Подсећање:

Апел Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору Србске Православне Цркве

БАУК ЕКУМЕНИЗМА ПРЕТИ ПРАВОСЛАВЉУ

         Ми, сви потписници овог апела, свештеномонаси, монаси и свештенство не само да смо презабринути већ и устрашени какве сатанске планове спрема екуменистички покрет преко Светског савеза „цркава" у светој јединој Саборној Апостолској Цркви. А треба да нам је свима јасно да је екуменизам свејерес како светоотачки благовести преподобни Ава Јустин Ћелијски:

У књизи „Православна Црква и екуменизам", између, осталог, он каже: „Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанста, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим свим европски хуманизми, са папизмом на челу". А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве, нису друго већ јерес, до јереси. Њима је заједничко еванђељско име „свејеpeс" а данас у овом времену, убрзаног припремања зацарења Антихриста, екуменски покрет је у Светском савету цркава већ окупио све не-хришћанске и паганске религије и секте, па чак и сатанисте. Александријски патријарх Николај Шести изјавио 1972. године: „Осуђујем Екуменизам и не сматрам га просто јересју него надјересју“. Он даље каже: „То је сместиште свих јереси и зловерија. Добро су нам познате антихришћанске силе које закулисно управљају екуменизмом. Екуменизам је усмерен против Православља. Он је сада највећа могућа опасност, скупа са безверјем, нашe епохе, које обоготворује материјалне привржености и задовољства".

Познато је да је Блажењејши патријарх Диодор дао изјаву о прекиду свих екуменистичких конатаката. А Руска Загранична Православна Црква сасвим званично је у богослужбени чин (Носљедованоје у недељу Православља) унела анатему против екумениста следећег садржаја: „Онима који насрћу на цркву Христову и уче да се она поделила на огранке... и онима који имају општење са таквим јеретицима или им помажу, или штите јерес екуменизма, правдајући је неказивањем братске љубави и уједињења раздељених хришћана - АНАТЕМА". У књизи „Последња времена данас" на страни 99. подсећа се: "Треба рећи да је у Русији широко Саборно разматрање екуменизма било спроведено свега једном -1948. године у Москви на Конференцији Православних Помесних Цркава. Тада су на ту тему говорили многи угледни правослани богослови и епископи. У закључној резолуцији било је примећено да циљева екуменистичке цркве над пред искушењем (земне власти) које је Христос одбацио и скретање на нехришћански пут и да екуменистички покрет не омогућује сједињење цркава благодатним средствима". Резолуција је имала закључак: "Одбити учешће у екуменистичком покрету". Следио je потпис Патријарха Московског и целе Русије, затим још једанаест потписа православних патријараха.

У овом времену сведоци смо нечег незамисливог. У књизи „Екуменизам и време апостасије" имамо ужасавајуће податке о јеретичком понашању Цариградског патријарха и његових епископа. Између многих и ова чињеница: „Како разумети да православни представници мирне душе без и једне речи протеста присуствују „мисама" које служе жене и причешћују народ? Како прихватити чињеницу да православци и даље остају у организацији која афирмише права хомосексуалних свештеника и чак им дозвољава служење њихових посебних миса као припадника тзв. сексуалних мањина и залаже се за право склапања црквених бракова међу припадницима истог пола, па чак и за могућност да усвајају децу" и даље: Постављамо питање ДО КАДА ће и наша Србска Православна Црква учествовати у раду једне такве белосветске сатанске организације, као што је Светски савет „цркава". Учествовање једне Православне Цркве у овом Сабору нечестивих назива „нечувеном издајом" и „страшним понижењем". Још се питамо да ли је ова страшна голгота коју пролази Србски православни народ, између осталих многобројних наших грехова ПОСЛЕДИЦА И ЈЕРЕТИЧКОГ ЕКУМЕНИСТИЧКОГ КУРСА КОЈИ СЛЕДИ СПЦ ВЕЋ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА. Излазак СПЦ из ССЦ и прекид свих екуменистичких контаката опрао би образ целом православном Србском народу.

Питамо се још да ли св. Архијерејски Сабор СПЦ сме ћутке прелазити преко чињенице да један архијереј СПЦ дочекује у 1996. години Бечког кардинала тако свечано као да долази неко већи и од Патријарха Србског. Затим да га уводи у св. олтар и дозвољава му да целива свети престо и да се за време свете литургије целива са истим кардиналом. Или пак да други Епископ тако много пута учествује у заједничкој „молитви" са свим екуменистима -псевдохришћанима, паганима и секташима. И да ли ми монаси немамо право да расправљамо и да тражимо да нам се објасни где је граница нашег вечног спасења или вођени таквима вечно гинемо? Тражимо званично изјашњење о исправности ставова које смо навели. Затим: Да ли je требало примати од ССЦ новац за довршење зграде теолошког факултета да јеретици нашим студентима теологије држе предавања и да наши професори теологије терају те студенте да од тих протестана та узимају благослов, и да морају бити на тим предавањима. Какво ћемо ми то имати сутра. Православне теологе који треба да сачувају Православље и Светосавље? Хоћете ли њих сутра, такве, окренуте западној псевдоцркви, изабирати за Епископе и где ће нам бити крај? Види се да се журно спрема зацарење антихриста и светске НАДРЕЛИГИЈЕ.

Ово је само укратко изнето сасвим мало чињеница од свих нас потписника који се питамо у чуду. Хоћемо ли мирис душе са својим архипастирима пристати да се наругамо свим великим и многобројним мучењима до проливања крви свих архипастира и пастира Православних и Правоверних за очување догмата вере и остајање у љубави с Богом.

Још се питамо: Да ли смо ми монаси зато оставили свет и све у свету да ропски безпоговорно следимо екуменско безумље и будемо виновници и своје вечне погибли и оних који нам следују? Сматрамо да ми монаси морамо сачувати завет правоверне послушности Богу па онда и послушности правовернима БОГОПОСЛУШНИМА И БОГОЉУБЉЕНИМА ДУХОВНИМ ПРЕДСТОЈАТЕЉИМА. Свакако је ово већ време великих страдања свим који хоће и ишту животом својим Царства Небескога, распињући се у Христу Спаситељу да би с њим вечнсг живели. Ко дакле неће са антихристом мораће у катакомбе и пећине и пустиње.

Мада смо много недостојнији и грешнији од монаха првих векова кроз стално исправљење и покајање, надамо се у Милост Божију, али као јеретици (не дај Боже) не би имали никаквог удела са онима који се спасавају. Зато апелујемо да заједнички одлучно устанемо против јеретичког зла - екуменизма прекинувши сваке контакте с њима. Подсећамо и то да по цену страдања морамо сачувати Православни календар.

Зато ми апелујемо да Србска Црква (а то смо сви ми - Архијереји, свештенство, монаштво и сав народ Србски Православни) преко Архијереја на редовном заседању Архијерејског Сабора јединствено доносе одлука о иступању из чланства „ССЦ" и о прекиду сваких контаката са њима. Очекујемо о томе и званично саопштење. У противном ми сво монаштво, свештенство и потписници овог апела морамо по догматима и канонима апостолским и светоотачким тражити решење што нам ваља чинити да останемо уз свога Господа коме смо се заветовали ради спасења и својих душа и свих оних који нам следују. Избављајући Христом и себе и њих од вечне пропасти.

Извор: „Демократија“, петак, 20. јуни 1997.

Приређивач: "Борба за веру"