ЗА ГЕОПОЛИТИКУ ГОВОРИ ОТАЦ НИКОЛАЈ ИГУМАН МАНАСТИРА ЦРНА РЕКА

МАНАСТИР У КОЈЕМ СЕ СЛУША ТИШИНА

      Отац Николај, настојатељ манастира Црна Река, уочи Преображења дао је интервју Геополитици. Он је говорио поучно о посту, о васпитању деце, о Јеванђељу, смирењу, о томе како узрастати у вери, о Косову, о манастиру Црна Река као чудесном архитектонском здању приљубљеном уз стену, у којем се негује молитва и ослушкује тишина, о музици. Подсетио нас је да је душа увек важнија од тела и да је мисија Православља у данашње време да чува свако слово црквеног предања.

Оче Николаје реците нам нешто о посту?

-Пост је Божанска установа. Постоје четири годишња поста. Васкршњи, Божићни, Успењски и Петровски. Пости се по канонима, свако пости по благослову свог духовника у складу са својим здрављем и могућностима. На Преображење се освећује грожђе које се тада први пут једе у току године. Постили су Јован Богослов, Јован Златоусти, и сви угодници Божији, и Господ наш Исус Христ постио је. У току поста пости се не само телесно, већ и духовно. Циљ поста није исцрпљивање тела, мучење организма нејелом, већ јачање воље, узрастање душе у вери. Постом исповедањем, причешћем ми вршимо смотру над собом,  узрастамо у вери, спашавамо се. Ава Пимен је говорио: "Ми нисмо убице тела но страсти..."

Он  нам је оставио поуку да не треба претеривати у посту,   бдењу, да су крајности и зло. Средњи пут је пут спасења.

Како узрасти у вери и спасити душу?

-Ко хоће да се спасе треба да следи заповести Господње.

Сви ми имамо исте услове за спасење, јер Бог нам суди, не људи. А Господ је рекао НЕ УБИЈ, НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБЕ, НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО, ЉУБИ ОЦА И МАТЕР СВОЈУ ЉУБИ БЛИЖЊЕГ КАО СЕБЕ САМОГ. Кроз ове речи читаву науку нам је изложио и мудрост Јеванђеља. Свети оци цркве и сви угодници Божији говорили су ко хоће да се спасе треба да следи заповести Господње.

Ава Зосима је говорио - сада је дан спасења. Значи наде на покајање има, наше је да се окренемо ка небу, вечности, сада, овог трена. Другог пута нема који користи души и води у живот вечни и спасење.

Господ нас кроз Јеванђеље учи како да живимо исправно, да верујемо и задобијемо живот вечни и дух свети. Свети пророк Давид говори у својим Псалмима - ко је човек који жели живот и љуби дане да види добро. Ко хоће да се спасе треба да испуњава заповести Господње, треба да се труди да не узнемирава ближње, савест њихову, да чува језик и уста своја од зла и лукавих речи, да не вара ближњег, да се покорава вољи Божијој. Ми у Српској православној цркви бринемо о стаду које нам је поверено, о народу, а против оних који га заводе. Колико смо се ми, о Господе, удаљили од пута личног спасења, колико смо упали у разне грехе, прљавштине овога века и света.

Колико смо далеко од свега тога што би требало да будемо.

Ми треба да се трудимо да се уподобимо Господу. Подвиг је пут ка вечном животу. Сваку кап зноја, сваки уздах, све ће се то сачувати пред Господом. У врлине треба да оденемо душе своје и да се трудимо и уздамо се у милост Божију. Милосрђе у духовном смислу, када опраштамо непријатељима нашим и молимо се за њих, то помаже. Треба читати житија Светих угодника Божијих, људи који су били испуњени Духом Светим и оставили нам душекорисне поуке, речи као благослов, пут, утеху. Крајње смирење је савршенство хришћанског живота.

Ка смирењу се иде са разумом и расуђивањем. Не треба да пребирамопо  гресима својим - стомакоугађање, сладострашће. Говором, причом умножавамо их. Грех је мој стално предамном, говорио је Пророк Давид, не треба да рашчлањавамо своје грехе, не да водимо мислену борбу већ да их откријемо.

Отрпљењу и туги благодатној

-Трпљењем душу своју спашавамо. Не треба падати у очајање.

Наш савременик знаменити Рус отац Силуан говорио је: „Држи ум свој у аду и не очајавај, Бог ће те спасти и водити кроз све урвине, твог живота".

Ко више добије више ће се од њега и тражити. Свети Сава писац, оснивач српске школе и цркве, оставио нам је у својим делима како да живимо - све нам јe оставио.

О породици

-То је црква у малом и у њој треба поштовати заповести које је прописао јог кроз Јеванђеље. То је света заједница, што значи да људи иако су у свету треба да се труде као и монаси у манастиру. Значи у породици људи треба да се међусобно уважавају, поштују, помажу, састрадавају једно за друго, негују хришћанском љубављу, времена су тешка и смутна. Изгубили смо страх Божији. Људи су постали непокорни, лицемерни, гневљиви, дрски, блудни, зли. Деца то све гледају. У свакој просторији су компјутери, музичке шарене кутије. Све је то демонско. Где нам је Свети Сава, Кнез Лазар. Да ли би они препознали нас данашње Србе. Тужно би се удаљили. Та опустошеност нашег духа види се и кроз одело, моду, музику коју слушамо.

Имамо завет Косовских витезова, Светога Саву, Кнеза Лазара, Владику Николаја. Они имају ореол светитеља. Треба их читати руководити се њима и увек веровати и не осуђивати ближње. Људи у породици треба да буду у љубави и миру међусобом, и да негују благе и бодре мисли, јер мисли се преносе, стижу до Аустралије и Месеца.

О обожењу душе

-Душа је увек била претежнија, важнија од тела. За тело имамо одело за душу молитву. Кроз пост чистимо, обогаћујемо душу, приближавамо се Богу. Само смо гости на овом свету. То често заборављамо. У току поста кроз молитве и списе светих отаца узрастамо у вери и богатимо своју душу. Душа је више небеска него земаљска. Јован Богослов је говорио да цео свет лежи у злу. Свети оци пророковали су кроз своје текстове и списе сва та зла која нам се сада дешавају. Грех је и неимање и непоштовање Бога у себи. Ми монаси имамо посебну улогу и задатак да живимо како је црква благословила. Треба да чувамо СВАКО СЛОВО ЦРКВЕНОГ ПРЕДАЊА - ТО ЈЕ МИСИЈА ПРАВОСЛАВЉА У ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ. Побожан живот и љубав ка ближњем - Апостол Павле је писао: „ Јесам оно што јесам", дакле само у Богу постојимо.

О упокојеним душама

-Бог је љубав и љубав је Бог, али је Бог, Бог живих. Сви ми створени смо за живот - кад човек оде, пресели се са овога света, душа је жива. Она је та која види, а наши вољени упокојени живе у оном свету. Према упокојенима се треба односити са дужним поштовањем, значи испоштовати парастосе, годишњице, молити се за њих јер они ништа за себе не могу да учине. Кроз литургије, на проскомидији ми узносимо молитве Богу које успокојавају њихове душе.

О догађајима у Стационару за наркомане

-Што се тиче догађаја у Духовно-рехабилитационом Центру за наркомане Ц. Река наш манастир нема никакве везе са поменутим Центром и немилим догађајима, осим заједничког имена. Као старешина манастира нисам имао никаква овлашћења, те ни одговорности са поменутим догађајима, које су у првом тренутку многи медији јавности презентовали тенденциозно. То је све што имам да изјавим у вези тога.

О манастиру црна река

 - Црква је подигнута у кањону, прилепљена је уз стену. Архитектонски то је чудесна грађевина која обједињује мистику и лепоту. Њена лепота је невидљива људском оку. У манастиру се живи по предању Светих отаца, значи молитва, пост, послушање и причест. Монах је као свећа која гори са оба краја. Манастирска борба је тешка до последњег издисаја. Циљ, идеал, идеја водиља монаха је да неуморно истрајава на Христовом путу. Да сваким поступком свога живота, и својим гестом оправда монашки завет. Свако се труди колико може, по Божјој благодети и својим моћима. Бог је сваком човеку, па и монаху одредио заповести и то шта му је чинити. У Црној Реци подвизавао се и свети Јоаникије Девишки на месту где су боравили и Исихасти.

Манастир никада није рушен. Заокрет у његовом развоју и напретку догодио се 1978. год. доласком Владике Артемија. Тада се све преокренуло на боље и уследио је плодан и богат период изградње манастира. Црква је посвећена Светом Архангелу Михаилу који је насликан на два места. На јужној страни пиластра, а на своду нише је сцена чудо у Хони. На неколико места је сликана Мајка Божија, Јована Претеча, Архиђакон Стефан, свети ратници. Од српских светитеља су насликани Свети Сава, Свети Симеон и Свети Стефан Дечански. Поред бројних српских светитеља нема жена светитељки, што се тумачи да су се овде подвизавали само монаси и да је владао строг испоснички живот. Најважниј а светиња манастира су мошти светог Петра Коришког. Записано је да је сам цар Душан 1347. године био на поклоњењу светом Петру Коришком.

О послушању

-НЕПОСЛУШАЊЕ је горе од чарања и врачања говорио је Старозаветни пророк Самуило. Зашто? Зато што је ђаво отац лажи, творац сваког зла. Онај ко не слуша сличан је њему. Лажа је отац лажи. Ништа није горе и црње него бити непослушан у животу у послу. Све што је лепо у човеку је од Господа, а непослушање је од ђавола.

Како је дивна слика видети часне старине, монахе како на звон звона трче на послушање. То је избрисана слика из сећања људи. Све има зачетак у лошем васпитању у породици.

Родитељи који су добили децу као дар Божији, уместо да их васпитавају у страху Господњем и изгоне из њих и исправљају безумље, привезана за дечија срца, купују им разна чекетала и свирала, играчке. Жене су непослушне својим мужевима, одрасли су такође непослушни, ретко се виђа и среће послушност. АКО НЕ ПОСЛУШАМО НЕЋЕМО СЕ СМИРИТИ... Све што је у мени непослушно од ђавола је, а послушност је од Бога. НЕПОСЛУШАН ЧОВЕК СЕ НЕЋЕ СМИРИТИ. Спасење је живот, а непослушање је смрт. И ми одрасли треба да се стидимо. Ако не послушамо нећемо се смирити. Свети Варсонуфије је говорио. Све што је у мени непослушно од ђавола је. Свако треба да се труди у послушању, да бди, да одсече своју вољу, да победи себе, да се смири.

МИР БОЖИЈИ превазилази сваки разум. Стога, непослушни како год знају и умеју, треба да се труде и буду послушни, и да се старају о свом спасењу, и Господ ће то признати, и опростити.

О Музици

-Музика, посебно, духовна и хорска, крепи нашу душу и јача нас у вери. Деца посебно воле ту врсту музике, као и тропаре светитеља. У свему па и у музици треба имати мере. Људски глас је најсавршенији инструмент којим човек прославља Господа.

О Косову светој српској земљи

-Никакво оружје, сила, не може да отме ту нашу свету српску земљу. Могу привремено да га узму, да оргијају, док их Бог трпи, те безбожнике који се саплићу о властите законе које сами доносе, бришу и пишу...те злочинце.

Право да верујемо - да је Косово било и да ће остати наше - даје нам завет косовских витезова, причешћена света и мученичка војска Кнеза Лазара. Не треба да се плашимо, ничега и никога сем СВОЈИХ ГРЕХОВА. Треба имати веру, наду, јачати силу Божије благодати, одржавати ватру и огањ вере добрим делима. Можда нас ово зло које нас је снашло уједињује, подсећа да ВЕРУ НЕ ИЗГУБИМО КРОЗ ГРЕХ, и незадобијемо страх јудејски и будемо као валови морски слаби, непостојани. Те злочинце отераће Господ, крв Светих мученика, њихово опредељење за царство небеско. Нигде није проливено толико крви. Свака кап те крви света је и није узалуд натопила Косовску земљу. И у Београду је Косово. Свети Ђакон Авакум и Пајсије и други свети мученици који су пострадали за веру. Ми јесмо Европа географски. Нама не треба та огреховљена Европа, нама не треба заједница са сатаном. Ако та Европа доведе муџахедине да нас нападну ИАКО НЕ ЖЕЛИМО РАТ МОРАЋЕМО ДА СЕ КАО И СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР БРАНИМО.

Треба да служимо Богу и ближњима, и никога и ничега не треба да се плашимо сем властитог греха. Морамо да се покајемо због својих злих дела, и да настојимо да на нама буде благослов Светог Саве, светог кнеза Лазара, светог Јована Златоустог, светог Владике Николаја. Другог пута немамо. Господ је рекао НЕ БОЈ СЕ МАЛО СТАДО...

Наше је да верујемо и ревнујемо и кад имамо лоше помисли да завапимо, кажемо ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ СМИЛУЈ СЕ НА СЛУГУ СВОГ. И Бог ће се смиловати нама грешнима и дароваће нам мир свој који превазилази сваки људски разум и росом своје благодати озариће срца наша.

-У нашем времену, ишчашених, поремећених вредности, сви имамо своја искушења, црква, медији, школа, Телевизија, новине, медији сами по ceби нису зло, али често су злоупотребљени лоше пренетим информацијама. Те изопачене информације трују душу деце родитеља, свих нас. Цела породица се чува кроз причест. ТЕШКО ЈЕ НОСИТИ ДАНАС БАРЈАК ПРАВОСЛАВЉА ВИСОКО. СТРАХ ОД БОГА, ИСТИНСКА ВЕРА, ИСЦРПЉЕЊЕ, УВЕК ПОМАЖУ У ЗЛОМ, И ВРЕМЕНУ ЛАЖНИХ ПРОРОКА, ЈЕДИНО БОГ ЗНА ШТА ДОЛАЗИ И ЈА ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ БИТИ БОЉЕ.

МОШТИ И ЧУДА СВЕТОГ ПРЕТРА КОРИШКОГ

Најважнија светиња манастира су мошти светог Петра Коришког, Записано: je да je сам цар Душан 1347, године био на поклоњењу светом Петру Коришком. Свети Петар Коришки je као младић, како пише свети владика Николај, орао на једном ћоравом волу, био je необично кротак и безгневан: Са cвојом сестром Јеленом удаљио се рано на подвиг. Подвизавао се у једној пећини, на гори изнад Призрена, у селу званом Кориша. Подвизавао се врло тврдо и истрајно. У тешкој борби с демонским искушењима показао се као победоносан. Како би заштитили његове свете мошти од Албанаца, који су се припремали да их униште, монаси су мошти светог Петра Коришког тајно пренели у манастир Црну Реку где се и данас налазе,

Са сигурношћу се само може рећи да су мошти светог Петра пренете у Црну Реку пре 1709. године. Мошти представљају чудо за oвaj кpaj и доносе исцељење не само православцима него и муслиманима. У књизи, коју je објавио Манастир Црна Река, сабрана су само нека од чуда које je учинио свети Петар Коришки.

На моштима овог светитеља од епилепсије су излечени Драган Ђуровић из Тополе, Иван Стојановић из Шљивовца код Крагујевца, Влада Николић из  Божурња код Тополе, Ранко Павловић из Корићана код Крагујевца, Милан Барјактаревић из Београда. Брачни парови Часлав и Мирјана Луковић из Панчева и Горан и Слоболанка Калушевић из Лазаревца, као и Анђелка Богановић-Филиповић, нису дуго година имали децу. После доласка и молитава на гробу светитеља добили су пород. Више деце кoja су била нема овде су проговорила. Ajшy Кахримановић (тренутно Бишевац) je у cвojoj петој години у црноречки манастир, донела тетка на леђима. Била je нема и непокретна. После боравка испод моштију светог Петра проходала je проговорила. Обичај je, а отац Николај то и препоручује, да они који су болесни легну, „да мало заспе", испод моштију светог Петра Коришког.

С.Е.

Новомученик Харитон

На улазу у манастир Црна Река посетиоци ће видите два гроба са два велика бела камена крста. То су гробови двојице монаха, новомученика Харитона и игумана Илије. Игуман отац Илија, који je дуго година био ђакон и монах у Витлејему, пробудио je љубав према Богу и Светој Земљи код многих Срба, укључујући и некадашњег побожног младића Радослава а потоњег монаха Харитона. Овај изузетан Србин, je врлине, коje су га красиле као младића, примањем монашког чина у манастиру Црна Река, само умножавао, богатећи се у Богу. У манастиру Црна Река, поред молитве и обавеза кoje су проистицале из његовог послушања, стизао je да сваког дана обиђе једну усамљену старицу, која je живела сама, на двадесет минута хода од манастира - да joj односе храну, наложи ватру, помогне у свему. У време ратних дешавања на Косову и Метохији, отац Харитон je прешао у манастир Светих Архангела код Призрена. У време најжешћих борби, киднаповања, отмица и убистава Срба, а посебно после доласка окупационих снага, отац Харитон je храбро, са аутом, упркос великим ризицима од заседа на путевима, стизао да обиђе преостале Србе, да их извуче из окружења, односе храну и помоћ, охрабри, утеши. Ништа није могло да обесхрабри оца Харитона у својој племенитој мисији и подвигу. Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон je испред епископског двора у Призрену, примио своje последње послушање, рекавши „Heкa je благословено". У граду je био легитимисан од стране тројице униформисаних терориста и одведен у непознатом правцу, и то све наочиглед припадника Немачког КФОР-а. Од тад му се губи сваки траг. Његово тело пронађено je без главе од стране Комисије за есхумацију тела несталих и киднапованих Срба у августу 2000.године. Монаси у Црној Реци и Светим Архангелима кажу да je „отац Харитон мученик за Христа". Они веруу да je отац Харитон новомученик и да ће га наша Православна црква због врлинског живота и мучеништва у догледно време убројати у ред светитеља. Братство манастира Црне Реке издало je књигу „Харитон новомученик црноречки 1999". Геополитика топло својим читаоцима препоручује књигу о оцу Харитону. Књигу можете поручити на тел: 020/482223; 064/70061 34 и мејл: Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.                                                         С.Е.

Извор: „Геополитика“ бр. 32, 1. новембар 2009.