Родитељски благослов је највеће наслеђе које родитељи остављају својој деци. Због тога деца треба да воде рачуна да га добију. Погледајте колико је далеко Јаков отишао да добије очев благослов? До те мере да се чак обукао у овчију кожу! (Пост. 27).

Посебно је велики благослов мајке! Једна особа је рекла: „Свака реч моје мајке је златник.“ Недавно ми је дошао Грк из Јоханесбурга. Знате ли какав је утисак оставио на мене? Дошао је код мене у Каливу у јесен. „Старче, Мајка ми се разболела и дошао сам да је видим.” Пре него што су прошла три месеца, поново је стигао на Божић.

"Опет си овде?" Питао сам: „Да“, одговорио је. - Сазнао сам да моја мајка поново није добро и дошао сам да јој пољубим руку, јер је већ стара и могла би да умре. За мене је највеће богатство благослов моје мајке.” Човек има шездесет година – и путује из Јоханесбурга у Грчку да пољуби мајци руку!

А сада је Господ благословио овог човека на начин да хоће да подигне велики старачки дом за свештенство и да га поклони Цркви. То јест, он је, рекло би се, преплављен благословима и не зна шта ће с њима! Таква душа ми је као мелем. То је као да ходате пустињом Сахаром и одједном нађете мало воде. Полако све то се губи и нестаје.

И још један човек ми је дошао у каливу сав у сузама. "Оче", почео је да говори, "мама ме је проклела. А сада ми је породица пуна болести, фрустрација, све се поквари на послу..." "Вероватно си ти сам дао мајци неки разлог", одговорио ми је да него. „Није могла да те прокуне из ведра неба. „Да“, каже он, „и ја сам био тај син...“ — „Иди“, кажем, „и замоли своју мајку за опроштај“.

„Ићи ћу, оче“, одговорио је. „Дај ми свој благослов.“ „Дајем ти свој благослов“, рекао сам му, „али мораш узети благослов и од своје мајке.“ „Мало је вероватно“, каже он, „да ће ми она дати благослов.“ „Иди“, кажем, „ко њој, па ако ти не да, реци јој овако: „Рекао ми је један старац, да ћеш и ти једном своју душу предати Богу“.

Отишао је својој мајци, а она га је овако благословила: "Чедо моје, нека дође на тебе благослов Авраамов!" Прошло је мало времена, и он је поново дошао на Атос, доносећи ми поклоне – компот од вишања и лозум.

Био је пун радости. Деца су му била здрава, на послу је све добро ишло. Биле су му сузе у очима, и бескрајно је говорио: „Хвала Богу.“ Живот овог човека се променио, а он је говорио само о духовном. А шта рећи ако човек поштује родитеље од самог почетка!

Како може да тај човек нема Божији благослов?