Јапанци помажу рестаурацију фресака у цркви Вазнесења

У цркви у Великом Крчимиру код Гаџиног Хана, споменику културе, чува се и потпис патријарха српског Арсенија Четвртог Шакабенте, из времена Друге сеобе Срба

 Јединствена Црква Вазнесења Господњег у Великом Крчимиру, у општини Гаџин Хан, није превише позната, али је значајан споменик културе од посебне важности. У овом православном храму сада се рестаурира изузетно вредно фрескосликарство из далеке 1629. године. У цркви су добро сачувани живописни олтарски простор и наос, а упечатљива je I западна фасада. На том делу цркве је и композиција Лоза Јесејева, на којој је у сачуван изузетан детаљ какав се ретко где може пронаћи – угребани потпис патријарха српског Арсенија Четвртог Шакабенте, који је овим крајевима прошао током Друге сеобе Срба 1740. године.

На очувању ликарског блага у Великом Крчимиру , ради се од 2004. године када је започета заштита и рестаурација фресака. На захтев Завода за заштиту споменика културе из Ниша, Републички завод је обавио истраживања, на основу којих је сачињен Пројекат конзервације и рестаурације зидног сликарства и иконостаса. Наредне године нишки завод је, уз финансијe добијенe од Министарства културе Србије, обавио само превентивну заштиту најугроженијих делова.

Четири године касније, захваљујући јапанској донацији коју је обезбедио сликар-рестауратор Драган Станојевић, родом из суседног села Личја,  у Заплању личним контактима са професорима уметности из Јапана Сузукијем Мичитаком и Масаком Кидом, почела је конзервација. Сузуки Мичитака студирао је и дипломирао историју уметности на Београдском универзитету, а од повратка у Јапан више пута је помогао очувању српске баштине обезбедивши донације. Овај јапански професор и уметник крстио се у Хиландару и добио крштено име Сава.

Донација из 2009. године омогућила је све конзерваторске радове, али не и рестаурацију Цркве Вазнесења Господњег у Великом Крчимиру, али је упорност Драгана Станојевића ипак уродила плодом:

– Дуго покушавамо да обезбедимо неопходна средстава за наставак радова на фрескама како би оне биле представљене стручној јавности, посетиоцима и верницима. И успели смо ове године, уз помоћ историчарке уметности Сачија Шимаде из Јапана, да кренемо у остварење циља. Одмах пошто је током прошле године у сарадњи са госпођом Шимада реализован пројекат конзервације и рестаурације фресака из 13. века у капели краља Драгутина у манастиру Ђурђеви ступови, започети су радови на рестаурацији фресака и овде у Великом Крчимиру. Донација из Јапана, за коју смо аплицирали госпођа Шимада и ја, стигла је од Сумито фондације захваљујући подршци професора Сузукија Мичитаке и српских академика Гојка Суботића и Миодрага Бате Марковића – испричао је за „Политику” Драган Станојевић.

Како нам је речено Сумито фондација помогла је радове у Великом Крчимиру са преко три милиона динара, а пројекат се реализује уз благослов епископа нишког  Арсенија и свештенства Заплањске парохије и подршку Завода за заштиту споменика културе Ниш, председника општине Гаџин Хан Миливоја Филиповића. Руководилац радова, који треба да буду завршени до средине наредног октобра, управо је Драган Станојевић из Атељеа за конзервацију и рестаурацију РЕСКОН из Београда, иначе раније дугогодишњи рестауратор-саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

–Лично ми је била жеља да, пошто сам родом одавде, а у прошлости сам радио на далеко значајнијим објектима попут Пећке патријаршије, Богородице Љевишке, Сопоћана, Прохора Пчињског и другим, да свој траг оставим и у завичају. Сликарство у Вазнесењској цркви у Великом Крчимиру веома је интересантно и осим што је реч о раду доброг сликара, очувано је чак на површини од око 90 квадратних метара – рекао нам је Станојевић.

Извор: "Политика"