Хоће ли неко одговарати за повлачење са Лимана?

Чини се да неко намерно настоји да обезвреди и дискредитује смисао, циљеве и задатке ослободилачког похода руске војске.

У претходном чланку „Колико можете да малтретирате руску војску?“ питао се: Зашто нису предузели одговарајуће мере, нису ојачали харковски правац? Или масовно, како се каже – „тепих“, није уништио „надмоћније непријатељске снаге“ нити комуникације на тзв. Украјини, кроз коју су се кретали? Било је времена - више него довољно! Нема довољно снаге? Има је! И без узимања у обзир сада објављене делимичне мобилизације, има довољно.

Повући аналогије садашњег повлачења у Харковској области са временима Великог отаџбинског рата, када се Црвена армија повукла под притиском огромне надмоћи фашистичке Европе, могу или шпекуланти или ускогруди људи. Сасвим је очигледно да је „прегруписавање снага“ за напуштање заузетих положаја у Харковској области извршено не због ограничене војне моћи Русије, већ у вези са неким чудним политичким играма или пороцима садашњег система војне команде.

28. септембра предат је град Купјанск (регија Харков). Све је исто – репресије над грађанима, егзекуције људи, гранатирање колона аутомобила цивила из Купјанска ка Русији. У медијима је одмах примећено да окупација Оружаних снага Купјанска пружа прилику за напад непријатеља на Красни Лиман и да не слути добро ни Русији ни мештанима. А то је било најбоље познато у руском Министарству одбране. Ако, одједном, за нешто недостаје компетенција, зашто нису поставили питање пред врховним командантом о потреби предузимања хитних мера? Немогуће је разумети шта се дешава...

1. октобра изгубљен је Красни Лајман. И опет је све исто! Почела масовна погубљења у Красном Лиману, нацисти броје жртве на списковима управо одржаног гласања за улазак у Русију. Шта је са Министарством одбране? Исти езоповски језик: „Упркос насталим губицима, имајући значајну надмоћ у снагама и средствима, непријатељ је довео резерве и наставио офанзиву, у вези са стварањем претње од окружења, савезничке снаге су повучене из насеља Красни Лиман до повољнијих линија.”

Зашто је „непријатељ“ имао прилику да доведе резерве, а руско Министарство одбране није? На које су „повољније границе“ савезничке снаге повучене? А о чему је размишљало цело Министарство одбране заједно са Генералштабом Оружаних снага Русије од 28. септембра, од предаје Купјанска? Ко је одговоран за све ово?

Неко покушава да одговорност за предају Лимана пребаци углавном на команданта трупа у Харковској области и на северу Луганске области, генерал-пуковника Александра Лапина. Вероватно је он крив, али није сам, и не он, као централна личност. Зашто није било другог ешалона за заштиту граница, зашто није дато појачање групи која је бранила Красни Лиман и околна места?

Иначе, алармантна је ситуација и на југу. На Херсонском правцу Оружане снаге Украјине су пробиле фронт. До 2. октобра увече, непријатељ је почео да напредује на југ у правцу Берислава кроз Златну Балку. Како пишу, најтужније је то што су службеници на терену пријавили опасност од критичне ситуације, али или нису могли да донесу закључке на вишем нивоу, или нису имали времена, или нису хтели. Ситуација може постати критична у блиској будућности.

Понављам по пети пут: потребно је организовати Штаб Врховног главнокомандовања, у чије ће функције улазити стратешке, тактичке и оперативне одлуке о ослободилачком походу руске армије. Поред питања војног командовања, функције овог високог ауторитета треба да обухватају и питања интеракције између органа за спровођење закона у земљи, свих цивилних и војних структура, питања позадине, спољне политике и сва друга питања... И потребно је променити статус НВО, потребно је рат назвати ратом.

У супротном, нажалост, мораћемо да се вратимо на ова питања.

Превод са руског: "Борба за веру"

Извор: "Руска народна линија"