„Постоји хајдучија епископа… они су завели неке нове праксе идући у сусрет Ватикану“

Протојереј-ставрофор др Жарко Гавриловић

Увод „Борбе за веру“

Драга браћо и сестре, поштовани посетиоци,

Интервју блаженопочившег оца Жарка Гавриловића, великог ревнитеља вере и сарадника „Борбе за веру“, који је пред вама, дао је 2008. године. У њему је говорио не само као двоструки доктор (теологије и филозофије), човек – академска реткост у српском народу, већ и као народни свештеник, носилац и сведок светосавског предања.  Препоручујемо вам да прочитате овај интервју, јер је у њему – на једноставан начин – дата генеза увођења новотарија у СПЦ и прецизно су мапирани јеретици – актери кварења вере и раскољавања Српске Цркве. После читања овог интервјуа, знаћете тачно шта се данас у нашој Цркви догађа и против чега се - од оснивања овог сајта - боримо...

+ + +

 Ми сви треба да будемо као једни, један глас, треба да постоји јединство у цркви између епископа и свештеника, али јединство у вери, јединство у светоотачком предању онако како су нам предали. А не јединство у ћутању, не јединство у богаћењу, у некој слепој покорности где се одриче човек свести и савести”-

Хајдучија у Српској православној цркви

Када је Сабор СПЦ донео одлуку о свештенослужењу “по старом”, поједине владике и поједини јереји наставили су да служе као новотари, то је погрешно јер: у Уставу СПЦ стоји да је Сабор највећа црквенозаконодавна власт (чл.57); да су одлуке Сабора извршне (чл. 64); да је епископ дужан да одлуке Сабора извршава (чл. 118 т. 21); у заклетви архијереј обећава да ће следити и свагда (значи: без изузетка!) се повиновати Сабору; у заклетви свештеничкој стоји да он неће умовати другачије него како учи света Црква; Сабор је рекао да се вековни богослужбени поредак има поштовати (акт бр. 80/07); Синод је отправио свој акт 891/07; епископ је “морао” да обавести јереје о одлуци Сабора (акт Е 1077/07) а јереји све верне прочитавши Одлуку на Светој Литургији. Службеник је јасан и гласан. Типик такође. Није тешко погледати у Одговарања на Литургији Светог Јована Златоустог.

Према овоме и неупућени у вери закључиће да владике: Јован шумадијски, Иринеј бачки, Хризостом жички и Игњатије браничевски, не поштују Одлуку Светог архијерејског Сабора. Јован шумадијски је укинуо акт о његовим “новотаријама” у богослужењу, што значи да се повиновао одлуци СА Сабора. Дакле, пошто се јавно мњење успротивило “његовом деспотизму и апсолутизму”, Епископат није имао избора него да се повинује, притиску јавности. Дакле, дискредитација у јавности има утицаја на структуру Епископата, а то је веома важно и веома позитивно.

У последње време учестали су чланци у новинама и прилози на радију и телевизији, у новинама на интернету, о прогону и премештају, односно “склањању непослушних владици” свештеника у жичкој, али и осталим епархијама…

Ради правог сагледавања стања у цркви и међу свештеницима и монасима, ради праве истине, писали смо у прошлом броју Ужичке недеље, у тексту “Ново православље”. Сведоци смо да се догађа тихи бунт међу верницима, говори се о новотаријама у свештенослужењу, да је у медијима објављено доста чланака о прогону свештеника који не признају новине, већ се понашају по вери која проповеда поштовање одлука Сабора СПЦ.

Због свега овога, ради појашњења данашње слике Цркве и пастира Божијих у Србији, на бројна питања за читаоце Ужичке недеље говори протојереј, крстоносац по животу, др Жарко Гавриловић.

СВЕТОСАВЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКОЈ ОПАСНОСТИ

УН:Сведоци смо да се у последње време догађа тихи бунт верника због “новотарија” у свештенослужењу, о тој произвољности, што је у супротности са одлукама Сабора СПЦ, тихог прогона верника, кажите нашим читаоцима шта се догађа?

-Канони, учење Светих отаца, међу њима и Литургије које су написали Св. Јован Златоусти, Василије Велики и Григорије Двојеслов, затим Типици манастира - обавезују све свештенослужитеље, како епископе тако и свештенике, да служе једнобразно, онако како је написано, онај који не служи тако - бива свргнут. Има десетак година како се установила нека пракса од стране грко-католика и ватиканског другог Концила, која уводи новотарије у служење Свете Литургије код нас. Жалосно је да епископи који су по 30, 40 година или читав свој век служили Литургију тако, како се она служила вековима, у пркос својој заклетви, у којој су се заклели да неће мењати, да ће бити послушни Цркви, Канонима и Типику, једнобразности богослужења, они су завели неке нове праксе идући у сусрет Ватикану. Који је обезбожио, тако рећи, своју Литургију и свео је на рационални доживљај, тако да укида сваку мистичност. Код нас се отварају сада царске двери, негде се жели да се иконостас укине и склони, да се иконе склоне из олтара, да се свештеник за време молитве окреће ка верницима, а не да буде посредник између верника и Бога, да буде окренут ка истоку. На истоку је и наша највећа светиња Јерусалим, где се Господ родио у околини и у Јерусалиму проповедао.

Дакле, поједине владике су узели себи право, да мимо одлуке и противно одлуци Сабора, који је донео одлуку да се богослужење има служити на вековно утврђени начин, почели да уводе новине. Тако да је један написао и распис како треба да се служи Литургија, он то није имао право. Нема право било какав распис да напише ни Сабор наш, осим Сабор свих помесних цркава да донесе такву одлуку, јер Литургија и остала богослужења су једнака у свим православним црквама.

УН:Ви сте до сада одржали низ предавања са темом очувања Светосавља. Да ли је Светосавље у опасности? Да ли се то догађа да свештеници не чувају Свето предање и богослужбени поредак?

-Јесте, у великој опасности. Како од агресивног екуменизма невладиних организација, тако и од Ватикана, који жели да се створи унија и да ми признамо папу као врховног господара, без обзира што је он јеретик и што је завео многе јереси. Дакле, Светосавље је у опасности и због тога што многи наши епископи иду у Рим, преговарају са папом. Сад су закључили и неку врсту уније у Италији.

УН:Да ли говорите о Равенском документу? Појасните нам то јер се у народу говори да је то документ по коме смо се “ујединили са католицима и признали папу као врховног црквеног поглавара уместо Патријарха”?

-Јесте, говорим о том документу који је потписан у Равени, прошле године у октобру месецу, у 74 тачке. Руси су тај скуп напустили, осетили су замку и напустили. Откуд су послати они, “вечити сарадници екуменизма” Иринеј Буловић и Игњатије Мидић…

У октобру, у италијанском граду Равени, комисија за дијалог између православних и римокатолика усвојила документ, тзв. „Равенску декларацију“, у којој се први пут ставља до знања да је нека врста примата (не само части, него и власти), у „уједињеној Цркви“ могућа. Руска делегација, због сукоба с цариградском концепцијом свеправославног јединства (као општења с „васељенским троном“) напустила скуп. Међу потписницима „Равенске декларације“ епископи Иринеј (Буловић) и Игњатије (Мидић).

 Равена 2007. године

__________________________

УН:Одакле су послати они, ко има право да пошаље свештеника и кога он тамо представља?

-Нико нема право. Нема ни Сабор право, јер то је питање ван оквира помесне цркве. Не може се преговарати са папом. То је почео Вартоломеј Васељенски патријарх, али и он сам, изузетно, и наишао је на велику, жестоку критику. Према томе, са папом, док се не покаје, док се не врати у православље, док не признаје наше догмате, док се не одрекне непогрешивости своје, папског примата итд., за примат може и да буде дискутабилно, кад се он одрекне других јереси као што је филиокве итд., служења на бесквасном хлебу, кад се дакле, одрекне јереси и да се покаје за клање које је извршио православних, нарочито Срба у Другом светском рату, затим Грка за време крсташких ратова итд., онда би могло да се покајаном човеку верује и да се договоре сви епископи на једном свеопштем екуменском Сабору, кад кажем екуменском то значи Васељенском католичком, да се договоре о измирењу и помирењу цркава.

ХРИСТОВ ВОЈНИК КРОЗ ВРЕМЕ

УН: Томе је траг далеко у прошлости, тим различитостима и жељи Ватикана да има примат?

-Због тога је и избио сукоб 1054. године и раскол, када је папски делегат бацио проклетство на целу источну православну цркву и то оставио у олтару Свете Софије. Видите, апостоли Христови, а међу њима Свети Петар и Павле основали су хришћанску заједницу у Риму. Апостол Павле каже: ја од Јерусалима до [паније напуних све Јеванђељем. Апостоли Петар и Павле основали су многе цркве, а међу њима и цркву у Риму. На основу тога што су апостоли Петар и Павле страдали мученичком смрћу у Риму папа тражи право првенства, а Римљане би требало казнити за убијање и мучење првоврховних апостола. Дакле, Римљани су гонили цркву Божију читава три века скоро, па је онда цар Константин 313. године донео Милански едикт којим је све вере изједначио, међу њима и хришћане, тако да је престало гоњење хришћана, онда је почело бујање хришћана и христијанизирање свих народа. Само, римски папа је узео себи право преседавања - примус интер парес, да преседава седницама у то време, јер је то до Константина Великог било седиште, област римског управљања, римске колонијалне власти, ако би се тако могло да каже: и Јерусалим и Јудеја. Према томе, то преседавање није исто што и касније што је донет примат о непогрешивости римског папе и да је он видљиви намесник Христов на земљи. То значи да је он тиме себе створио човекобогом, за разлику од Богочовека на кога ми сви треба да се угледамо и да будемо Богољуди.

УН:Свети Владика Николај издвајао је српску православну цркву од руске и грчке, стављајући је, како у својој књизи “Изнад истока и запада” каже: да се сада под утицајем владика Литургија реформише да личи на грчку или католичку. Какав је ваш став поводом различитости Литургије у [умадији, Бачкој, Браничеву, Срему, епархији жичкој, а сви су увели неке новине? ^ак је владика шумадијски Јован донео обавештење да се може служити и овако и онако. Да ли Црква сме да дозволи себи произвољност?

-То је Хризостом после и рекао, кад је прикљештен побуном народа. Дакле, сви наши светитељи, укључујући Светог Саву, сви од тада до скора, до пре десетак година, служили су Литургију тако, међу њима и Свети Николај Велимировић и Отац Јустин. Иако новотарци говоре да су отац Јустин и Свети Владика Николај били заговорници новотарија - што је лаж. Тако, да и намесник у Пожеги Дмитар Луковић, говори да су они били ти који су тражили да се служи та Литургија, он је казао да се та Литургија служи и на Светој гори и у Јеруслиму - што је лаж, опет. Може ли свештеник, може ли епископ да се служи лажима, а да остане Христов војник? Не може. ^им лаже, зна се шта је речено у Светом јеванђељу по Јовану: вама је отац ђаво и жеље оца вашега хоћете да чините; он беше човекоубица, од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; он је лажа и отац лажи. (Јн. 8,44).

УН:Знамо да је истина само једна, а да ли смо ми то негде скренули, ви сте рекли екуменизам је…

-То је јерес и свејерес, како је отац Јустин рекао. Пошто се протестантизам одвојио од римокатоличке цркве онда је основао сијасет вероисповести. Тако да имамо негде око 30.000 протестантских секти, њима је сад у циљу да се уједине. И зашто би ми давали нашу духовност, нашу чистоту, наше оригинално ортодоксно учење, ортопраксију и ортодоксију, зашто би смо мешали са неким јесресима тамо? А ви знате, кад се стави вода у млеко онда настаје бућкуриш.

УН:Хоће ли то права вера, не дај Боже, да скрене и поклони се папи, како многе владике (Јефрем бањалучки, Григорије канадски и Никанор банатски) упозоравају?

-Неће. Остаће нешто барем за семе. Створиће се раскол неслућених размера. Нама није потребно то у ситуацији кад нас сви нападају, кад нам одузимају Косово, кад желе да одузму Војводину и Санџак. А и у овоме је њихова истурена рука - јер постоје плаћеници и у Цркви и у држави који раде на разбијању српства. Дакле, остаће епископа који, у случају да превагну новотарци, они ће остати у целини и они ће бити та права црква, а ови ће бити јеретици.

УН:Говорите на трибинама у градовима по целој Србији, реците нам да ли српски народ има снаге да се у овом преломном тренутку, кад скоро ништа не функционише, да се одупре поништавању суштине српског богословља?

-Ја сам задивљен отпором народа, ја нисам веровао да има такве снаге у народу. Исто сам тако био потиштен због брода српске цркве који плута сада и брода државе Србије која плута и не зна да нађе своје место. Све је ово требало много раније решавати. Наши епископи не смеју да помену секташе, наши епископи не смеју да помену предности православља, а желе да исповедају Христа. Напротив, они су постали као неки римски прелати и моћници, живе луксузно, возе се у мицубишијима, да не кажем да живе и порочно, част изузецима. Има изузетака хвала Богу, мислим да Бог и молитве Светог Саве неће дозволити да заблуде сви епископи, јер би се у том случају народ одвојио и од свештеника и од епископа који заводе папизам у Србији. 

ИСТИНА ЈЕ ЈЕДНА

УН:Да ли је истина то што се може сазнати у медијима о свештеницима и јеромонасима који трпе “због јаке вере”, трпе прогон због тога што су одбили да “служе по новом”: отац Венијамин из Преображења, Саве из Студенице, Горан Јанковић из Драгачева, Видоје Симић из Ужица, Драган Никитовић и Мирољуб Јовановић из Светог Вазнесења у Чачку, вероучитељ Владимир Димитријевић из Чачка, монахиње Текла и Текла из Тројице и Февронија из Благовештења, па свештеник Томислав \окић из Бајине Баште…

-Све је то истина, неоспорно је. Часне свештенике владика жички прогони, околина његова која је лицемерна, која га вуче у амбис, која га одваја од народа, епископ треба да мири, свештенослужитељ треба да мири своје вернике а не да завађа, дакле та лицемерна околина чини тако да даје њима подршку и вуче их у амбис секташења и завађања народа. Данас кад нам је слога најпотребнија у цркви и у држави, према томе, страдали су много. Сад ја вам не могу казати какав је мој удео у томе да се неке ствари исправе, јер није време још за то, и страдају сви они који тако здраво православно мисле. Ја сам упутио и писмо Синоду и казао да су они обавезни да непослушне архијереје позову на одговорност, а у сваком случају да обнове одлуку Сабора да се има богослужење целокупно вршити јединствено и једнобразно.

Наставиће се...