header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
Прота Ж. Гавриловић: СПЦ у модерним расколима и деобама Штампај Е-пошта
недеља, 29 новембар 2009

Протојереј др др Жарко Гавриловић

ДА ЛИ СПЦ ПЛУТА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА?

(одломци већег рада)

       Изузетна ми је част што сам данас међу вама, па се свесрдно захваљујем Богу и Преосвећеном епископу банатском Господину Никанору на позиву да учествујем на овом, за мене, важном скупу.

Хвала Богу да се неко од епископа наше Цркве одважио да сазове овај скуп, у врло критичном времену наших раскола и подела, наше потпуне неслоге и разједињености у СПЦ, па ако хоћете и издаје Православља ватиканизму и екуменизму од стране појединих црквених великодостојника, па и издаје народних интереса повампиреном глобализму и империјализму од стране појединих српских политичара.

И док ми овде покушавамо да дијагностификујемо нашу духовну болест: млакост у ревности за Православље и Светосавље, дотле, чини ми се, овог момента онај који се припремао у Ватикану, студирао језуитски колеџ у Риму, врши некакво помирење између Православних, Римокатолика и Протестаната, помирење које се не може помирити, јер православни имају чисту веру и частан, Богоугодан живот: ортодоксију и ортопраксију. Римокатолици имају новац и знање, а немају православну веру; протестанти имају и знање и новац, али немају Христову веру, пошто су се поделили на тридесетак хиљада верских секти. Не може се помирити Православље са јеретизмом римокатолика, (сетимо се само јереси о примату и непогрешивости римског папе), нити са јеретицима протестантима, док се прво Римокатоличка црква не измири са свим јересима протестантзма, које је породила својим злоупотребама, па да се обе скупине вера, за које кажу да су хришћанске, одрекну свих јеретичких учења, врате на јединство и учење пре 1054. године, извине се Православнима за масакр и геноцид, крсташке крваве походе, усташке злочине, злодела инквизиције, индулгенције, којима желе да тргују Божијим Царством, да се истински покају, а не тек тако да се само декларативно мире и измирују главешине цркава без одобрења народа, верника, чак и свог епископата. Ко је то, када, од Светосавске цркве, овластио епископа бачког, браничевског, митрополита црногорско-приморског, да не помињем друге, да неовлашћено и противканонски преговарају са Ватиканом о унији, иза леђа многострадалног, напаћеног српског народа од стране ватиканских фанатика усташа, крсташа и других? Зар се опет покреће Крвава литија у Београду, или ма где у српским земљама, због стварања уније, без извињења и покајања папе и римских прелата за покоље и масакрирање Срба?

Надали смо се да ће, са развлашћењем комуниста на граници између другог и трећег миленијума Хришћанства, доћи до симбиозе-симфоније српске Цркве и Државе, у корист опстанка српског народа, да ћемо се сложити у циљу светосавске и националне обнове и побољшања наталитета, обнове породице и брака, обнове Божијег лика у нама (ср. Мат.5.48), а оно су нам у политици засели комунистичка деца, која крчме целокупно национално благо и природне ресурсе, а у Цркви, добрим делом, уз мали број часних изузетака, дођоше најамници, неки регрутовани од ДБ, за које је Господ рекао да су „лопови и разбојници“ (ср. Јн 10, 11) и то не само да су неки од њих тек најамници, него и деца и послушници комуниста.

Ја барем имам толико права да то кажем, јер сам отишао у Богословију када је ретко ко имао храбрости за то, да сам завршио и Богословију и Богословски факултет СПЦ, за разлику од оних који су из гимназије отишли на неке факултете у иностранство, а неки су чак завршили и само курсеве протестантизма, па постали епископи у СПЦ, и мисле да су сада „већи католици од папе“, да су већи православци од нас правостојећих и страдајућих православаца за све време постојања комуниста, чак и у посткомунистичком времену, за разлику од оних који сада припремају унију са Римокатолицима, и то иза леђа браће архијереја, Св. арх. синода и сабора, не питајући чак ни свој благоверни народ, оних који више припадају екуменизму и разним белосветским организацијама крупног и ситног капитала него Православљу и СПЦ.

 

Светосавље на жеравици између суровог џихада и ужарене Курије

Светосавље је сада на жеравици, и то не као некада, како сам држао предавање деведесетих година у Вршачкој саборној цркви, само између џихада и Ватикана, него сада између најамника у СПЦ и издајника у врховима власти у Србији.

Никада Светосавље није било у тежој сиуацији. Било је тешких дана, али смо имали боље људе у народу и боље епископе у Цркви. Никада нисмо имали недостојнији епископат, као што га данас имамо, опет част малом броју часних архијереја, од којих су неки овде присутни, јер добар део епископата шурује са Ватиканом, иза леђа друге браће архијереја, Синода и Сабора и верног народа Божијег, ствара унију, трује своје чисто Православље екуменизмом, у коме су се скупили свимогући јеретици и расколници Хришћанства, одржавају „молитвено“ и „дијалошко“ општење, супротно свим канонима и догмама Цркве, чак и проклетстава Светих отаца, па и, супротно речима самог Господа: „Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, кад види вука где долази, оставља овце, и бежи: и вук разграби овце и распуди их. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце“ (Јн 10, II -13).

Притиснуто са Истока џихадом и са Запада фанатизованим римокатолицизмом, са бочних, или свих страна екуменизмом и глобализмом, после мучно цеђеног и доста исцеђеног Светосавља и Православља под страшним српским „Антихристом“ Јосипом Брозом, кога, како др Рашковић рече „луди Срби“ још увек обожавају, ми смо се нашли и под силовитим ударом лажи и бомбардовања НАТО снага, под бомбама, куршумима и камама наших суседа, нових усташа, муџахедина, балиста, белогардејаца и свих других суседа деведесетих година прошлог века, тако да смо још увек ошамућени, заплашени, наркотизовани и под теретом грешног живота, тако да је већина наших архијереја сишла са стазе Православља, како по животу и владању, тако и по учењу и чувању православних догми и канона, и посебно, без стида и срама, увођењем ватиканских новотарија у богослужење и кварењем јединства у литургијском богослужбеном поретку, противно канонима и правилима Светих отаца. Ових дана онај који за мењује српског првојерарха, који је почео своје теолошко школовање на језуитском колеџу у Риму, заједно са покојним надбискупом Перком, уместо да исправи брод Светосавске цркве да не плута ка Ватикану, и сам се залаже за увођење новотарија у служење Свете литургије, супротно поновљенима одлукама Св. арх. Сабора. Хоћемо ли дозволити да се такав још и устоличи на трон Светог Саве? Ја смем, ако ме ико пита, већ сада да кажем „анаксиос!”

 

Српска православна црква у модерним расколима и деобама

Са болом у души кажем да је наша СПЦ данас располућена на два дела: на пастире и најамнике, на оне који желе да чувају светосавску и православну ортодоксију и ортопраксију и на оне, који за себе кажу код надируће опасности џихада и муџахедина, с једне, и ужарених - фанатизованих ватикановаца, протестаната и верских секташа, чак сатаниста, и са Истока и са Запада, да они нису зилоти него икономисти.

Срби су данас остатак закланог народа, после турског „данка у крви“, одвођења у хареме (што се и данас чини кроз трговину белим робљем); после убијања Срба у свим прошлим ратовима: балканским, светским и југословенским; после убијања Срба од злочинца Хитлера, његовог школског друга Броза, који су побили више од милион и по Срба: после касапљења нерођене српске деце - по неким рачуницама око осам милиона од стране српских и несрпских лекара; ми смо, дакле, постали остатак остатка православних Срба, а и тај се остатак изделио на верске секте, политичке партије, на мале и велике противнике Срба.

Шта је остало од православних Срба? Рестлови оних најупорнијих православаца, које данас виши клир наше Цркве у више епархија игнорише, тера из храмова, чак и туче - батина, какав је био недавно случај у селу Душковци код Пожеге, када су пожешки намесник и један свештеник из Ариља тукли своје вернике у присуству свога епископа само зато што су се оправдано противили увођењу ватиканских новотарија у служење литургије. О, земљо јадна! О, Цркво наша света! Зар нас Броз и њему подобни нису до јуче убијали физички и духовно што смо верници, Светосавци и Православци, да нас сада туку, претенам и кажњавају нас „нови скојевци“, Брозова духовна ванбрачна чеда у мантијама, по пароли за коју мишљасмо да је готова: „И после Тита Тито“?

И док смо ми, исправни Светосавци и Православци, страдали прогањани од комуниста у својој држави, коју су наши преци платили својом крвљу, коју је водио, како је сам казао за себе „католик и Хрват“, Јосип Броз, у СПЦ они, сатрапи комунизма који су, преко њега, стицали своје позиције у Цркви, не борећи се за позиције Цркве у комунистичкој држави, него за своје позиције у комунузму и помоћу комуниста и њихове мафије у Цркви, они се данас кривоклетнички, антиканонски, антисветосавски, антисрпски, понашају толико осионо, гордељиво, неморално, као неприкосновени босови глобализма и екуменизма, да нас, који се боримо за чисто Православље и Светосавље, називају „неуким сељацима“, зато што им се може, јер су се докопали највиших положаја у СПЦ па владају како хоће (а не по канонима!) Они мисле да могу да владају докле хоће, јер имају „челичне међународне мреже и пипке“, чак и преко граница и преко океана ове наше мале државице, коју зову Србијом.

Те „продане душе“ крше каноне, прогоне свештенослужитеље који литургишу како се одвајкада у Православљу литургисало, како су и они донедавно служили Свету литургију, стварају од часних свештенослужитеља и свештеномонаха полтроне, улизице, фарисеје, оно што је Господ Христос највише осуђивао. Заклели су се такви измећари да ће чувати канонско и литургијско јединство, а крше га на сваком кораку, заводе страховладу и диктатуру над верницима и народом, туку свештенослужитеље и вернике. А од Цркве, која би требало да је јединствена, саборна, заједница православне вере и љубави, „стуб и тврђава истине“, јер је Господњи дом молитве, ови недостојни најамници, част мањем броју часних архијереја, начинише од ње, као некада трговци у јерусалимском храму, „разбојничку пећину“ (ср. Мат. 21, 13).Но, нема данас нико храбрости ни бича у рукама да их истера из храмова, као некада Господ Христос трговце из јерусалимског храма. Чујмо шта каже апостол Павле за епископа: „Али епископ треба да је безмане... трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава; не пијаница, не убојица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубац; који својимдомомдобро управља...не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу. А треба да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђаволову...који имају тајну вере у чистој савести“ (I Тим. 3, 2-9). Дакле, ти најамници који су данас у Цркви, „нови трговци“ и калкуланти, који, противно Христу, прогоне праве свештенослужитеље и вернике, а штите улизице и полтроне, чиме сведоче да не служе Господу Христу него Антихристу и да немају право да траже послушност од својих верника, када они сами нису послушни Господу Христу, својој Цркви, канонима, своме Сабору, својој заклетви и положеним својим монашким заветима: девствености, послушности и сиромаштва.

Тешке речи, је л’ да? Слажем се. Али, за тешку, метастазирајућу рану, мора се предузети хируршки захват по науци овог народа: „На љуту рану, љута травка“, јер нами свети апостол Павле заповеда: „Оне који греше покарај пред свима, да и остали имају страха“ (Тим. 5, 20). „А они који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, у многа луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. Јер је корен свих зала среброљубље, којему неки предавши се, застранише и навукоше на себе многе муке“ (Тим. 6,9- 14).

Извор:   Зборник „Светосавље данас – изазови и одговори“ (друго издање), Епархија банатска, Вршац 2009. стр. 116 - 121

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( субота, 04 септембар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.