Треба презирати сумње, и хуле, и блудне помисли, и тада вам оне неће ни најмање нашкодити, поготово ако их откривате старцу-наставнику. Али не треба их откривати детаљно, иначе можете нашкодити и себи и старцу. Нарочито блудне помисли треба покривати, треба затворити завесом ту смрдљиву јаму, и не копати у њој.

Цело човечанство се може поделити на два дела: на фарисеје и царинике. Први гину, други се спасавају. Чувајте свест о својој греховности. То је најдрагоценије пред Богом. Шта је спасило цариника? Наравно, та свест о својој греховности: „Боже, милостив буди мени грешноме!“ Ето, та је молитва, која је прошла скоро два миленијума. Али гледајте, цариник је свестан да је грешан, али у исто време нада се на милост Божију. Без наде не можете се спасити.

Исусова молитва је најнеопходније оружје у делу нашег спасења. Али ко се хвата за њу, дужан је да очекује искушења и да се припреми за унутрашњу борбу, за борбу са помислима. Демони не воле Исусову молитву и на сваки начин свете се човеку, који их бије тим мачем.

Да би увек имали сећање на Бога, ради тога је и Исусова молитва.

Прво ваше дело, чим се пробудите, нека буде крсни знак, а прве речи (нека буду) речи Исусове молитве.

Сав живот је чудесна тајна, позната само Богу Јединоме. У животу нема случајних ланаца околности, све је промишљено. Ми не схватамо значење ове или оне околности, пред нама је много затворених сандука, а кључева нема. Било је таквих људи, којима се то откривало.

Чувајте свету веру, то је непроцењиво благо, са њим ћете ући у Царство: јер не трудимо се ради малог, него ради освајања Царства, па још каквог Небеског! Хоћемо да постанемо његови грађани.

У Јеванђељу је речено: Молите се за непријатеље ваше (Мт.5,44), и, стварно, непријатељи, желећи да нам досаде и да учине нешто зло, чине то искључиво по свом не-расположењу према нама, али већим делом они својим злом пресецају веће зло, које нам је претило. Зато су они наши истински добротвори, за које ми треба да се молимо.

За гордошћу, буквално за стопама њеним, увек иде блуд.

Ако се и догоди да згрешиш, веруј у милосрђе Божије, приноси покајање и иди даље и не смућуј се.

Важна је црквена молитва, најбоље мисли и осећања долазе управо у Цркви, истина, и враг у Цркви јаче напада, али крсним знамењем и Исусовом молитвом одгоните њега. Добро је стајати у Цркви у неком мрачном углу и молити се Богу. „Горе имајмо срца!“ – оглашава свештеник, а наш ум често пузи по земљи, мислећи о непотребним стварима. Борите се са тим.

Више ћутите. А ако нешто питају, макар и у Цркви, одговорите без икакве раздражљивости, не показујући намрштен изглед.

Да би ушли у Царство, пре свега треба бити смирен. А како стећи смирење? Како се научити тој великој уметности? Треба молити Господа да нам пошаље тај дар. У једној од вечерњих молитава ми говоримо: „Господе, дај ми смирење, целомудрије и послушање“.

Смирење се може стећи посредством послушања. Човек, који потчињава своју вољу духовном руководитељу свом, побеђује гордост и стиче смирење.

Све је у реду ако прекоревамо себе и смиравамо се. Али ево, многи се пењу на небо, намећу на себе подвиге, али неће да се смире. Смиравајте се, смиравајте се!

Смиравајте се, смиравајте се. Сва наука, сва мудрост живота садржана је у овим речима: Смирих се, и спаси ме Господ (Пс.115,5). Смиравајте се и трпите све. Научите се смирењу и трпљењу, а у души имајте мир. Верујте, да коме је у души мир, томе је и на робији рај.

На празник враг увек настоји да учини непријатност, невољу и жалост. Коме ударац, коме убод, настоји да свима нешто принесе на празник. И што пажљивије према себи живиш, то се строжије и силније наоружава враг, а посебно на празник нечим да вас угости. Све треба очекивати, на све се припремити. Али Господ је милостив, те на празник и дарови се деле. И ви ћете нешто добити, само ћете то приметити после четрдесет година, може бити. Тада ћете сазнати, какав дар је Господ послао вама на тај празник.

Кад вам ђаво указује на туђе мане и немоћи и подстиче вас на осуду, ви говорите себи: „Ја сам најгори од свих, ја сам достојан вечних мука. Господе, помилуј ме“, па чак и ако то говорите без осећања, ипак треба тако говорити.

Не дајте срцу да се веже за пропадљива блага овога света, гоните из њега свако пристрашће, јер само у слободном срцу, слободном од свих пристрашћа, Господ може учинити Себи обитељ.

Не смућујте се и не бојте се скорби (невоља, жалости). Скорби и радости су тесно повезане једна са другом, тако да радост доноси скорб, и скорб доноси радост. Вама то изгледа чудно, али спомените речи Спаситеља: Кад жена рођа, има скорб, јер дође време њено; али кад роди дете, више не спомиње скорб од радости, јер се роди човек на свет (Јн.16:21). Дан замењује ноћ, ноћ замењује дан, невреме замењује ведро време, па тако и скорб и радост смењују једно друго.

Кад неко празнослови, тада он не може да живи пажљиво, стално се расејава. Од ћутања се рађа безмолвије, а од безмолвија се рађа молитва, јер како може да се моли тај, који је у расејаности? Пазите на себе, пажљив живот је циљ монаштва. Речено је: „Пази на себе!“

Молите се Матери Божијој. Она ће посредовати за вас и у овом животу, а после смрти помоћи ће вам да прођете митарства и да стигнете у Царство Небеско.

Читање на црквенословенском језику благотворно делује на душу. Црквенословенски језик је неупоредиво лепши и богатији од руског језика. Између њих је таква разлика као између дворца и крчме.

По издању: „Треба живети нелицемерно“.

Духовне поуке преподобних Стараца Оптинских.

Свето-Ваведенски манастир Оптина Пустиња, 1998.г.