Старица Гаврилија (Папајани), Манастир Светих Анђела на острву Лерос (+ 28. март 1992.г):

„Када узмемо бројаницу и сетимо се оних за које желимо да се молимо, наш покретач је љубав.

 „Боже мој, ти знаш колико волим овог човека. Ова љубав није моја, јер си ти извор љубави. И ја црпим из тог Извора, и овог човека Теби поверавам. И молим Те: дај му просветљење, даруј му веру, даруј му све своје богате благодати. Падам пред ноге Твоје с љубављу и молим Ти се за таквог или такву или такве, итд.”

И мисаоно приносиш ова лица стопалима Христовим, као да су они сами овде, заједно са тобом, и клече пред Њим.

Као што показује дугогодишње искуство, Бог таквом молитвом чини многа чуда. Јер Бог жели да будемо сарадници са Њим. Колико год да смо мали. Јер ми смо Његова створења, и Он делује кроз та створења...

Волети некога свим срцем значи молити се за њега. Таква молитва чини човека причасником Раја и овде на земљи.

Једном, када сам већ схватио да је молитва све, видео сам на путу двоје деце која су се свађала до крви. Нисам ишао да их раздвајам, као што бих то чинио раније, него сам се свим срцем молио за њих.

Одвративши се од њих, повиках Богу: Господе, стави мир свој међу њих. А када сам се поново окренуо у њиховом правцу, видео сам да су се помирили и почели да се весело играју. Био је то Божји одговор на молитву.

Знајте и запамтите ово. Душевни мир и смиреност, као и начин на који живимо, показују колико верујемо у Бога. Дешава се да нам неко држи најбоље беседе. Али ако видимо да је узнемирен, огорчен и да сам не може да нађе мира, онда нећемо моћи да верујемо његовим речима.“