењене безосећајности, пазити да оно увек гори вером и љубављу према Богу и ближњем и да је спремно на сваки труд и самопожртвовање у славу Божију и за спасење ближњег. „не будите немарни у ревности, будите врли у духу, служите Господу"  (Рим.12,11).

Са лењошћу и окамењеношћу срца, људи се понекад, из малодушности и нестрпљења, фамилијаришу са Богом и дозвољавају себи разне необичности у свом гласу и покрету, које означавају нестрпљење, незадовољство, роптање, па чак и дрскост према Богу. На сваки могући начин чувајте се овога и победите своју лењост. Морамо победити непријатеља и наше страсти.