Оно што је со за храну, то је смиреност за сваку врлину. Да би је стекао, човек мора увек мислити о себи са скрушеношћу, само-омаловажавањем и болним само-осуђивањем, Али ако је стекнемо, начиниће нас синовима Божијим.

Заволимо тишину док свет не буде умро у нашим срцима. Сећајмо се увек смрти, и у овој мисли се приближимо Богу у срцима нашим – и задовољства овог света ће добити наш презир.

Ходај пред Господом у простоти, а не у лукавости ума. Простота доноси веру; лукава и компликована размишљања доносе таштину; а таштина нам доноси напуштање од Бога.

Као што човек чија је глава испод воде не може удхнути чист ваздух, тако и човек чије су мисли уроњене у бриге овог света, не може упити осећања тог новог света.

Духовни је дар од Бога човеку да опази своје грехе.

Удобност и залудност представљају смрт душе и оне је могу повредити више него демони.

Сврха доласка Спаситеља, када нам је Он дао Своје животодавне заповести, као очишћујуће лекове у нашем страсном стању, била је да очисти душу, од штете нанесене јој првим преступом и да је поврати у првобитно стање. Оно што су лекови за болесно тело, то су заповести за страсну душу.

Живот духовног напора је мајка светости; од њега се рађа прво искуство опажања Тајни Христових – што се назива првим стањем духовног знања.

Гневити се на некога и молити се, значи сејати семе по мору и очекивати жетву.

Мала, али постојана дисциплина је велика сила; јер мека кап, капљући постојано, издуби  тврду стену.

Кључ ка Божанским даровима даје се срцу, помоћу љубави према ближњем и, у сразмери са слободом срца из ланаца тела, врата знања почињу да јој се отварају.

Бестрашће не значи да човек не осећа страсти, већ да не прихвата ниједну од њих.

Живот ти је дат ради покајања; не троши га у сујетним тежњама.