Спорно писмо о статуту Војводине поделило Синод

Епископ Иринеј за писмо председници парламента каже да је фалсификат, митрополит Амфилохије да стоји иза сваке речи, а владици нишком Иринеју није позната његова садржина

Спорно писмо Светог архијерејског синода у којем су изнете примедбе на статут Војводине, за које епископ бачки Иринеј каже да је фалсификат, највишим представницима државе упутио је митрополит црногорско-приморски у својству заменика патријарха Павла и председавајућег Светог синода. „Црквена влада” је за та писма тек накнадно сазнала и прихватила их.

Митрополит Амфилохије је поводом целог случаја за „Вечерње новости” изјавио да су поменута писма званичан став Синода СПЦ: „Све што је тада Свети архијерејски синод саопштио о Предлогу статута и данас бих потписао”, поручио је чувар патријаршијског трона.

Владика нишки Иринеј, један од чланова Синода, каже за наш лист да је само чуо за дешавања у скупштини у вези са писмом за које се погрешно тврдило да га је писао епископ бачки Иринеј, и наглашава да му није позната његова садржина.

„Не знам шта пише у том писму, али нико из Синода то није послао”, каже владика нишки.

Секретар „црквене владе” протојереј-ставрофор Саво Јовић на питање да ли је присуствовао седници на којој је писмо донето само је кратко одговорио да он присуствује свим седницама, али да није овлашћен да даје било какве изјаве. За односе са медијима задужен је владика, који је првобитно наведен као потписник писма, епископ бачки Иринеј, али са њим јуче нисмо успели да ступимо у контакт.

Грешка посланика Александра Мартиновића (СРС), који је прочитао у скупштини делове писма упућеног Славици Ђукић-Дејановић, била је у томе што је навео да је потписник тог писма епископ бачки Иринеј.

Владика Иринеј није ни могао да буде потписник писма које је два дана потресало парламент, јер у време када је оно било доступно јавности 6. фебруара, није ни био члан Светог синода. За члана „црквене владе” епископ бачки је изабран на заседању Светог архијерејског сабора када је осим митрополита Амфилохија замењен цео састав Светог синода. До сабора чланови Синода, осим Амфилохија, били су и епископи жички Хризостом, бихаћко-петровачки Хризостом и милешевски Филарет.

Епископ бачки Иринеј у свом демантију који је прочитала и председница скупштине Славица Ђукић-Дејановић поручује да „ни у име Светог архијерејског синода ни у своје име није се оглашавао о теми о којој скупштина управо расправља”.

„Поводом информације да је неко од посланика прочитао моје наводно писмо у вези са Предлогом статута Аутономне Покрајине Војводине могу само да изјавим да се ради о чистом фалсификату, што је кривично дело”, наводи се у писаној изјави владике Иринеја.

Једно од тих писама за које епископ бачки тврди да је фалсификат, упућено председници Скупштине Србије Славици Ђукић-Дејановић, постављено је на званичан интернет сајт СПЦ 6. фебруара у 11.33 часова под насловом „ Српска православна црква забринута у вези са Предлогом статута АП Војводине”.

У тексту писма у којем пише да је послато у име Светог синода наведене су, између осталог, следеће спорне одредбе, које Војводини противуставно додељују обележја државности: „Право да закључује међународне уговоре у областима из своје надлежности (ius contrahendi); право да оснива своја представништва у иностранству, посебно у Бриселу (ius representationis); право, приграбљено узурпацијом, Скупштине Војводине да доноси законе. Уз то је противуставно оснивање тзв. Војвођанске академије наука и уметности учињено у намери да се војвођанским Србима прида посебни народносни, тј. национални идентитет”.

У току израде Предлога закона о преносу надлежности неке од одредаба из статута на које је Црква имала замерке усклађене су са Уставом. Тако Војводина уместо међународних може да склапа само међурегионалне споразуме, а покрајински парламент уместо закона може да доноси само одлуке.

Поводом целог случаја који је узбуркао јавност Живица Туцић, верски аналитичар, сматра да би Црква требало да буде обазрива када су у питању дневнополитичке ствари, али и врло прецизна у својим ставовима. Ипак, према његовом мишљењу, став Цркве, који она свакако има право јавно да искаже, злоупотребљен је у политичке сврхе.

„Питање статута Војводине је питање о којем расправља парламент, а Црква само може да искаже свој став, без претензије да одлучује. Имам утисак да у овом случају СПЦ није ни желела да одлучује нити да намеће свој став, већ само да изнесе своје мишљење. Писмо које је прочитано у скупштини, такође, односило се на текст статута који је у међувремену промењен и зато се поставља питање зашто неко тиме хоће да увлачи Цркву, коју чека избор поглавара, у политичке дебате и да ствара представу о подељености мишљења међу владикама”, каже Туцић.

Он сматра и да се став Цркве и Српске радикалне странке, чији је посланик прочитао писмо, разликују. „СПЦ је била забринута да се аутономија не претвори у државотворност, али није негирала аутономију Војводине, као што то чине посланици Српске радикалне странке”, наводи Туцић.

М. Пешић - Ј. Беоковић

[објављено: 28/11/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sporno-pismo-o-statutu-Vojvodine-podelilo-Sinod.sr.html