Прес служба Српске Православне Цркве, пренела је у недељу (5/18), на празник Светог Саве Освећено, поводом јеврејског празника Хануке, честитку „патријарха“ Порфирија главном рабину Јеврејске заједнице Србије Исаку Асиелу и чановима јеврејске заједнице, са жељом да га сви Јевреји расути по читавом свету, проведу у миру, благостању и радости (овде:). 

Поводом Хануке, који у јеврејској традицији обележава сећање на победу у великом устанку против окупатора и ново освећење Храма, али уједно представља и символ слободе, светлости и наде у бољи живот, саопштено је из СПЦ, наводећи даље речи Порфирија: „Нека овај велики јеврејски празник буде наговештај нових времена у којима ће се људи препознавати као браћа, а да тежња ка миру и заједничком животу прожетом међусобним уважавањем и поштовањем Богом дарованих различитости постане трајни садржај наших душа.“

За већину људи у Србији Порфиријева честитка једној религиозној заједници у земљи је уобичајна пракса, која се подразумева као знак добре међуверске сарадње. Међутим, шта је Ханука и шта симболизује? По јеврејском учењу Ханука (хеб. освећење) је  осмодневни празник у знак сећања на поновно освећење светог храма у Јерусалиму током Макабејске побуне у 2. веку пре нове ере. Остала је само једна посуда свећа са уљем која није била оскрнављена, а у њој је било уља довољно за један дан. Међутим, светиљка је горела свих осам дана. Тако је паљење светиљки током овог празника постало народни обичај што је касније и озакоњено у Талмуду, што је знак Божије наклоности коју симболизује паљење меноре (хеб. свећњак).    Данас је менора грб Израела.

Ханука се слави где год живе Јевреји, нарочито у Америци, где се у медијима, данима, са хвалоспевом говори о том догађају. На градским трговима се пале менори, а традиција налаже да сваки амерички председник пали седмокраки свећњак, како би се симболично потврдила надмоћ Јевреја над остатком човечанства.

Тајну Хануке открио је рабин Леви Исак бен Меир из Бердичова (данашња Украјина), једна од најпознатијих личности треће генерације хасидског покрета из 18. века, како је говорио, као обележавања сећања на Божије усхићење у јеврејском народу.

Мајкл Хофман, бивши репортер америчког бироа Асошијед прес, аутор књига Чудни богови јудаизма и откривени јудаизам, уредник и издавач књиге Тестиран Талмуд, о Хануки пише следеће: „Тајна традиционална доктрина „мудраца“ Талмуда у вези са Хануком је да обележава Божије задовољство самим јеврејским народом. Учење Хануке је да је Бог наводно обезбедио митских осам дана уља не као средство за победу или за гарантовање успешног извршења свете дужности, већ као знак (halacha osah mitzvah) Његовог континуираног обожавање јеврејског народа, на које би сви ми остали требало да се угледамо, као што то чинимо кад год се подиже менора. Ханука је главно оружје Талмудизма, након холокауста, за убризгавање религије Талмуда у грађански живот наше нације (америчке, прим. аут.) током децембра месеца, у време када су хришћанство и његови симболи, као што су сцене рођења Исуса Христа све више маргинализовани или потпуно забрањен приступ јавном тргу, у корист осветљења меноре. Што су ниже Исус, Марија и Јосиф присиљени да се спусте током божићних празника, то се више уздиже менора и самообожавање које она представља. Ханука менора није симбол библијског догађаја. Ханука је вештачка талмудска традиција намењена самоидолопоклонству. Она не представља победу Макабејаца над паганима, већ селективног памћења рабина над историјом. Ханука је трајна приврженост расној и религиозној уобразиљи рабинских циониста, прерушена у празнично светло весеље.“

Лично сам се уверио да  је Божић проблематично време за рабине и њихове следбенике јер слави рођење Месије којег презиру. Рабински израз за Бадње вече је Nittel Nacht, ноћ коју смтрају проклетом. Понову ћу на ову тему цитирати Мајкла Хофмана, који је дугогодишњим трудом истраживао релевантне јеврејске законе (халаху) и обичаје (минхаг) који мрзе Божић и хришћанство: „Рабински обичај који се поштује на Бадње вече је уздржавање од проучавања Торе, тј. Талмуда. Постоји забринутост да нечије проучавање Талмуда може невољно послужити као заслуга за Исусову душу, што одговара рабинском учењу да проучавање Талмуда даје предах душама свих злих. Уздржавање од проучавања Талмуда на Бадње вече такође служи као знак жалости, што одговара рабинском веровању да је Исус био лажни месија који је преварио Израел, практиковао магију коју је научио у Египту (Babylonian Talmud, Sanhedrin 107b), те да је рођен од блуднице која је затруднела док је имала менструацију (Babylonian Talmud, Kallah 51a). Постоји талмудски обичај да се на Бадње вече једе бели лук. Разлог за то се приписује мирису белог лука, за који се сматра да одбија Исусову демонску душу, која би требало да лута на Бадње вече (cf. Nitei Gavriel Minhagei Nittel). Још један рабински обичај у ортодоксном јудаизму је прављење тоалет папира на Бадње вече као увреда за Исуса, пракса коју је раби Јичак Меир Ротенберг – Алтер, познатији као The Chiddushei HaRim, популаризирао међу хасидским Јеврејима (cf. Reiach Hasade 1:17).“

После свега наведеног о Хануки, поставља се питање да ли тзв. патријарх Порфирије уопште зна, да ли је свестан, какву је честитку упутио јеврејској заједници у Србији? Пређашњи „патријарх“ Иринеј отишао је корак даље, па је чак децембра 2010. године у београдкој синагоги упалио свеће на менори, што су другосрбијанци протумачили као храбар и поштовања вредан гест. Како год, знао или не Порфирије шта представља Ханука, он са јеретичком доктрином, као пројекат дубоке државе за разарање СПЦ, испуњава све што се од њега тражи. Сећам се шта ми је пријатељ, иначе добар познавалац црквених (не)прилика, рекао када смо сазнали да је Порфирије на екуменистичком скупу у  Асизију (Италија) 2016. године пољубио руку папи: „ Овим понизним и послушним гестом, он је себи купио место будућег патријарха.“