Раније су наши православни Оци бежали од црквених чинова и били су присиљавани да приме старешинство над Црквом, док је данас супротно, данас се грабе за чинове и олако примају старешинство. Па да видимо ко је у прелести, да ли стари Оци или данашњи оци, да расудимо Јеванђеље о пастиру добром и најамнику.
Најпре Господ каже: „Ја сам пастир добри“, а затим говори уопштено: „Пастир добри душу своју полаже за овце, а најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук разграби овце и распуди их; а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце“ (Јн.10:11-13). Овде Господ упоређује доброг пастира, који душу своју полаже за овце, и најамника, који бежи, јер не мари за овце, Господ упоређује само ову двојицу и нема ни трећег ни средњег, него један душу своју полаже за овце, а други бежи, јер не мари за овце. Па ко није добар пастир, тај је свакако најамник, тј. ко не полаже душу своју за овце, тај свакако не мари за овце и бежи. „Ко има уши да чује", тај разуме да је одговорно и опасно бити добар пастир, јер мораш душу своју да полажеш за овце, тај разуме да мора да жртвује живот свој ради спасења Цркве, јер обично уместо душу своју тумаче – живот свој. А ко нема уши да чује, тај верује свом палом разуму и палом свету и палим духовима, и све тумачи по своме како га ђаво учи, и тај верује да је он спаситељ Цркве и да мора да спашава Цркву политиком и трговином. Једини Спаситељ Цркве је Христос Господ и нема другог спаситеља осим Њега, и једино кроз доброг пастира, који душу своју полаже за овце, једино кроз њега Христос спашава Цркву. А кроз најамника, који не полаже живот свој за Цркву, кроз њега Христос не спашава Цркву, јер најамник је као Јуда издајник. Јеванђеље свуда говори против најамника На грчком језику реч мистос јесте најамничка плата, а реч мистотос јесте најамник-плаћеник, а то је потребно да би разумели друго Јеванђеље против најамника, у коме Господ заповеда овако (Матеј глава 6-та): Не чини милостињу као лицемери ради похвале људске, не моли се као лицемери ради похвале људске, не пости као лицемери ради похвале људске, јер лицемери они већ примају плату своју (мистон). Другим речима, ко даје милостињу и моли се и пости ради похвале људске, тај је најамник и прима земаљску плату и то му је све, јер тај се одриче небеске плате и небеског царства. Тај прима своју најамничку плату на земљи и то му је све и нема ништа од небеске плате и небеског царства. По Јеванђељу најпре су богаташи земаљски најамници, они су се одрекли небеског Царства и они робују богатству – својој земаљској плати. Да видимо и друго Јеванђеље, у коме Господ говори против најамника (Матеј глава 20-та): Излази човек домаћин и позива делатнике у виноград свој и погађа се са њима по динар, тако излази рано ујутру, па у трећи, па у шести, па у девети, и на крају у једанаести час дана. На крају свима њима домаћин даје по динар за њихов труд, мада су први радили 12 часова, други 9, трећи 6, а четврти само 1 час, сви они су примили по динар и то је очигледно против земаљских најамника, јер ни један земаљски најамник не може да поднесе ту неправду: да један ради 12 часова, а други само 1 час, и да приме једнако. Зато сваки земаљски најамник мора да одбаци ово Јеванђеље, јер на земљи тако не бива, јер ово Јеванђеље говори против земаљских најамника. Али у овом јеванђељу Господ говори, да то није земаљски виноград и то није земаљска плата и то није земаљско царство, него то је све небеско и то Господ говори о небеском Царству. Има и других Јеванђеља, у којима се говори против земаљских најамника, на пример Јеванђеље о великој вечери (Лука глава 14): Први најамник није дошао на Вечеру због њиве, други због волова, трећи се оженио. Овде је речено, да и брак може да буде као најамништво и земаљски брак може да буде сметња за „небески брак“ и то потврђује друго Јеванђеље, које почиње овако (Матеј глава 22): Подобно је царство небеско човеку цару, који учини бракове сину својему и посла рабе своје да зову званице на бракове... а они не маривши отидоше, један у поље своје, а други у трговину своју. По светим Оцима, ово може да се тумачи да Царев Син – Христос треба да буде „у браку“ са сваком хришћанском душом и зато је речено у множини учини бракове Сину Својему. И породица и сродство може да буде као најамништво и сметња за Небеско Царство и то потврђује Сам Господ, Који каже: „Ко љуби оца или матер више него Мене, није Мене достојан; и ко љуби сина или кћер више него Мене, није Мене достојан; и ко не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан“ (Мт.10:37-38). Сва ова Јеванђеља говоре против земаљских најамника и земаљске плате, јер земаљски најамник не може да служи Богу и земаљска плата поништава небеску плату. И у причи о блудном сину говори се о најамнику, јер блудни син је постао земаљски најамник, па се покајао и размишљао је да се врати оцу и да му каже овако: „Оче, сагреших против неба и пред тобом, и већ нисам достојан назвати се син твој: учини ме као једнога од најамника твојих“ (Лк.15:18-19). Али кад је дошао к оцу, отац му је допустио само да искаже покајање и одмах је примио њега као сина и није му допустио да каже учини ме као једнога од најамника твојих, јер Богу не требају најамници. На крају и Откровење Јованово говори против земаљских најамника и земаљске плате, и говори овако: „И учини све мале и велике, богате и сиромашне, слободне и робове, да им се дадне жиг (нацрта) на десној руци њиховој или на челима њиховим, и да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг (нацрта), или име звери, или број имена њеног. Овде је мудрост. Ко има ум, нека израчуна број звери: јер број човеков и број њезин је: шест стотина шездесет шест" (Откр.13:16-18). То значи: ко није антихристов најамник и не прима антихристову плату, тај неће моћи ни купити ни продати у време антихристово. Земаљска плата поништава небеску плату Зашто Јеванђеље готово свуда говори против најамника? Зато што је Јуда издајник први најамник у Новом Завету и сви најамници у Цркви – они су ученици Јудини, а не Христови. И сви јеретици су најамници и примају земаљску плату и то им је све и нема ништа од небеске плате и небеског царства. И сви иноверци и безбожници су најамници и примају земаљску плату и то им је све и нема ништа од небеске плате и небеског царства. Јеванђеље не оптужује најамнике за неправду нити говори да су они неправедни, не, него они примају земаљску плату и то им је све и нема ништа од небеске плате и небеског царства. Одувек се у Цркви давао добровољни прилог и за свештеничке требе, и говорило се колико је Бог дао и колико ко има. Никад се није говорила цена за свештеничке требе, него је увек било добровољно, колико ко да добровољно. И раније није био обичај да се оптужују свештеници за најамништво, али данас су они увели цену за требе и том ценом су запечатили своје најамништво у Цркви и постали су чистокрвни најамници. Готово да нема више пастира у Цркви, сем неколико изузетака, данас су готово све најамници у Цркви, они траже земаљску плату и земаљско царство и то им је све и нема ништа од небеске плате и небеског царства. Данашњи епископи и свештеници једино могу да се спасу ако се удостоје да мученички страдају за Христа и Цркву. И треба се молити Богу за епископе и свештенике да се удостоје мученичког венца, јер њима нема другог спасења. Господ је рекао: „Пастир добри душу своју (тј. живот свој) полаже за овце“. Данашњи пастир не може другачије да се спаси, осим да живот свој положи за Цркву. |