Осећате изнемоглост и мислите да су то врата која воде крају. Немоћ подсећа на смрт; али не предсказује њен час. Ипак, није непристојно припремати се за њу. Пошто сте ви стално слаби, лако ће вам бити да се сродите са мислима о исходу душе, по примеру преп. Никанора, и он вас неће затећи неспремну. Блажено сећање на смрт; оно је, заједно са сећањем на Господа, чврста основа доброга хришћанског духовног настројења.

   Снови које сте прибежили – сви су добри. Али због чега су вам они дани? Због утехе и духовног окрепљења, да не будете малодушни, да се утврдите у мислима о оном свету који није далеко од нас, и као потврда општења са њим. То је милост Божија!

   Жалите се да вам молитва иде тешко и да се не држите подвига. Нека вас од те бриге ослободе речи Светог Тихона: „Каква је молитва болесника? Благодарење и уздаси Богу“.

   Тиме се замењује сваки подвиг. Имајте, дакле, мир у души“

* * *

   Поредак ваших молитава (домаћих, не оних у храму, јер сте болесни) – добар је. Испуњавајте га и даље тако. Ред је потребан због наше слабости, а не због саме молитве која може и без тога... У мислима се пренесите на Свету Литургију, не као онај који је врши, него као присутни верник (умно се преносећи у храм).

   Н.Н. ... не знам шта да кажем. Ево му књижице и брошурице. Када почне да чита, наћи ће нешто што ће га уразумити... (да се пристојније понаша). А ви се не држите веселих мисли о  себи? У Египту је живео неки старац настојатељ, чини ми се да се звао Аполос... Братији и сваком дошљаку би говорио: ми, Хришћани, не смемо да тугујемо... Нека пагани и Јевреји тугују. А ми смо Господом спасени... наш је рај и Царство небеско. Са нама је Христос, благодат Св. Духа, Богородица, небске силе и сви Свети... Таквих и сличних мисли се држите, а жалосне удаљујте од себе... као да је велика ствар што морате да седите у келији, што не долазите у храм (не због љености, него због болести). Када се молите, ви сваки пут постајете храм Божији (2. Кор. 6, 16). Јер Господ је свуда. Молите се чешће: Оче наш... и Богородице Дјево, радуј се... Бог је Отац наш, а Богородица – наша мајка... Свете Тајне су – њене дојке: јер су оне плот од Ње узета!

Тиме се бавите у уму... још нека вам пред очима лежи отворено Јеванђеље и Апостол. Прочитајте по један стих и трудите се да сваку реч претворите у предмет расуђивања. Ако вам Бог пошаље какву мисао, запишите је. Нека лист хартије лежи на столу... И друге добре мисли записујте. Нека вас Господ благослови. Желим вам сваку утеху.

Ваш молитвеник   

Епископ  Теофан

Пред велики пост 1893. год.   

Црквена молитва за болесне има снагу, нарочито ако је праћена молитвом оних који су наручили службу

Ви сте лепо удесили молитве за своју кћерку. Два молбана недељно, па још и помињање на проскомидији. Рекло би се, сасвим довољно. Али ко ће се ту  са боли и саосећањем молити? Бог услишује молитву када нечија душа  због нечега пати. Исто је и са проскомидијом, и са литургијом. Само, и ту су важне наша вера и нада, чија су потврда наручене молитве. Међутим, присусутвујете ли и ви на молитвама? Ако не присуствујете, онда је ваша вера нема... Ви сте поручили молитву; али пошто сте дали новац да би се други молили, збацили сте са својих леђа сав терет и бриге... И нема никога ко би одболовао за болесницу. Онима који служе молебан не пада на памет да душом пред Господом одболују за оне које помињу... а и како би стигли да се за свакога наболују?

Друга је ствар када сте и ви сами на молитви, или на литургији, где се болесна Н. помиње на проскомидији... Тада се ваша бол и саосећање слива с молитвом Цркве и брже се узноси до самог Престола Божијег... па и саму молитву Цркве то чини састрадалном, и ако свештенослужитељи не болују и не пате. Видите ли, дакле, у чему је сила?!.. Долазите на молебане и сами, и болујте душом за болесницу... И биће добро. У цркви на литургији болујте за време проскомидије... и нарочито, када – после „Тебе појем“ – запевају Богородичину песму „Достојно јест“... Ту се после савршене жртве поново помињу живи и умрли...

Литургија је јача од помињања само на проскомидији, зато што изражава наше најјаче саосећање са болесницом и највећу веру и наду у то да је Господ неће оставити без своје помоћи... Где поручити молитве? – у Задонску, код Св. Тихона... а ако је души ближи Кијев, онда у Кијеву... Где је души место, тамо и наручите...

Али најважније је да састрадавате са болесницом... и више помажите сиротињи... на само онима који просе... Олакшајте породици коју притиска сиромаштво.  И њена молитва ће олакшати вашу душевну тегобу...

Нака вас Господ све благослови – вашу мајку, вас и супруга, болесну кћер и осталу дечицу, и све који су покрај вас... и ваше трговачке послове.

Ваш богомолитељ

Еп. Теофан

3. априла 1886. год.с

Извор: "Господе, спаси ме", Свети Теофан Затворник,  Светигора, 2003, (Из писама болесним духовним чадима о здрављу, болести, смрти, животу после телесне смрти, васкрсењу и животу вечном).