УН: На трибини у Смедереву придружио вам се и отац Симеон из Рукумије?

(све о овој трибини, која је била "атомска бомба" против новотарија и екуменизма у време оно - објавићемо сутра, ако Бог да, као посебан прилог - нап. "Борба за веру")

-Отац Симеон је исто тако правоверан, у том смислу да служи Господу даноноћно, на вековни начин како се служило, како и треба служити. Он се тек у Смедереву придружио мени, јер ја не могу због својих година, због своје болести, ја сам скоро по други пут оперисан, не могу да издржим такав терет. Осим тога, то уноси немир у моју душу јер све су то велики стресови, а ја сам иначе дијабетичар.

Хвала Богу те се и он придружио и мислим да како време буде одмицало да ће се поједини свештеници у којима проради савест и хришћанска љубав, Христова љубав према истини, јер је Господ Христос пут истине и живот, да ће се и они прикључивати овој мањини. Да ће смоћи снаге да се одупру насиљу епископа, никада страховлада толика није владала у српском народу и то је доказ да баш ти и такви епископи који прете свештеницима, кажњавају их, понашају се као римски папа. Ретко кога епископа имате нормалног, пате од високоумља, од гордости, као да су они, и како говоре да им треба бити послушан, као Христу. У реду послушан ономе ко је послушан Христу и цркви својој. Али не можемо бити послушни онима који не поштују своју цркву, не поштују одлуке, ни своју заклетву, и онима који служе на известан начин ђаволу.

УН:Када сам за Ужичку недељу радила тему Божић и прослава празника Христовог рођења у Ужицу, радила сам разговор са крстоносцем Хаxи Слободаном Николићем јер је у пензији. Када сам затражила било какву информацију од свештеника, па од октобра прошле године, рекли су ми овако: Наш владика (Хризостом жички) забранио нам је да дајемо било какве информације и изјаве медијима. Зашто забрана?

-Па ето, самим тим што он може да забрани да се исповеда вера, то доказује, па ко ће да научи вернике. Није да неће, не сме - јер му је владика забранио. А зашто да му забрани владика, зар је Свети Сава тражио благослов очев да иде у манастир? Зар Свети апостоли нису послати од стране Господа Христа, да иду и да проповедају свима Јеванђеље? Зар ми полажући заклетву ми свештеници не полажемо заклетву да проповедамо Христово време и зло време? У време кад се множе секте, кривоверје и празноверје, а то зато што свештеници неће, не смеју да проповедају народу у сокаку, у фабрици, на улици, на тргу… Као што је Свети Апостол Павле проповедао у Атини, требају свештеници да проповедају овом јадном народу кога су атеисти или комунисти завели за Голеш планину, искасапили, и још завадили између четника и партизана и још увек се води рат у српском народу. Тихи рат. Још увек, наша нова власт није се дистанцирала од комуниста, нити је вратила одузету, на поштен начин зарађену имовину. Нити је рехабилитовала оне које су осудили, намучили и убили у најгрознијим мукама. Према томе, ја хоћу да кажем, да греше они свештеници који чекају миг од владике да се накашљу, да се са тиме уводи поклонство и лицемерство које је Господ осудио. Ми сви треба да будемо као једни, један глас, треба да постоји јединство у цркви између епископа и свештеника, али јединство у вери, јединство у светоотачком предању онако како су нам предали. А не јединство у ћутању, не јединство у богаћењу, у некој слепој покорности где се одриче човек свести и савести.

УН:Из историје цркве видимо, о питањима догмата цркве и променама у богослужењу искључиво се бавили Сабори. Значи ли то да нико својевољно не сме да унесе промену, а иако би хтео морао би у оквиру Васељенског Сабора да предложи па да се о томе расправља?

-Да, баш тако. Доказ тога јесте и одлука Сабора наше цркве на прошлогодишњем заседању у мају месецу. Али, постоји хајдучија епископа који су се одметнули од Сабора, који неће да слушају Сабор. А кога они могу да слушају ако неће Сабор, јер су се заклели да ће поштовати браћу архијереје и да ће слушати Сабор, чувати каноне и канонско јединство цркве?

ОСЛОБАЂАЊЕ ГРЕХА И КАЗНА ЗА ЈАКУ ВЕРУ

УН:Предходних неколико дана били смо у прилици да чујемо и читамо опречна мишљења уважених великодостојника СПЦ, владика Амфилохија и Артемија. Народ је збуњен, појасните нашим читаоцима шта се догађа у Сабору и Синоду, ко је где ту, ко говори по вери?

-Владика Артемије служи се канонским јединством, и служи ортодоксији и ортопраксији, и једини је остао као “јустиновац” исправан. Владика Амфилохије, митрополит Амфилохије и владика Атанасије су натерали владику Артемија пре две године, тако рећи на плач, тражили су његову оставку, па су хтели да га смене и у Политици је објављено да је он смењен због тога што је он тужио четири силе НАТО које су бомбардовале Србију и тужио је оне који су порушили богомоље од 14. до 17. августа на Косову, и тражио је он, да се средства која су намењена за обнову тих манастира, иду преко надлежног епископа што јесте устројство цркве. Међутим, не знам зашто су ови били другог мишљења, некакнонског, Амфилохије и Атанасије, па су духовно чедо владике Артемија, владику Теодосија истурили против владике Артемија, затим донели су меморандум о добрим намерама који су потписали извесни архијереји у цркви да [иптарима дају новац и одобрење за обнову, да поправе оно што су порушили, чиме су учинили велико сагрешење и тај је меморандум после поништен, а да нико од потписника није кажњен. И не само тај меморандум, него постоје потписи у Шамбезију од наших епископа који су поништени, постоји потпис за дејтонску визу, како то ја кажем, Слободана Милошевића од стране патријарха Иринеја Буловића, који су поништени, а да нико од њих није поднео моралне консеквенце.

УН:Да ли постоји Црквени суд?

-Постоји ал’ не функционише. Кад је требало да ставе Пахомија на Црквени суд он је казао: ако то учините ја ћу проговорити, а ако ја проговорим тешко свима вама.

УН:Поводом тога, да ли је истина што се причало и писало о сумњивим образовним и моралним квалитетима неких свештеника, чак и владика?

-Апсолутно има истине ту. Ја сам дао три интервјуа за владику врањског, где сам тврдио да је то истина. Он је рашчинио једног свештеника који је говорио истину и ја мислим да он неће славно проћи, где је на крају крајева политика неколико пута покушала да дошапне цркви и верницима да заврше део посла, да се стави под Црквени суд. Међутим, имају други много путера на глави, јер ако Пахомије проговори, онда неће бити добро ни онима који га штите и бране, који су своју надлежност, дакле, суђење пред Црквеним судом пренели на државни суд и тражили преко државних органа, да не кажем којих, да ослободе владику Пахомија. А он кад је ослобођен, изашао је из суда сав радостан, озарен, као да је цео свет његов, уместо да погне главу, да се постиди и да се покаје за грех који чини - док времена има. Он диже главу, само што не каже: ево ме, ја сам победио, шта хоћете?

УН:Са друге стране владика забрањују рад вероучитељу и књижевнику Владимиру Димитријевићу из ^ачка, који већ 13 година учи децу веронауку и који је прошле године од Патријарха Павла добио грамату за свој квалитетан рад у вери. Да ли сте се у ^ачку видели са њим?

-Све је то тачно, ја њега знам дуги низ година, пратим његов рад, он је велики научни ерудита. По мом мишљењу мало је обазривији него што би требало. Он је неко ко зна добро веру, доста је урадио на враћању теоријског православља у књиге, да би се оно из књига вратило и у праксу. Њега је владика казнио тиме што га је сменио са вероучитељске дужности, баш зато што је писао о тим темама које он не жели да види. Он је човек који има четворо деце и који је квалификован, пошто је он чедо духовно владике Данила Крстића, он је зато дисквалификован и одбачен, а други многи који не знају своју веру, који не преносе ништа о вери, него причају, ћаскају приче, бабске приче, или предају веронауку по књигама и назорима јеретика Игњатија Мидића, који не може да разуме ни 5% вероучитеља, они остају да трују нашу децу у најгорим причама о незналицама који предају веронауку. Према томе, то је двострука неправда, да се они који су поштени, часни и стручни, кажњавају и лишавају вероучења деце, ове који имају децу и разумеју их, од стране оних који не знају ни шта су деца и шта их брига за туђу децу, али како немају обзира ни према цркви и вери ја то не знам, него гледају само на своје достојанство, дакле, на слепу послушност иако она није на висини задатка који свештенослужитељ треба да обавља. Дакле, тако се кажњавају прави, тако сам и ја дуго времена кажњаван и протериван, али моја је вера била јака и мене је Бог увек штитио и ја сам остао непоколебљив до дана данашњег, и дај Боже да завршим свој животни век пре него што унијате у нашој цркви превагну, јер сигурно ће у мени имати љутог противника.

УН:Да ли је истина и да су из Просветног савета факултета избачени професори који имају докторате, а убачени неки други?

-Јесте, тачно је то, на нашем факултету један је одржао предавање у октобру месецу, као уводно предавање догматици, где је рекао треба се одрећи канона, учења светих отаца, учења Господа Исуса Христа и окренути се новом тумачењу теологије, Зизјуласа итд. Тај јеретик, слободно смем да кажем, ставља Зизјуласа нама као пример уместо Господа Христа, зашто он не би ставио и папу као пример, а знамо како су папе живеле… ^аст изузецима, овом новом римском папи, који мало одудара у својој духовности од других.

ЛОВ У МУТНОМ - БОРБА ЗА МЕСТО ПАТРИЈАРХА

УН: Свесно су, ако могу да приметим из нашег разговора, свештеници прећутали верницима одлуку Сабора СПЦ о свештенослужењу по “старом” док се другачије не одлучи. Оно што је неоспорно је да су били дужни да ту одлуку верницима у храму прочитају после Литургије.

-Јесте, неће да кажу истину, јер ако кажу истину не могу да раде тако, да лове у мутном. Свесно су прећутали.

УН: Зашто се тек сада говори о томе?

-Па, делегације и делегације наших епископа ишли су у Рим, нити се зна ко их је слао, нити се зна коме су они подносили рачуне. Они нису могли да иду тако, а ако су већ ишли неко је требао да их позове на одговорност. А ми смо имали млаког патријарха, кога су они изабрали само зато да могу да раде шта хоће. И тако је наш брод цркве почео да лута између Истока и Запада, не знајући своје опредељење, не знајући да је Господ Исус Христос основао цркву своју којој ни врата адова неће одолети

УН:Шта је решење за вернике који не желе да буду послушни непослушном владики?

-Да одбију послушност - не само владици, него и свештенику.

УН:Да оду из цркве?

-Не. Да уђу у цркву и да певају. То није црква свештеника и епископа, то је народна црква. Нису они зидали цркву, они су пролазни. У свакој цркви дошли су као намештеници и ако су они непослушни Христу и цркви, онда треба и њима да се искаже непослушност: да се код њих не причешћује, да се иде у те цркве да би се одржао континуитет поседовања објеката црквених, да не би цркве такве пале у руке незаслужним свештеницима, који би их продали. Као што је случај сада у Црној Гори, да се једној неканонској цркви, коју је Ватикан основао, продају вековна имања и поседи, цркве и манастири, од стране отуђене, такозване црногорске власти на челу са Дјукановићем. Кога су лично устоличили Амфилохије и Атанасије Јевтић, јер ја знам када су говорили како је он добар хришћанин, бољи верник од Булатовића, а то није била истина, јер је он њих преварио кад је на Светог Луку, деведесетих година, дошао на поклоњење моштију. А знате како - кад загрми ђаво бежи у цркву- требао му је алиби, требало му је да се устоличи, да убаци ноге у узенгију, а после је радио како је већ радио.

УН:Као да се води борба за власт у Сабору, народ коментарише, док је патријарх још жив, ко ће бити патријарх, а нема ни неке разлике, посматрано у средствима информисања, од борбе политичких странака које се боре за власт…

-Апсолутно то је тачно. Претаче се стање из државе у цркву, из цркве у државу. Има доста епископа, част изузецима, који се боре за своју позицију у цркви, а не за позиције цркве у друштву и за правоверност и следовање Господу Христу. Ја сам, једноме који замењује сада патријарха, отишао и казао да развласти мафију у цркви, а он је мени одговорио одречно: не, ја то нећу радити. Па кажем: Господ је истерао трговце из храма, а ви нећете лопове. То значи да ви саучествујете са њима, значи да имате неку апанажу од њих. И тако је остало, то се и потврдило, смењен је само један, прота Радич Радичевић, који је владао патријархом и у име патријарха у архиепископији београдској. А ево сад постоји, и већ тиња сукоб између различитих струја, које лобирају за различите епископе.

УН:Васкршњи пост је започео, нека вам је на здравље и на спасење…

-Хвала, дај Боже и вама.

УН:Надам се да ће ово бити прилика свима да преиспитају своје ставове и да се међу верницима, који су до сада могли да имају ослонац у цркви, врати мир.

-Желео бих да препоручим свима, нашим драгим Ужичанима, јер сам и ја те горе лист, да се врате молитви и посту, и исповедању Господу, онако како су вековима наши стари исповедали и на колцу висили, и били прогањани од усташа, од балиста, Немаца… Као православци од Турака, који су морали да дају своју мушку децу у јаничаре, а женску у хареме. Да се држе своје вере, да се држе Господа Христа, јер једини Он је пут, истина и живот, једини Он може нам обезбедити Рај на небу, ако већ живимо у земаљском паклу. 

ПОЧЕТАК КРАЈА

За крај, да се сетимо на речи Светог Владике Николаја, из књиге о Светом Сави, где је међу шест народних Светиња Свети Сава ставио - народну цркву: “Народна црква означава самосталну црквену организацију, са својом централном влашћу, из народа у народу, са народним свештенством, народним језиком, и народним обичајним изразом вере. Насупрот таквој цркви стоји интернационална црква са централом изван народа, са свештенством одасвуда, са језиком туђим и са уједначеним, униформисаним, изразом своје вере. Народна црква има своје оправдање у Јеванђељу. Она је Јеванђелска и апостолска”.

Нашу Свету цркву је основао Исус Христос, а Свети Сава је учврстио и просветио наш српски народ без рата и крви, не јуче и прекјуче, већ пре 800 година… То не смемо да изгубимо.

Биљана Диковић, новинар

Ужичка недеља број 658; Март 2008