То што су се после неколико банкрота америчке банке рекордно задужиле да би одржале ликвидност донело је само краткорочну стабилизацију банкарског система. Прави проблеми, не само у банкарском него и привредном систему, предстоје у наредне две године, јер је систем заснован на креирању новца ни из чега, сматра консултант Бранко Павловић.

Недавни банкрот три америчке банке који је уздрмао цео банкарски систем, не само САД, него и Европске уније, доприневши слому познате банке Креди Свис, показао је сву рањивост тог сектора у чије су спасавање биле упрегнуте све најзначајније америчке финансијске институције. Да би одржале ликвидност америчке банке су се, према подацима централне банке САД (Фед), у току једне недеље кредитно задужиле рекордних 152,85 милијарди долара. У односу на недељу пре тога реч је о задужењу чак 3,3 пута већем.

Претходни рекорд износио је 111 милијарди долара и забележен је у време светске финансијске кризе 2008. године.

Стабилизација кратког даха

Павловић за Спутњик каже да је садашње примирје ипак кратког даха јер је реч о систему који је непоправљив.

„Краткорочно систем се стабилизовао. Не треба потцењивати финансијске капацитете и државне мере као што је гарантовање депозита свима, што је у датим околностима исправна мера. Али то су краткорочне мере које све до једне, у суштини, на средњи рок воде даљем укрупњивању финансијског тржишта“, каже он.

По његовој оцени, снагом свог финансијског тржишта они могу да наставе да пливају још неку годину, али и додаје да су ризични пласмани трајан проблем са којим не могу да се изборе.

„Већ се врло јасно се види да ће огроман ударац бити због пада вредности некретнина, па ће им се јавити један део банкротства компанија из тих нових разлога. Серије удараца који ће уздрмавати финансијски систем до краја ове године, нарочито у идућој и 2025. години неће престајати“, сматра Павловић.

Спремност других на дедоларизацију

На питање на који начин је могуће да систем буде стабилизован, он је недвосмислен – никако. Будући да је њихова позиција снаге и моћи заснована на доминацији долара и огромном штампању пара, то практично мора да се сведе на нешто што би било реалније. А тај процес ће трајати, без изгледа да се врати на период пре 2007. године, каже овај консултант.

„Процес је незаустављив из много разлога, а основни је што су привреде других држава и те државе све конкурентније и све стабилније и врло отпорне на манипулације Запада. Велики број држава показују све више спремности да учествује у дедоларизацији тако да сви трендови воде ка томе да ће користи имати државе које се развијају предвођене Кином, Русијом, Индијом и другима“, констатује наш саговорник.

Новац ни из чега

Он је уверен да ће огроман број негативних тенденција задесити земље Запада које не могу ништа да ураде да преокрену тај негативан ток. Просто ће, каже, морати да плате цену на шта они нису навикли.

На питање зашто не смање штампање долара, наш саговорник каже да смањују, али да је то недовољно.

„Када говоримо о штампању пара треба увек подвући, а то се често заборавља, да креирање новца не долази само од централних банака, него и од пословних банака. Систем је такав да и пословна банка до одређеног лимита може да креира новац ни из чега. И када сабирате тако креиране кредитне линије и оно што упумпавају централне банке, онда пословне банке креирају више новца у оптицају од централних банака“, каже он.

Нема поправке

Он, при том, истиче да је у питању новац без покрића, без ослонца на стварни систем.

То је, каже он, систем који је заснован на креирању новца ни из чега и на финансијским трансакцијама са великим профитом, а када се испостави да су ризици такви да би морали да их одвуку у банкротство онда се социјализују проблеми.

Тако је устројен систем и док се политички не доведе у питање читав систем, њему поправке нема, закључио је Павловић.

Извор: "Спутњик"