Смерна жена, украс хришћански, увек је била бранитељка православног српства, и увек је пазила како се причешћује, а не као данашње новотарке, нове скојевке и чланице новог АФЖ-а које мисле да су православне зато што су „модерне“ и „превазишле прошост“.

УЗМИТЕ САМО ПРИЧУ СИМЕ МАТАВУЉА, „ПИЛИПЕНДА“, У КОЈОЈ ЖЕНА ФИЛИПА БАКЉИНЕ ГОВОРИ ДА ТРЕБА ДА ИДЕ НА ПРИЧЕШЋЕ, А НЕМА (ЈЕР ЈЕ СИРОТИЊА) МАРАМУ. И КАЖЕ: „Јадна ти сам, што ћу!? Немам повезаче? Како ћу сутра на причешће без повезаче?“ И додаје: “Јадни ти смо, што ћемо!? За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали“ (то јест, прешли на унију, нап. „БОРБА ЗА ВЕРУ“).

   А њен Пилипенда је питао Бога: „Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо, него Лацмани, сити и обијесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!“ И рекао издајнику Кљаку:“Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!“

Такви су бранили веру, а не ови што се стално причешћују, па, кад почне корона, ударе назад и причају глупости о томе како се Света Марија Египћанка у пустињи деценијама није причестила.

Савремени грчки духовник, отац Сава Светогорац, истиче да је опасно примати Свето Причешће без истинског покајања. Он упозорава: „Професор Димитрије Целигиндис каже да је једини разлог зашто се налазимо у садашњој ситуацији и страдамо тај што су се људи годинама недостојно причешћивали Светим Христовим Тајнама, а да за то нису били спремни. Многи се причешћују на осуду.  Свети Оци кажу да многи људи уопште не би требало да прилазе Путиру: „Нека не приступа онај ко има злобу, лукавство, крађу, пљачку, мржњу према ближњима, среброљубље, пијанство, тврдичлук, содомију, завист, ко живи у прељуби или блуду, лопов или клеветник и издајник“. Човек мора да се исповеди и добије разрешење од духовног оца. Свештеник је одговоран за одобрење или забрану човеку да се причести. Ово је велика одговорност.

Некада је у граду Амарусиону у близини Атине живео свештеник по имену о. Атанасије Камакиотис. На крају је он проглашен светим, његова келија точи свето миро и мирише. Пре сваке Литургије, он је излазио пред паству и говорио: „Обратите пажњу на то да ли имате неких препрека за Свето Причешће, зато што се – ако се недостојно причешћујете –  можете разболети, па чак и умрети. О томе је записано у Светом Писму.““

Отац Сава наглашава: „Корен зла је, наравно, грех, ова отпадија, овакво потчињавање прародитељу  сваког зла, ђаволу. Први корак ка греху је лењост, како кажу Свети Оци. Немар или запостављање духовног живота је корен свих порока. Ђаво нас увлачи у лењост, немар, а затим и у грех. Очајање следи после греха. И ђаво, путем очајања, хоће да нас доведе до самоубиства, јер је он човекоубица од искона. Тако зло буја.“

Отац Сава прича о оцу Атанасију Кудумијаносу са Крита: „Он је удостојен виђења Нетварне Светлости,  јављања Пресвете Богородице и био је сведок многих Њених чуда. Причао нам је о једном од посебних догађаја у његовом духовном животу: сусрету са Пресветом Богородицом. Чинила му се врло узнемиреном, па ју је питао зашто је тако узнемирена. Богородица је рекла: „Ја сам огорчена Грцима и њиховим ужасним гресима“. Старац је питао који су то греси. Богородица је одговорила: „Три највећа греха нашег времена су следећа: прво, то су псовке и богохуљење. Друго, то су абортуси (према некима имамо и до милион абортуса годишње, мада је тачан број, наравно, непознат). И треће, то су противприродни греси у браку“. Све ове изопачености на интернету пропагирају кабалисти, ционисти и други, како би развратили хришћанске породице. Многи брачни парови их практикују као нормалне и они су се неизмерно проширили. Међутим, то је велики грех и, наравно, хула против лика Божијег  у нама.

О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква гнусна дела нормална, као што су такозвани орални секс и анални односи (извините што ово морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација.“ На несрећу, постоје неки духовници без Светог Духа, како је говорио Свети Симеон Нови Богослов. Они својој духовној деци, брачним паровима, кажу: „То није моја ствар, можеш да радиш шта хоћеш“. У наше доба, ови греси су се много проширили...Свети Симеон Нови Богослов је пре хиљаду година – говореће о својој историјској епохи – рекао да постоје неки духовници без Светога Духа! Такви јереји, на жалост, постоје и данас. Они кажу супружницима: „Чините шта вам прија, јер ви сте у браку, па вам је све дозвољено“...  Они не само да их не убеђују да престану са тим изопаченостима, већ им их и препоручују. Баве се пропагандом сведопуштености у телсним односима и понекад саблазне једног од супружника да почини ове страшне грехе под изговором очувања породице. Да ли је могуће саветовати очување породице уз помоћ ђавола који на ове грехе наводи? Ако су се супружници бавили таквим стварима и нису се покајали, онда, прво, не могу да приступе Светом Причешћу, што је најважније. А ако се не причешћујеш, ти си одсечен о Извора Живота и далеко од спасења.

Дужност нам је да изаберемо духовника који има православни начин расуђивања. Ако им сутра њихов исповедник каже да изврше самоубиство, да ли ће то заиста учинити? И да ли ће бити добро?

Ми нисмо бесловесне животиње, Господ нам је подарио разум  и бесмртну душу. Зато смо дужни да расудимо да ли су поступци духовних отаца исправни. Не да их осуђујемо и упадамо у грех осуђивања, већ да расуђујемо о њиховим поступцима и речима како би разликовали - како је говорио блаженопочивши отац Атанасије Митилинес – исправно од неисправног, лажног. Како разликовати вука у овчијој кожи од правог пастира? За ово морате имати неке критеријуме. Потребно је имати расуђивање.

Преподобни Никодим Светогорац наводи у својој књизи о исповести један случај када је духовник допустио свом духовном чеду да приступи Светом Причешћу, упркос чињеници да је та особа починила смртне грехе и да је, према правилима, морала да поднесе епитимију. И, наравно, након смрти његово духовно чедо је отишло у пакао.  И овај човек се јавио свом духовнику, који је још био жив, и рекао му: „Због тебе сам у паклу. Пошто сам због тебе отишао у пакао, повешћу те са собом“. И истог тренутка његов духовник умре, а његова душа је следила духовно чедо у таму најкрајњу. То је наше Свето Предање, и ми морамо да га се сећамо.“