ИНТЕРВЈУ:

Боривоје Карапанџић

“Беж' у цркву народе српски!“

Г. Боривоја Карапанџића не би требало нешто посебно представљати, јер свима који проучавају српску националну историју ова личност је итекако позната. Аутор десетина књига, велики историчар и један од савременика Св. владике Николаја. Из свог богатог животног искуства г. Боривоје нам је пренео неколико значајних и великих утисака и размишљања.

Поштовани г. Боро као човек са великим животним искуством како оцењујете данашње духовно и национално стање у српском народу?

Са великом пажњом пратим збивања у Србији и тамошњу штампу па могу рећи да је духовно и национално стање српског народа катастрофално! У Србију је поново враћен комунизам. Погажен је Устав земље да би се појединцима дали положаји који не постоје у Уставу. НИН је у своме броју 3034. од фебруара ове године преко целе стране донео чланак: „Србијом Тито влада“. Српски социолог Милан Брдар пише: „Србија нема националну државу. По други пут смо жртве интернационализма. Први пут пролетерског а сада грађанског.“ Обистинило се оно: „И после Тита Тито“! А то је потврдио у својој колумни и Јован Ћирилов у НИН-у од 19. марта ове године чланком „Ефекат Тито“ где пише како је у Музеју „25. мај“ приређена изложба „Ефекат Тито“ и да би те изложбе требало наставити. Сви сте у Србији заборавили да је први Канцелар поратне Немачке Конрад Аденауер дао најбољу оцену о Титу. Историчар Перо Симић у свој књизи о Титу пише да је Аденауер, Вили Брандту рекао: „Тито је злочинац“. Јесте, сва му је владавина огрезла у злочину па је зато Свети Владика Николај тужно певао да је у Србији: „Све гроб до гроба где почива српско робље“. Српски народ мора већ једном да се ослободи титовштине и партизанштине.

Ових месеци сећамо се великог злочина који су комунисти починили у Словенији? Како данас гледати на овај тежак период српске историје испуњем мраком комунизма? И како се достојно сећати ових жртава?

У Словенији 1945. године почињени су од стране Броза и његових партизана масовни злочини какве словеначка земља не памти! У мају и јуну Енглези су на превару са своје окупационе зоне у Аустрији предали Титу хиљаде и хиљаде избеглих Словенаца, Срба и Хрвата. То је била нагодба Тита и Енглеза да они предају све Југословене а партизани ће се повући из Корушке. Тито је свој први рођендан прославио у Љубљани 25. маја 1945. године и тада је рекао, да ће ликвидирати сав тај враћени народ. Први сам у емиграцији још далеке 1959. године писао о тим масовним Титовим злочинима. Штампано је неколико књига и на српском и на енглеском језику с насловом: „Кочевје - Титов најкрвавији злочин“ и „Југословенско крваво пролеће 1945. - Титови Катини и Гулази“ у којима је описана предаја и стрељање Словенаца, Хрвата и Срба међу којима и сва четничка војска Црне Горе, Боке, Санџака и Херцеговине. Ја сам са 106 Српских добровољаца био 1995. године када је откривена највећа масовна гробница у Кочевском Рогу а до сада је пронађено 540 масовних гробница у којима је побијено сто хиљада невиног народа, међу којима је и двадесет хиљада Срба. Прошлог лета је откривена највећа гробница Тезно код Марибора где је побијена сва војска Војводе Павла Ђурушића. Словеначка држава је узела под заштиту све те гробнице и позвала Хрватску и Србију да учествују у идентификацији жртава. Хрватска се одазвала а Србија муком ћути јер се још увек држи комунистичког "Закона о заштити имена и дела Јосипа Броза". Све Законе, па и Устав, Србија је погазила али овај о Титу није. Зато ни до дан данас у Србији није откривена ни једна масовна гробница невино побијених Срба. Свако место у Србији има по једну Сребреницу и о томе Србија ћути 65 година али нека зна да ће мртви једнога дана проговорити. О злочинима у Словенији написао сам књигу: „Кочевска споменица-Кочевски рог 1945-1995“  али је, нажалост она недоступна у Србији јер јој Закон о Брозу не да да српски народ чује истину.

Свети владика Николај je jeдан од највећих српских светитеља, а пошто сте Ви један од ретких савременика владике Николаја можете ли нам у кратким цртама описати ову надземаљску величину?

Свети Владика Николај Жички је био мој земљак и мој велики пријатељ. Долазио ми је у кућу 27. (14) априла 1954. године на моју славу Васкрсење Лазарево, ломио славски колач, осветио славско жито благосиљајући целу породицу и сликао се са мном. Та слика је ушла у великом плану у филму о Владици Николају који су у Берлину снимила два српска свештеника али, нажалост, није  речено ко је то с Владиком. После сам се пуне две године дописивао са Светим Владиком и три пута смо се састајали. Владика је био изузетна личност у сваком погледу и Авва Јустин Поповић је написао да је после Светог Саве Владика Николај највећа личност у Српском народу. Зато је итекако добро што сте својој установи дали име Владике Николаја јер ће Вас он надахнути невиђеном вером и духовном снагом. Свети Владика ће Вам бити предводник у Вашем раду.

Како се уздићи из колотечине данашњег друштва и вратити се истинском српству и православљу?

Свети Владика Николај ми је писао 24. новембра 1954. године из руског манастира Св. Тихона у Јужном Кенану у Пенсилвенији па је ту рекао да је Бог „одредио рок нашем старадању али ако би се српски народ покајао, Бог би скратио тај рок.“ Још је нагласио да нас могу спасити „врлина и молитва а не транге-франге и вештина са ђаволом“. Ове мисли Св. Владике требало би да српски народ свагда има на уму.

На крају овога интервјуа захвалио би вам се на одвојеном времену и замолио за једну поруку нашим читаоцима.

Шта да Вам на крају поручи моја маленкост? Браћо моја и сестре моје: не журите у обездуховљену и обезбожену Европу која је из свога Устава Бога истерала! Та „Европа“ је на почетку двадесетог века издала највећу земљу Православља и Хришћанства Свету Русију безбожном комунизму и допустила да комунистички злочинци побију целу руску Царску породицу, па су седамдесет година равнодушно гледали страдање руског народа под комунистичким терором! Па је та Европа на крају Двадесетог века издала и најмањи православни и хришћански народ на Балкану - мученичку Србију тукући је са хиљаду седамдесет бомбардера 78 дана и ноћи, сејући смрт и земљом и небом уранијским бомбама! Бог то никада неће опростити Европи! Читајте књигу Светог Николаја „Кроз тамнички прозор“ па ћете видети шта је Светитељ написао о Европи. И на крају, попут оног анђела из народне песме, који је узвикнуо Краљевићу Марку бежећи испред бесних чауша који су хтели да га посеку: „Беж' у цркву Краљевићу Марко!“ и ја Вам узвикујем: “Беж' у цркву народе српски!“

Глас са Цера, бр. 10, 1. јули 2009.