Библијско схватање поста подразумева за људе који су у браку и уздржавање од физичке интимности. Ово је једна од карактеристика поста, али уз напомену да не ја, него Дух Свети преко Апостола Павла у Посланици каже: ово уздржање мора бити под три услова. Прво: обострани пристанак. Односно, тако да се слажу и један и други, а не једна страна.

Друго: уздржање мора бити у циљу поста и молитве. Односно, није вредно уздржање само по себи, него уздржање ради учвршћивања поста. И треће: време уздржавања морају да се договоре оба супружника.

Јаки морају дати слабима прилику да одреде време. Мислим духовно слаби, а не физички слаби. У Цркви има више жена, и морам да кажем једну веома важну ствар: многе жене, не познавајући мушку природу, захтевају од мушкараца оно што је жени лако, а мушкарцу веома тешко. Због тога бих желео да саветујем женама које су удате да упамте да је глава породице муж. Нека он одлучује о питању количине уздржавања.

А мушкарцима се треба рећи следеће: ко има ревност за Бога и уздржава се... Из пастирског искуства наилазио сам много пута када се муж обратио Богу, почео да иде у манастир, његов духовник је почео да захтева од њега да се уздржава од интимности са женом за време поста. А жена је другачија, полусветска је, нема што и њен муж. Два пута је долазила у цркву. Разговарао смо са њом, а она је рекла: „Оче, осећам да се хлади према мени.“ Нема хлађења – обузима га само још једна радост, духовна.  Он је пронашао у себи нешто ново, што није имао раније, али она чисто по земаљском, женски доживаљава то. За њу је важан доказ да је муж воли.

Зато је нама, мужевима, мушкарцима, који смо у браку, потребно да се запитамо: „Како онда да надокнадим своју љубав према својој жени?“ Шта ја онда треба да урадим да она зна колико је волим? Мушкарци имају своју особеност, жене имају своју. Али опште црквено правило је да се треба уздржавати споразумно, само у сврху - поста и молитве. Апостол Павле пише, што је такође само на одређено време.

 Из свог свештеничког искуства, рећи ћу да, на пример, младим паровима који ступају у брак не саветујем ни да размишљају о овој теми. Ја кажем: „Чекајте, стигните нас, биће и вама 89 година, разговараћемо, наћи ћемо се.“ Ово је шала. Али у ствари, млади не би требало да почињу са овим. Прво треба да стекну љубав једно према другом. А потом – на подвиге.

 Главни подвиг је љубав. Ето, да научите у породици, пре свега, да се препустите својој другој половини и истовремено доживите срећу од победе над својим поносом. Ово је вредније у очима Свемогућег него уздржавање од интимности.

Из разговора свештеника са својом паством.

Превод и приређивање: "Борба за веру"