Реците, молим вас, када се исповедамо први пут шта би све по реду требало исповедити? Како да то учинимо правилно?

Марина.

Здраво, Марина, исповед – то је Тајна, коју обавља Сам Господ посредством свештеника. Да би се исповедили треба се пре свега припремити за разговор са свештеником.

Стога бих вам препоручио да прочитате књигу архимандрита Јована Крестјанкина «Опит припреме за исповедање». Грех је духовна болест. Црква представља духовно лечилиште. Као у случају физичке болести, тако и духовно самолечење је опасно. За разлику од лекара, не лечи свештеник, него сам Господ. Улога свештеника је да помогне човеку да се загледа у своју душу и да надвлада страх. Јер видети своје грехе је тешко. Црква сматра свештеника сведоком покајања. Покајање треба да је искрено, од све душе. Да би се покајали, потребна је храброст, наравно, тешко је било кога пустити у своју душу, али то је неопходно! Желим ти да имаш довољно снаге и одлучности да се покајеш пред Богом. Нека ти Господ буде на помоћи,

свештеник Александар Иљашенко.

Како се треба приремити за исповед? По ком принципу треба да се заснива исповест – по заповестима, или по редоследу грехова које смо учинили? Колико опширно треба причати о томе? Да ли је довољно само сазнање да смо погрешили?

Олга

Здраво, Оља. Човек, који је тек кренуо да иде у Цркву, наравно да не зна много, а добар начин да се савлада незнање јесте да посећује редовно Богослужења, посебно недељом и у дане Црквених празника. Прва исповест је веома значајан догађај. Ако сте свесни тога да не треба одуговлачити са исповешћу, тада стварно, треба једноставно отићи у цркву на исповед и послушати савет који ће вам дати свештеник. Може се и раније написати исповед, од 7- годишњег узраста се може почети. Греси који су се понављали могу се само навести, а могу се описати и ситуације које су довеле до греха. Понекад човек осећа да је услед некаквих околности његова душа била тако јако рањена грехом да су на срцу остале такве ране у које кад се дирне изазове се оштар или услед времена туп бол. Тада је заиста потребна храброст да би открили пред свештеником све оно о чему је болно говорити и стидно. Али ако се не открије, скривени грех ће тада наставити да уништава душу и срце изнутра. Дешава се да се неких грехова не можемо сетити, а неки поступци или мисли и не изгледају грешно, али редовне исповести и усрдна молитва могу помоћи да изађу из таме заборава. На исповест, посебно на прву, треба доћи онда када свештеник има довољно времена да разговара са Вама, рецимо на вечерњој служби. Примивши Вашу исповест свештеник ће одлучити, да ли сте спремни да се причестите, или је потребно да постите још неко одређено време, да се молите, да идете у Цркву. О свему томе можете решити током разговора са свештеником. Што се тиче суза на исповеди, оне су природне за оне који се кају. Нека Вам помогне Господ и Ваш Анђео Чувар да победите све препреке да би се душа очистила. Нека Вам Господ буде на помоћи,

свештеник Александар Иљашенко.

Исповедала сам се путем електронске поште, да ли је то исправно?

Ирена

Здраво, Ирена. По моме мишљењу исповед путем интернета је недопустива. Наравно да је некада исповедање грехова и горко и стидно. Исповест је Тајна, у којој свештеник представља сведока ваших грехова. Покајањем се грех раздељује од човека што представља благодатну промену стања душе. Нема ништа лоше у томе да је свештеник сведок тога како се срамни грех одваја од човека који се каје. Ако се човек заиста каје, тада ће се свештеник радовати због њега и благодариће Богу. А ако нема покајања тада није једноставно да се отворимо на исповести. Покајање је дар Божији, треба се молити Господу да нам дарује покајање. У историји су били случајеви да се човек услед одређених околности није могао исповедити свештенику. То су биле изузетне ситуације. Например, човек умире далеко од Цркве и преноси другу своју последњу исповест, да би он кад буде могао, пренео његову исповест свештенику. Био је такав случај који је описао Владика Вењамин (Федченков), да је гувернер Генерал Бјунтинг, којем је претила смртна опасност, имао могућност да се исповеди последњи пут у животу путем телефона. Али Ви бисте требали савладати смушеност. Покајање и постоји ради тога да се изнесе на светлост оно што је препрека да се душа сједини с Богом. Господ нека Вам помогне!

Свештеник Александар Иљашенко.

Јако желим да се први пут детаљно исповедим, али преселићу се ускоро у други град. Како да поступим, да ли да се исповедим овде или да сачекам кад се преселим? Нисам се никада раније исповедала, терети ме један већи грех. Ако се сада исповедим једном свештенику, а онда се преселим, тада други свештеник неће знати моје грехове.

Јелена

Здраво, Јелена. Спознали сте да је важно исповедати се, али не треба одуговлачити.

Иако планирате да се преселите у друго место, Ви, као и сваки човек не можете са сигурношћу знати, да ће се Ваши планови и остварити. Зар ће се Ваша душа и даље мучити, носећи у себи тежину нераскајаног греха? А Ви можете да кажете свештенику све што је потребно о себи и на новом месту. Господ нека Вам буде на помоћи.

Свештеник Александар Иљашенко

Много пута сам била на исповеди и нисам осетила олакшање.Често сам могла чути од људи да се они осећају после исповести јако радосно и лако. Ако се не осети олакшање, радост и лакоћа да ли то значи да су греси ипак опроштени?

Ирена

Драга Ирена!

Светитељ Теофан Затворник каже, да ономе коме је корисна радост, њему се и даје радост, о којем је корисна туга – њему туга, само ако је та туга по Богу. Значи да наше покајање треба да буде још озбиљније и још строжије испитивање наших односа с другима људима.

Преподобни Макарије Велики сведочи, да је он знао многе, који су у почетку били обдарени благодаћу прекомерно, а потом на жалостан начин пали. И још више оних који су се читав живот трудили у смиреном послушању у вери, не имајући посебних утеха, а достигли су спасење вечног Васкрса. Са искреним кајањем о својим грасима, човек добија од Господа опроштај за грехе у тајни исповеди, иако после исповеди нема осећања некакве посебне радости. С поштовањем,

свештеник Александар Иљашенко.

На исповеди сам се збунила и много тога заборавила да кажем. Значи ли то да моја исповед не важи, и да ми није опроштено. Кад се спремам за исповед увек запишем грехе на папир. Па опет се збуним и нешто од тога заборавим. После последње исповести није било осећања лакоће, него осећај узнемирености.

Јула

Драга Јулија! Заборављени греси – то није страшно, они су опроштени. Трудите се да записујете грехе и даље, и оне грехе које сте заборавили да кажете реците их поново на следећој исповести.

Господ нека Вам помогне, свештеник Александар Иљашенко.

Колико често треба човек да се исповеда код свештеника?

Светлана

Здраво, Светлана! О учесталости исповести и причешћа боље да решите с духовником. С моје стране, оптимална варијанта – једном у две-три недеље, и на сваки црквени празник.

Свештеник Александар Иљашенко.

Треба ли поново да исповедим грех блуда с више искрености? Исповедала сам овај грех неколико пута, али без детаља, јер ми је било жао свештеника да то слуша.

Јелена

Драга Јелена!

Грех, који се једном исповеди, не треба поново исповедати, ако га нисте поново починили. Приликом исповедања блудних грехова није препоручљиво у детаље описивати учињено, јер ако ви нисте навели неке детаље, то се не сматра «недореченим», а ни неким «прикривањем». Саветујем вам да исповеђене грехове не исповедате два, три пута поново, а ако вас помисли узнемиравају – тада се треба молити и кајати се пред Господом и молити од Њега опроштај. Од Вас - искреност и истрајност, а резултат – од Господа.

С поштовањем, свештеник Александар Иљашенко.

Мене муче сумње, да се нисам потпуно исповедила на генералној исповести! Нисам издвајала посебне случајеве, и сада се не могу сетити шта сам исповедила, а шта нисам.

Олга

Драга Олга! Господу није важно тачно по одређеном реду набрајање грехова, него дубина и искреност покајничког осећања. Господ је Срцевидац, а не рачуновођа. Али ако постоји неки грех који мучи Вашу савест можете га казати на следећој исповести-

С поштовањем, свештеник Александар Иљашенко.

Нисам био трезан на првој исповеди код свештеника, било је тако да би се могао охрабрити. Сматра ли се то исповешћу?

Јуриј.

Драги Јуриј! Светим Тајнама треба приступити благочестиво и у чистоти – наравно тајна је обављена, али ипак би требало да се покајете и ради тога што нисте били трезни за време исповести. И запамтите: нема користи од пијане «храбрости»! Свештеник је то вероватно приметио, али видећи ваше стање и узнемиреност, био је тактичан и имао је разумевања.

С поштовањем, свештеник Алексиј Колосов.

Свештеник је на неколико секунди задремао за време моје исповести. Сматра ли се исповед обављеној или не?.Да ли је грех што о овоме пишем?

Лариса

Да, Лариса, Ваша исповед се сматра обављеној, јер се Ви на исповеди не кајете свештенику, него Господу, а свештеник представља само сведока Вашег покајања. И није грех што ви о томе пишете.

Господ нека Вам помогне! Свештеник Александар Иљашенко.

Да ли могу да се кајем за неки грех иако знам да немам снаге да се од њега и избавим? Мисли о овом греху ме муче.

Катарина.

Здраво, Катарина! Да ли има лицемерности у томе што се ја сво време кајем за своју гордост, завист, раздражљивост...? Мислим, да ви схватате да се овакви греси не могу одмах искоренити и заувек нестати.

Па зар се не треба кајати за њих?

Видите, колико често ми перемо своје тело, чак иако није много запрљано. А знамо, да се треба купати стално, целога живота. Можемо ли да се не купамо?

И зато, Катарина, идите на исповед и покајте се за све што оптерећава вашу савест. Сетите се како је Говорио Светитељ Јован Златоусти, да Господ не само да прима плодове, него и добре намере целива. Помолите се са срдачном топлином:

Господе, ти видиш, како мене овај грех мучи, како страдам од њега! Помози ми, дај ми снаге да се од њега ослободим! И остало, како посаветује духовник. Молите га да се моли за вас и да вас посаветује шта да чините у положају у којем се налазите.

Господ нека Вам помогне! Свештеник Павел Иљинскиј.

Хтео бих да се исповедим, али ме брине да би свештеник могао заузети негативан став према таквим гресима као што су: хула на Цркву и свештенике, силне сумња и исмевање Бога, слушање песама сатанске садржине.

Евгениј.

Здраво, Евгениј! Не бојте се тога што се свештеник може поставити према вама негативно. Управо њему, као никоме, је добро познато колико је човек слаб, како често може да залута. Спознавши своје недостатке, он зна да нема безгрешних људи, сваки свештеник с великом радошћу увек слави кад човек добије веру и крене путем спасења. Стога се не треба бојати ни осуде, ни презира, ни, тим више, гнева. Реците му на исповеди једноставно и без околишења, све, што је у души, и то што ви сада имате намеру да живите по Заповестима, и ради тога тражите његове молитве и поуке. Свештеник ће вам дати савете за духовни живот и благословиће вас именом Христовим.

Господ нека вам помогне! Свештеник Павел Иљинскиј.

Има ли смисла ићи на следећу исповед, ако се нисам ослободила греха ради којега се нисам могла причестити?

Рита

Рита, здраво! Има смисла увек исповедити се осим у случају када ми нећемо да се избавимо од греха којег смо исповедили. А ако ипак хоћемо да се одвојимо од греха, али нисмо то могли, треба се исповедити.

С поштовањем, свештеник Михаил Немнонов.

Нисам се исповедила готово 1,5 годину и не знам, како сада да се спремим за исповед.

Ана.

Здраво, Ана! Нема ничега страшног у вашој недоумици, треба просто одлучити, скупити храброст и кренути. Приђите свештенику и као оцу реците просто и без лукавства, да сте живели недуховним и сујетним животом, и да вам је жао сада због тога и да сте спремни да почнете нови живот, и затражите од њега за Вас молитве и благослове.

Припремите се за то на следећи начин: узмите за себе пост неколико дана без хране животињског порекла и без посластица. Уздржите се од разоноде и сувишних разговора, и удубите се у размишљања о сујетности нашег пролазног живота и примамљивих варки овога света. Размислите о својим гресима и како их рећи на исповести (могу се чак записати да се не збуните у датом тренутку). Усрдније се тих дана помолите, прочитајте покајне молитве и псалме, и измиривши се с ближњима, идите храбро. Нека Вам у томе Господ помогне!

Којим редом треба целивати Крст и јеванђеље приликом исповести

Драги у Христу, оче, кад ми прилазимо налоњу на исповеди, на којем леже Крст и Јеванђеље, којим редоследом треба да их целивамо? Познато је шта је главно – с каквим мислима и благопоштовањем ми то чинимо. Ипак смо заиста збуњени по том питању. И да ли би ми уопште треба да целивамо ове светиње после завршетка исповести и молитве разрешања?

Татјана.

Господ нака Вас спасе! Здраво, Татјана! Крст и Јеванђеље се обично целивају после молитве разрешења, редослед нема значаја.

С поштовањем, свештеник Александар Иљашенко.

Треба ли на првој исповести наводити грехе који су почињени прије обављања Тајне Светог Крштења? Здраво, треба ли на првој исповести говорити о гресима учињених прије Тајне Крштења, али који се никада после нису поновили (например, грех блуда)?

Хвала, Наталија.

Наталија! Гледајући формално, нема потребе, али гледајући са тачке корисног духовно (страсти не ишчезавају из нас у тренутку Крштења, ми само добијамо могућност да их победимо), боље је рећи све што се има од грехова. Они су већ опрани, али чистосрдачно откривање овог греховног искуства умањује могућност да се он понови у будућности. То неће бити сувишно, верујте. Само кажите свештенику, да су ови греси били код вас прије Крштења.

Мир Вам и благослов Божији! Свештеник Алексеј Колосов.

Како се исповедити човеку који слабо чује?

Натлија.

Здраво, Наталија! У том случају можете се исповедати писмено. С поштовањем,

свештеник Александар Иљашенко.

Са колико година треба дете одвести на исповест? (мојој кћерци је 6 година)?

Чула сам да треба већ од седам година, да ли је тако? И да ли би требало да се дете од седам година припрема молитвено за причешће (да чита акатисте). Ако она још не зна да чита, да ли могу да јој читам ја. И ако би била непажљива услед њеног узраста да ли је треба присиљавати да слуша. Унапред благодарим.

Јелена.

Јелена, обично се деца исповедају од седам година. Ако дете хоће и са 6 година да се исповеди, дозвољено је. А после седам година исповест је свакако услов да би се дете причестило. Само не би требало маленој девојчици читати акатисте, тим више, присиљавати је, него прочитајте две – три кратке молитве из молитвослова пред свето причешће, и исто толико благодарних молитава после светог причешћа после доласка кући из цркве. Мислим да се с њом о томе можете и договорити на добровоњној основи. А онда постепено додавајте више молитви, с године на годину, да би временом испуњавали пуно правило. Са уважавањем

свештеник Михаил Немнонов.

Здраво, кажите ми молим вас, могу ли се исповедити иако знам да после испопвести нећу и престати да грешим? Живети тако је тешко, а за решавање животног питања немам снаге. Зар ми неће бити још већи грех да живим и после исповести како сам и пре тога живела? Хвала.

Здраво, Јелена! За исповест је сасвим довољно кајање за грех и да имамо намеру да се боримо с тим. Са неким гресима се боримо не једну годину, и у тој борби нам је неопходна благодатна Божија помоћ, коју ми добијамо пре свега у тајни покајања и Причешћа. Јер ви не одлажете купање само ради тога што ћете се убрзо опет испрљати – исто тако је и са исповешћу, не треба одуговлачити ради тога што нећемо одмах престати и грешити. Нека вам Господ помогне!

Свештеник Александар Ињашенко.

Извор: http://ask.pravmir.ru

Преузето са: Манастир Лепавина