"Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи"

(Мт. 4,10)

Када се отворе „књиге“, ​​свима ће бити јасно да су корени свих порока у људској души. Ево пијанице, блудника – кад је тело умрло, неко ће помислити да је умро и грех. Не, било је склоности у души, а грех је био сладак души. Ако се није покајала за тај грех, није га се ослободила, доћи ће на Страшни суд са истом жељом за сладошћу греха и никада неће задовољити своју жељу. У њему ће бити патња мржње и злобе. То је паклено стање.

 „Геена огњена“ је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен немоћи и злобе, а „онде ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт. 8,12) немоћне злобе.