Налазимо се у периоду дугог Божићног поста, једном од четири вишедневна поста прописана верницима од стране Православне Цркве. Период поста се дефинише као духовна обнова комплетног човека и време интензивније духовности. Али како је то везано са храном?

Осим духовне стране, пост садржи и телесну страну, која је свима уочљива и често бива предмет разматрања или изражавања нејасноће, збуњености или упитности "Чему све то?"

Први и основни разлог за телесни пост је подршка духовном посту, као и ПРИПРЕМА ЗА ПРАЗНИК. Духовни пост подразумева појачани интензитет духовног живота, молитву, уздржање од греха, побеђивање седам страсти [1], чињење добрих дела и дела милосрђа, усвајање духовних знања.

Сви знамо да када се до ситости наједемо, после нам се спава, малаксали смо и углавном нисмо за неке послове, нарочито не умне. У том смислу пост уздржањем од тешке хране даје будност и ТРЕЗВЕНОСТ УМА.

Кратко речено телесни пост смирује и УКРОЋУЈЕ ТЕЛО, и дозвољава души да има превласт и омогућује духовним дисциплинама да се лакше одвијају.

Други добар разлог је што снажи, ЧЕЛИЧИ ВОЉУ. Најјача човечија навика је управо задовољавање храном. Ко уме да се контролише по питању хране - онако како он хоће, а не како му тело, мозак, навике и жеље за задовољством налажу - он може да себе контролише и у свему осталом. "Ово хоћу, а ово нећу, иако ме вуче." Пошто постимо, стичемо више снаге да се одупремо ономе што нећемо.

У том смислу, пошто пост увек траје до одређеног датума, није потребно да објашњавамо да се тиме стиче и НАВИКА СТРПЉЕЊА. Сви добро знамо колико смо пута наштетили себи нестрпљивошћу да сачекамо прави тренутак за нешто, или нестрпљивошћу уопште, на разне начине.

Трећа сјајна ствар је, мада невезано за религију, то што је пост ЗДРАВ ЗА ТЕЛО. Познато је да пост чисти организам од накупљених токсина, вишка масноћа и вишка хормона стреса [2], па чак и радијације према истраживањима Проф. Др Слободана Лутовца [3], стручњака у области медицине.

Најбоље за тело је да исхрана не буде једнообразна, већ разноврсна [4], циклична и ПЕРИОДИЧНО ПРОМЕНЉИВА ИСХРАНА, и један од најбољих модела, случајно или намерно, је управо модел који се практикује у Православној Цркви.

Често разни научници, проучавајући са научне тачке православни пост, изјављују да "као да су Свети Оци који су прописивали начин поста имали научна знања из области медицине, годишњих циклуса, астрономије..."

Телесна страна поста осим врсте хране, где се забрањују месо, млечни производи и јаја, а дозвољавају воће, поврће и житарице, још подразумева и непретеривање у количини хране, неузимање великог броја оброка, искључује једење хране у недолично време, и не препоручује гурманлук - наслађивање храном. 

Сам константни гурманлук може бити и својеврсно ИДОЛОПОКЛОНСТВО, где човек служи и клања се себи и свом трбуху, и управо је пост добар начин за регулисање тог греха.

Што се тиче количине, идеална мера је узимати онолико хране колико телу заиста треба, колико тело троши. Сложићемо се да већини од нас није потребно седам тањира пасуља на води за нормално функционисање.

-- Заблуде о посту --

Многи мисле да Црква пост прописује зато што је месо нечисто или грешно. То је апсолутно неистинита тврдња којој се и сама Црква строго противи. Црква и верници не сматрају месо нечистим и грешним, и чак више од тога Канони Православне цркве стављају под анатему [5] као јерес [6] сваку тврдњу да су месо, алкохолно пиће или брак - нечисти. Сам ХРИСТОС ЈЕ ЈЕО МЕСО. Месија и спаситељ, који је био једини безгрешан, осим много случајева где Библија сведочи да је јео рибу, јео је према Библијском пропису за празник Пасху и пасхално јагње, што ће рећи најмање око 25 пута у току живота, у случају да претпоставимо да никад ван тог празника није јео месо. Свето Писмо сведочи и да је сам Бог преко птице, у време велике глади, Светом пророку Илији доносио месо у пећину.Сам Христос је у Јевађељу рекао да "не прља човека оно што у њега улази, него оно што из њега излази", и сам је такође напомињао важност молитве и поста, као и велику корист када то двоје иду заједно.

Неки људи често као противтезу говоре да се у Библији нигде не заповеда пост. Међутим то је заблуда која може да обмане само оне који никад нису читали Писмо,  јер се на много места широм Старог и Новог завета говори о посту. Тако нпр. у Старом завету пише "Пост је од Бога уредба вечна", наводе се историје о томе како су вешедневно постили велики људи попут пророка Данила, док у Новом завету имамо сведочанство да је старозаветна црква имала пропис поста два дана у седмици.

-- Занимљивости --

Исхрана православних монаха је потпуно без меса, у периодима мрса вегетаријанска [7], а у периодима поста веганска [8]. Другачије речено у мрсу они практикују бели мрс, млечне производе и јаја, али без меса, а у посту само биљну храну. Управо је то, сматрају руски научници, главни од неколико разлога зашто у просеку МОНАСИ ЖИВЕ ДУЖЕ од мирјана [9] за неких 17,4 година.

Наши преци у Србији, осим што су све до периода комунизма 1945. великом већином поштовали све постове, месо су због сиромаштва ретко јели и током мрса. Многе баке ће посведочити да су као мали месо јели само кад су славе. Неоспорно је то да су били неупоредиво здравији него људи данас.

У Краљевини Југославији у периодима великих постова, кафанама је законски било забрањено да обављају своју услужну делатност.

Конвенционална медицина се јавно изјашњава да је претерана употреба меса најчешћи узрок РАКА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА, а нутриционизам званичне медицине прописује да је идеално да месо чини 12% целокупне исхране [10].

Свима је познато да лекари при већини болести прво препоруче дијеталну исхрану да би организам мање трошио енергије на варење хране а више на оздрављење. А Свети Јован Златоусти каже да се апсолуно више људи разболело и умрло од преједања, него од глади.

Збир свих постова Православне Цркве, тј. свака среда и петак, четири вишедневна и неколико једнодневних постова, доноси ОКО ПОЛА ГОДИНЕ биљне исхране.

Већина људи сматра да је риба уобичајено посна, и појединци се у периодима поста хране претежно рибом. Међутим, мрсна је храна животињског порекла, посна је храна биљног порекла, а риба се сматра посном, али се по прецизнијем правилу дозвољава у дане великих радосних празника и слава које падају у пост.

Учитељи Цркве мисле да је у претпотопном периоду историје [11] човечанство употребљавало искључиво биљну храну, те да је први Божији благослов за употребу меса дат тек Ноју након изласка из лађе. Научници креационисти у том смислу сматрају да је пре Потопа свет поседовао много већи број биљних врста и плодовитог биља него данас.

-- Подврсте телесног поста --

Мало људи зна да постоји и прецизнија препорука начина поста у одређене дане и они који желе, у складу са својом могућношћу, могу пост и тако, још прецизније, да практикују.

Те подврсте су следеће:

- потпуни (без хране и пића)

- сухоједење (сирова биљна храна)

- на води (биљна храна, уз дозволу куване и печене, без употребе уља)

- на вину (пост на води, уз дозвољену употребу једне чаше вина, тј. мале количине алкохола)

- на уљу (биљна храна са употребом уља и мале количине алкохола)

- на риби (биљна храна, алкохол у мањој мери, уље и риба)

- бели мрс - тако се назива пракса када се мрси без употребе меса, уз јаја и млечне производе

___

[1] Седам страсти или седам смртних грехова су: гордост (охолост, уображеност, надутост, ароганција), завидљивост, гнев (јарост, бес), прождрљивост (неумереност), блуд (разврат, пожуда), среброљубље (похлепа, материјализам) и лењост (нерад, немарност).

[2] Хормон среса Адреналин, човечији организам сам производи у довољној мери, без других извора. У животињском месу га има изобилно. Претежно месоједна исхрана ствара вишак овог хормона, што доводи до веће нервозе и оптерећујује нервни систем.

[3] Чувене су његове књиге научни радови: "Медицина и пост", "Стомакоугађање и гојазност" и "Утицај хране на здравље човека".

[4] Нутриционизам препознаје следећих седам врста хране: месо, јаја, млечни производи, риба и плодови мора, поврће, воће, житарице и хранљиво семење.

[5] Анатема је вид црквеног проклетства или ескомуникације, изопштења из Цркве.

[6] Јерес је штетно и лажно учење о Богу.

[7] Вегетаријанство је исхрана без меса, уз употребу млечних производа и јаја.

[8] Веганство је константна искључиво биљна исхрана.

[9] Мирјанин, старословенског порекла у буквалном значењу световњак, човек из света тј. означава неког ко није монах, ко је цивил.

[10] Износи укупно свега 3 или 4 оброка недељно.

[11] Велики Потоп, свеопшта катаклизма о којој сведоче библијски извештаји, као и многобројна предања разних античких народа и култура. Вероватно се догодио око 3.247 године пре Христа.