Ових дана се, у виду шиканирајућих  реклама, људи широм света обавештавају о, једном од најузбудљивијих догађаја нашега времена, тзв, Црном петку (Black Friday). У форми прикривених заповести, рекламе нас са свих страна позивају у поход на гомилање онога што је од нас створило робове нас самих.

И док као принудни потрошачи јуримо за робом да бисмо испунили и последњи кутак наше душе, ми смо напустили чак и онај последњи природни резерват слободе и достојанства.

Обасипани преобиљем производа, запали смо у стање духовног дремежа, стање пасивности, неспособни да сагледамо стварност која нас окружује.

У својој похлепи за стицањем и гомилањем материјалних добара ми само привидно егзистирамо. Нудећи нам прекомерне залихе робе на попустима, од нас су створили инструменте конформизма.

И читав тај спектакл, одвија се под називом чија се симболика да лако наслутити. Наиме, црна боја, као епитет овог догађаја, се у психологији тумачи у сасвим негативном смислу и симболизује мрак, таму, несрећу… тј.све оно што је у супротности са истинском животном лепотом. Догађаји као што је Црни петак, управо представљају инструмент којим желе да нас несвесно увуку у поредак изокренуте и искривљене свести. То је зато, што владари таме, сваки садржај чију асимилацију желе, најпре претварају у разоноду.

Пробудимо се, зато, сами, из стања духовне учмалости, да то не би учинила ћускија догађаја

Завршићу овај текст цитатом Гинтера Андерса:

“ Дахћући под теретом свакодневних поклона, они су најзад заборавили како се диже глава . Што обимнији товар, то су више личили на волове за вучу. И завршили су као волови за клање”.

Наталија Стојановић, Ниш