http://www.spc.rs/sr/ Ваша Светости, приморали сте доле потписаног, малог, минијатурног, грешног, прегрешног раба Божјег, крштеног у име Оца и Сина и Светога Духа у јединој Цркви Христовој да Вам се поново обрати.
У ствари, Ви скоро свакодневно захтевате да се реагује, да се указује на неПравославна слова Ваша. А да не би камење проговорило, ево из недостојних уста мојих и (пре)грешног језика мога, опомена. Сада конкретан повод је саопштење са пријема нових амбасадора Републике Србије: Његова Светост је овим дипломатама, уочи њиховог ступања на дужност, указао да Српска Православна Црква, још од свог утемељитеља Светог Саве негује традицију отвореног и искреног међуверског дијалога, тако да имају подршку у свим видовима продубљивања сарадње између држава, народа, цркава и верских заједница. Простите Ваша Светости, молим Вас. Заиста је тешко слушати-пратити, практично на сваком Вашем кораку и у свакој прилици, готово свакодневно - колико је важан 'отворен и искрен међуверски дијалог', колико је важно 'продубљивање сарадње између цркава'. Испада као да не постоји ништа важније од тога. Да ли је то могуће Ваша Светости? Да ли ће заиста паства Ваша ишта корисно и Богу угодно да допринесе спасавању душа својих, уколико са римокатолицима, тј. онима из оне вееелике, мултинационалне, глобалне мегакорпорације, изузетно моћне са седиштем у Риму, у Ватикану, или протестантима који су од ових отпали, или са инима који су касније само наставили да отпадају и одлазе све даље и даље од Православља, оствари 'међуверски, између цркава' дијалог?!? Да ли заиста у временима када се Царство Небеско приближило, када други долазак Господа и Спаса нашег јединог само што није, не постоји ништа важније за спасење душа од 'међуверског, између цркава' дијалога?, ни покајање, ни исповест, ни пост, ни молитва, ни труд живљења Литургијски, ни причешће. Зар су ти инославни, јеретици разноразни, (по Вама и учењу Вашем) заиста ближњији пастви Вашој од осталих ближњих, браће и сестара? Знате Ви, Ваша Светости, неупоредиво боље од моје ништавности, да мисија највећег међу Србима, најближег од свих Срба Господу, Светом Сави, није била да развија 'међуверски дијалог'. Знате Ви, неупоредиво боље од моје ништавности шта пише у Небеској Литургији Св Владике Николаја. Као што знате и како је делао и беседио Св Марко Ефески кога скоро прослависмо, како је на дан свог упокојења поучио браћу своју: 'Желим да детаљније изразим своје мишљење, нарочито сада када се ближи мој крај, да бих био сагласан са собом од почетка до краја и да неко не би помислио да сам говорио једно, а скривао друго у својим мислима, због чега би било правично оптужити ме у овом тренутку моје смрти. Рећи ћу о Патријарху, како не би помислио да ми можда укаже некакву част при погребењу овог мог смиреног тела или да на моју гробницу пошаље неког од својих архијереја или од својих клирика или уопште неког од оних који су у заједници са њим, да узму учешће у молитвама или саслуживању са свештенослужитељима из наше заједнице који су позвани, помисливши да сам некада јавно или тајно дозволио заједницу са њим. Како моје ћутање не би онима који не знају добро и у потпуности моје ставове дало повода да посумњају у некакву сагласност, кажем и сведочим пред многим овде присутним и достојним људима да у потпуности ни на који начин не желим и не прихватам заједницу са њим или са онима који су са њим, ни у овом свом животу нити после смрти, као што не прихватам ни унију која је склопљена, нити латинске догмате које су он и његови истомишљеници примили и ради спровођења којих је заузео ово прво место, са циљем збацивања исправних догмата Цркве. Потпуно сам убеђен да, колико сам даље од њега и њему сличних, толико сам ближе Богу и свима Светима, и колико сам одвојен од њих, толико сам сједињен са Истином и са светим Оцима, богословима Цркве. Такође сам убеђен да су они који се прибројавају овима далеко од Истине и блажених Учитеља Цркве. Због тога говорим следеће: као што сам током читавог свог живота био раздвојен од ових, тако и у време мог одласка, па и после смрти одбијам обраћење и јединство са њима и са заклетвом заповедам да се нико (од њих) не приближава ни мом погребу, ни мом гробу, а такође и у односу на било кога другог из наше заједнице, са циљем покушаја да се прикључе и саслужују на нашим (богослужењима), јер то означава мешање онога што не може да се меша. Њима приличи да у потпуности буду одвојени од њих док Бог не подари исправљење и мир Својој Цркви.' Да ли је могуће да и на сам дан када прослависмо Св Саву (http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_porfirije_svetosavska_beseda), Србски Патријарх не пропусти да (вешто, онако учено, висоооко и врррло едукативно) изговори и: Светитељ нас подсећа да се старамо о својим ближњима јер су нам Богом дати да се не бисмо изгубили у самоћи или утопили у смртоносном мору егоизма. Савина вера исцељује душу, јача вољу, пружа храброст и снагу да срцем загрлимо ближње и никад да не упиремо прстом тражећи у њима ,,кривце“; да у односу са нашим комшијама, ма којој вери и народу припадали негујемо искрено пријатељство које неће моћи да угрозе испади појединаца било које стране, да батина и песница ни по коју цену не изражавају међуљудске односе у нашој средини, да разумемо да смо сви једни другима потребни. Притом, моја ништавност не виде(не чу) да Патријарх Србски зажали што ове године деца Србска, Православне Светосавске душице не могаше да прославе Св Саву (и) у својим школама. Јер за сву Светосавску децу, изузев за ону у хору те вечери у Комбанк дворани где је била и телевизија наравно, важе (нека) правила - да уколико их на једном месту буде више од двоје, а не буду једно од другог били удаљени два метра могу да се разболе... Да ли је могуће да на питање новинарке ХРТа (ономад о Божићу, http://www.spc.rs/sr/bozhitshni_intervju_patrijarha_porfirija_za_hrt) у вези главе оне вееелике, мултинационалне, глобалне мегакорпорације, изузетно моћне са седиштем у Риму, у Ватикану (а са чијим сте секретаром за односе са државама, надбискупом Галагером, недавно разговарали у Београду) и његовог доласка у Србију, Ви словите ово: ''...али пре свега и изнаг свега показали бисмо да разне спекулације које долазе из кругова који нису црквени о томе да између католика и православних постоји велика дистанца. Такве би наравно, пошто то није истина, нетачне формулације показале се да заправо немају никакву снагу'' Сматрајте моју ништавност као раба Божјег који припада Цркви, ко јесте грешан и прегрешан, али ко се труди колико год може да се покаје, да буде бољи Хришћанин, да једном речју - живи Литургијски; не припадам (не дао Бог) никаквој партији политичкој, или странци/покрету, нисам члан никакве НВО или какве сличне организације, никада нисам био ни члан комунистичке партије, како ја, тако нико од мојих најближих са истим презименом. Зашто ово напомињем? Јер нисте случајно рекли да (предметне) спекулације долазе из кругова који нису црквени, јер је ваљда свима онима који јесу у црквеним круговима јасно да (предметне) дистанце - нема. Или што би моја пок. Баба (иначе врло слабо учена, но врло образована) рекла - само онима ван Цркве може да падне на памет да постоји нека разлика између католика и Православних, тј. између католика и Хришћана. И тако нешто изговори Патријах мој, један, једини, србски и (што би опет рекла моја пок. Баба) - остане жив. Као човек, моја ништавност може да Вас разуме. Дубока држава је заиста јааако дууубока и нестварно моћна. Братија ме опомиње - зашто пишеш Његовој Светости, ко зна ко Га све притиска и на шта Га све приморавају... мислиш ли ти да они не знају ко си ти, да неће да те нађу; могу свашта да ти ураде... Јесте, истина је то. Но истина је да су они моћни само овде, Ваша Светости, у свету, у овоземаљском блату. Да могу свашта да науде, да упропасте човека начисто, и на крају крајева да убију сваког (сваког) ко им на путу стоји. Тачно је то, потпуно тачно. Као што је тачно и да не могу душу да упропасте уколико је душа са Богом и у Истини Божјој, једној, јединој. Па сви ћемо изаћи на свој велики, најважнији животни испит једног дана Ваша Светости, и? Какав ћемо одговор дати свако на свом испиту - знаш Боже, они су мнооооого моћни, могли су да ми ураде шта хоће, да ми узму чин(положај), да ме баце у блато, да немам хлеба... па морао сам да се сагласим, морао сам да беседим(чиним) шта су од мене тражили, убили би ме к'о зеца, отровали, без трага лишили овоземаљског живљења. Да Ви, Ваша Светости, пред разноразним јеретицима и неПравославнима наступате (заиста) искрено и Православно, те их најбратскије могуће поучавате да се покају, да се крсте у једној, јединој, светој и апостолској Цркви, да им (заиста) желећи спасење понављате да нема, не постоји више цркава (а камо ли - Цркава), моја би Вам ништавност стопала целивала, а овако моја се ништавност моли Господу да спасе Патријарха Србског, да Патријарха Србског (по)врати у Православље што пре, да Патријарх буде што пре достојан трона Светога Саве, да буде Православан, да буде непоколебљив, у Истини једној, јединој, Божјој сав. А дотле сте Ваша Светости недостојни. НЕДОСТОЈАН! АНАКСИОС! Праштајте моја ништавности Миодраг Таназовић, грешни, прегрешни раб Божји у Београду, граду којег Св деспот Стефан Лазаревић посвети Пресветој БогоМајци, а не содомитима, мужеложницима и иним болеснима, на дан када Хришћани прослављају Св апостола Тимотеја, једног од седамдесет апостола, Преп.муч. Анастасија, лета Господњег 2022ог |