Дакле, треба носити крст понижења да би се смирио, крст немоћи и људске равнодушности – да би осетио милост и опроштај Божији и заволео Христа до жеље да идемо за Њим;

крст самовоље – да би се добровољно препустио благој вољи Господњој, крст разочарења у световном животу – да би оживео за Господа, крст сопствене грешности и нечистоте – да би се истински покајао и одлучио да победиш грешност у себи сузном молитвом Христу и Богородици, крсту заточеништва од злог духа – да би ожеднели благодати Божије и, искусивши непроменљивост сваке речи јеванђелске, да би схватио учење Христово, крст борбе, страдања, трпљења и искушења – да би постао свестан хришћанин, праведник, способан за подвиге и користан учитељ другима.

Иначе, немогуће је схватити истину, стећи духовни вид, бити на путу Христовом, спознати истину Божију, веровати у будући живот и, што је најважније, разумети безграничну, несравњиву, дарујућу и животворну љубав Божију и бити надахнут познањем истине до решености да одговорите Христу: „Идем за Тобом, Милостиви Господе, хоћу да се спасем!“